Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1981/21 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je usvojena, prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da tužilji isplati zaradu za maj, jun i jul 2020. godine sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose i da u korist tužilje uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO, kao i da tužilji isplati štetu na ime izgubljene zarade za period od 21.08.2020. godine do vraćanja na rad i za taj period u korist tužilje uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu da tuženi vrati tužilju na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i sposobnostima i u delu odluke o troškovima postupka i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu potvrđena.

Protiv pravnosnažnog dela presude, donetog u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotupno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 10/23) i našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i obavljala poslove saradnik ... – ..., RJ klubovi za stara i odrasla lica. Naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije od 16.03.2020. godine obustavljen je rad klubova za stara i odrasla lica, zbog novonastale epidemiološke situacije i proglašenja vanrednog stanja. Rešenjem tuženog od 16.03.2020. godine odbijen je zahtev tužilje za korišćenje godišnjeg odmora, a tužilja je raspoređena da poslove svog radnog mesta obavlja u Klubu na ... . Navedeno rešenje joj je odmah uručeno, a tužilja je istog dana otvorila bolovanje na kojem se nalazila do 30.03.2020. godine. Nakon povratka sa bolovanja do 15.04.2020. godine tužilja je poslove obavljala u Klubu na ... . Po preporuci resornog ministarstva od 13.04.2020. godine, tuženi je dana 14.04.2020. godine doneo odluku o organizovanju smenskog rada u izolaciji, kojom su u izolaciju stavljeni zaposleni i korisnici u objektima domskog smeštaja i prihvatilišta tuženog počev od 16.04.2020. godine, u cilju sprečavanja, širenja i suzbijanja zarazne bolesti kovid 19. Ovom odlukom organizovan je rad u smenama, kao i način komunikacije među zaposlenima, odnosno predviđeno je da će zaposleni međusobno i sa direktorom komunicirati isključivo telefonom ili putem telefonske pošte. Kako tužilja nema telefon, niti internet, što je tuženom bilo poznato, sa njom je komunicirano lično ili putem telefona na radnom mestu. Tužilja je o novom načinu rada obaveštena od strane zaposlene BB (koja je vršila raspored zaposlenih po grupama) dana 15.04.2020. godine za vreme radnog vremena i obaveštena je da od 16.04.2020. godine zaposleni počinju sa radom u karantinu u dve grupe kojom prilikom je tužilja mogla da izabere u kojoj grupi želi da bude. Tužilja se na navedeno nije izjasnila već je zahtevala da joj se dostavi pismeni akt o novom rasporedu. Tom prilikom BB nije tužilju obavestila da druga grupa zaposlenih ulazi u karantin 30.04.2020. godine. Kako nije dobila nikakvo pismeno obaveštenje od poslodavca, tužilja je došla na posao dana 16.04.2020. godine ali nije mogla da uđe u prostorije tuženog koje su bile zaključane zbog izolacije. Po prijavi tužilje od 16.04.2020. godine inspekcija rada je izvršila nadzor i ustanovila da odlukom tuženog o organizovanju smenskog rada u izolaciji od 14.04.2020. godine nisu obuhvaćeni poslovi ..., pa je naloženo tuženom da taj propust otkloni i tužilju blagovremeno i na adekvatan način obavesti o načinu rada. Nakon toga, tužilja više nije kontaktirala tuženog i čekala je da tuženi postupi po nalogu inspektora rada. Dana 27.05.2020. godine tužilja se ponovo obratila inspekciji rada jer nije dobila nikakvo rešenje od tuženog u vezi svog statusa. Dopisom od 01.06.2020. godine, upućenim putem pošte, tuženi je pozvao tužilju da u roku od 3 dana dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, a 14.07.2020. godine tužilja je primila upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline. Tužilja se na navedeno upozorenje izjasnila. Osporenim rešenjem od 17.08.2020. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze, odnosno radne discipline iz člana 59. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu, jer je počev od 30.04.2020. godine neopravdano odsustvovala sa rada, a svoj izostanak nije opravdala.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, ocenjujući da tužilja nije neopravdano izostala sa posla u spornom periodu. Prema stavu sudova tužilja nije odbila rad u karantinu, već je zahtevala obaveštenje u pisanom obliku. Takođe, iako se tužilja nije izjasnila u koju grupu smenskog rada želi, tuženi je nije obavestio, ni usmeno ni pismenim putem, da je u drugoj grupi smenskog rada koja ulazi u karantin 30.04.2020. godine, a nije postupio ni po rešenju inspektora rada. Osim toga, poslovi koje je tužilja obavljala nisu obuhvaćeni naredbom o smenskom radu, pa su sudovi na osnovu utvrđenog zaključili da je izostanak tužilje sa rada, u spornom periodu, skrivio sam tuženi. Po mišljenju drugostepenog suda, kako tužilja nije ostvarila zaradu isključivo propustima tuženog kao poslodavca, to je tuženi dužan da joj za maj, jun i jul isplati neisplaćenu zaradu i uplati doprinose, kao i da tužilji isplati naknadu štete na ime izgubljene zarade za period od 21.08.2020. godine do vraćanja na rad.

Po oceni Vrhovnog suda pobijana presuda se zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava u delu odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezan tuženi da tužilji isplati zaradu sa pripadajućim doprinosima za period od 01.05.2020. godine do 31.07.2020. godine.

Odredbom člana 179. stav 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji ne poštuje radnu disciplinu i to između ostalog ako neopravdano odbije da obavlja poslove, izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, nedostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, tužilja nije došla na posao 30.04.2020. godine, kako je predviđeno rasporedom da druga grupa zaposlenih uđe u karantina na 14 dana u okviru Doma za stara lica u ..., ali ne zato što je odbila rad u karantinu, već zato što nije bila obaveštena u kojoj je grupi i kada ulazi u karantin. Osim toga, odluka o organizovanju smenskog rada od 14.04.2020. godine nije obuhvatala poslove radnog mesta tužilje (...), ali kako je tuženi i pored toga očekivao da tužilja sa drugom smenom zaposlenih uđe u karantin 30.04.2020. godine, morao je da je o tome obavesti, što on nije učinio. Naime, tuženi, kao poslodavac, nije tužilju ni usmeno ni pismenim putem obavestio u koju je grupu raspoređena i kog dana treba da dođe na posao, s obzirom da se tužilja nije izjasnila u kojoj grupi želi da bude. Pored toga, tužilja nije mogla tuženom da dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i tako opravda svoj izostanak sa posla, s obzirom da nije ni bila na bolovanju. I po shvatanju ovog suda, u konkretnom slučaju, postoji propust na strani tuženog kao poslodavca da na adekavatan i blagovremen način obavesti tužilju kada i u kojoj smeni treba da se pojavi na poslu, a naročito imajući u vidu i specifičnosti smenskog rada u navedenom periodu. Zbog toga, kako je izostanak sa rada tužilje skrivio sam tuženi pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da ne stoje razlozi zbog kojih je tužilji prestao radni odnos a što osporeno rešenje čini nezakonitim.

Neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je bez otvaranja rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje, odnosno da tužilja nije radila isključivo krivicom i propustima tužene, a da je prvostepeni sud našao da ima i doprinosa tužilje. Međutim, prvostepeni sud je utvrdio da tužilja nije odbila da radi u karantinu, kao i da je konačan zaključak ovog suda da je propust tužene i njegova odgovornost što se tužilja nije navedenog dana pojavila na poslu, pa su zato ovi navodi bez uticaja na drugačiju odluku.

Takođe, suprotno navodima revizije, imajući u vidu da u maju, junu i julu 2020. godine tužilja nije radila krivicom i propustima tuženog, pravilno je pobijanom odlukom tuženi obavezan da tužilji naknadi i štetu za taj period koja se sastoji u isplati zarade i uplati doprinosa.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Međutim, pobijana odluka je morala biti ukinuta, u pogledu naknade štete na ime izgubljene zarade od 21.08.2020. godine do vraćanja na rad, s obzirom da nije opredeljen obim prava koje tužilja u tom delu potražuje. Ovo iz razloga što je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno na okolnost visine navedenog potraživanja.

Naime, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, tužilja ima pravo na naknadu štete koja je nastala usled nezakonitog prestanka radnog odnosa shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, ali za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete neophodno je da tužilac dokaže kako postojanje osnova potraživanja, tako i visinu koju potražuje. Po oceni revizijskog suda tužilja ima pravo na ovu naknadu, s obzirom da je u pogledu osnova potraživanja tužbeni zahtev određen, ali kako obim, odnosno visina potraživanja nije utvrđena niti opredeljena, a ovaj nedostatak nije otklonjen u fazi prethodnog ispitivanja tužbe, drugostepena presuda je u tom delu ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom će kada za to budu ispunjeni uslovi doneti novu i zakonitu odluku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković