Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6795/20 od 15.04.2021. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica isplati po 900.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, počev od dana donošenja presude, do konačne isplate. U stavu drugom izreke, preko dosuđenih po 900.000,00 dinara, a do traženih po 2.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati počev od dana donošenja presude do konačne isplate, tužbeni zahtev tužilja je odbijen kao neosnovan. U stavu trećem izreke, obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 254.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5435/21 od 16.03.2022. godine, u stavu prvom izreke odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje AA i tužene Republike Srbije — Ministarstvo odbrane i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke u odnosu na tužilju BB i u stavu trećem izreke. U stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke u odnosu na tužilje BB i VV, pa je obavezana tužena Republika Srbija — Ministarstvo odbrane da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica isplati po 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.04.2021. godine, pa do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev za isplatu još po 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.04.2021. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. U stavu trećem izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su izjavile blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu reviziju izjavila je tužena, iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju, u kom su osporile revizijske navode i predložile da Vrhovni sud odbije reviziju kao neosnovanu. Tražile su da se tužena obaveže da im naknadi troškove za sastav odgovora na reviziju i za sudsku taksu.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji tužene u skladu sa članom 408. i 410. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je bivša supruga pokojnog GG, a tužilje BB i VV njegove ćerke. Pokojni GG ubijen je ...1991. godine na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ u Vukovaru, od strane pripadnika TO Vukovar i Dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica”, koje su bile u sastavu tadašnje JNA, na način da su prekršena pravila međunarodnog prava za vreme oružanog sukoba i protivno članu 3. stav tačka a) i c) i članu 4a. stav 1, 2, 3. i 4. Treće Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1949. godine i Dopunskog Protokola iste konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba od 08.06.1977. godine, na način opisan u obrazloženju prvostepene presude. Zbog izvršenja krivičnog dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika iz člana 144. KZ SRJ, u vezi člana 22. KZ SRJ, presudama Okružnog suda u Beogradu K. V. br. 4/06 od 12.03.2009. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po2-2/2014 od 24.11.2017. godine, počinioci su oglašeni krivim.

Prvostepeni sud je ceneći sve okolnosti slučaja koji su od uticaja na odmeravanje visine naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica po odredbama člana 200. i 201. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženu da tužiljama isplati po navedenom osnovu po 900.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je tužbene zahteve za isplatu preko dosuđenih iznosa do traženih po 2.000.000,00 dinara, prvostepeni sud odbio.

Apelacioni sud u Beogradu je u pogledu tužbenog zahteva tužilje AA našao da je prvostepeni sud pravilno odmerio visinu pravične naknade nematerijalne štete, pa je u tom delu potvrdio prvostepenu presudu.

U pogledu tužbenih zahteva tužilja BB i VV, drugostepeni sud zaključuje da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja naknade pretrpljene nematerijalne štete delom pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Obrazlaže da su tužilje u ranom životnom dobu ostale bez oca i njegove podrške, što je njihova životna trpljenja činilo većim, da su 1997. godine saznale da njihov otac nije među živima i spoznale izvesnost gubitka roditelja, što će ih pratiti sve vreme njihovog života. Prilikom odmeravanja visine pravične novčane naknade nematerijalne štete, drugostepeni sud je imao u vidu i da su tužilje izvesnu satisfakciju ostvarile i osuđujućom presudom prema ubicama njihovog oca, te ceneći prilike i mogućnosti u državi koja je obavezana da štetu naknadi, ocenio da dosuđeni iznos od po 1.000.000,00 dinara predstavlja odgovarajuću pravičnu naknadu. Kako je odlukom prvostepenog suda tužiljama - ćerkama pokojnog GG dosuđen iznos od po 900.000,00 dinara, sa zakonskim zateznim kamatama, u tom delu je odluka potvrđena, a odluka iz stava drugog izreke prvostepene presude preinačena je tako što je tužena obavezana da ovim tužiljama isplati i iznos od po 100.000,00 dinara.

Tužena u reviziji ističe da je naknada nematerijalne štete previsoko dosuđena, te da je u sličnim situacijama dosuđivan dvostruko niži iznos, u prilog koje tvrdnje je dostavio odluku Vrhovnog kasacionog suda i odluke Apelacionog suda u Beogradu.

Revizija tužene kojom pobija drugostepenu presudu u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i obavezana tužena da drugotužilji i trežetužilji naknadi nematerijalnu štetu od po 100.000,00 dinara (pored već dosuđenih 900.000,00 dinara), nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ne stoje revizijski navodi da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP-a, iz razloga što je drugostepeni sud cenio sve navode žalbe tužene koji su mogli biti od uticaja na donošenje pravilne i zakonite presude.

Kod naknade štete za duševne bolove zbog smrti bliskog lica sud utvrđuje relevantne okolnosti, bliskost oštećenog i poginulog lica, prirodu životnih odnosa koji su između njih postojali, pa na osnovu svih utvrđenih životnih okolnosti izvodi zaključak o intenzitetu i trajanju duševnih bolova, a naknada se odmerava po slobodnoj oceni, u smislu člana 224. Zakona o parničnom postupku. Relevantne okolnosti za utvrđivanje činjenice doživljenog duševnog bola jesu emotivna povezanost oštećenog i umrlog lica, godine starosti oštećenog i umrlog lica, stepen srodstva i praktikovanje raznovrsnih životnih odnosa između umrlog i oštećenog, kao i druge konkretne okolnosti koje mogu biti od značaja za intenzitet trpljenja. Smrt bliskog lica, u ovom slučaju oca tužilja, čiji život je tragično prekinut, dovodi do dubokog duševnog bola koji je nemerljiv i nije nadoknadiv novčanom naknadom. Svrha pravične novčane naknade, koja se odmerava i dosuđuje po odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima jeste da se novčanom naknadom ublaži duševni bol i zadovoljavanjem određenih životnih potreba utiče na uspostavljanje psihičke i emocionalne ravnoteže kod oštećenog. Pritom, cilj je da se dosuđenim novčanim iznosima postiže pravična satisfakcija za duševna trpljenja tog vida pričinjene nematerijalne štete, a da se ne pogoduje težnjama koje ne bi bile spojive sa prirodom i društvenom svrhom novčane naknade nematerijalne štete.

Upravo su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi prilikom presuđenja vodili računa o svim okolnostima koje su od uticaja na odmeravanje pravične novčane naknade nematerijalne štete tužiljima zbog smrti oca, na osnovu čega je drugostepeni sud na ime naknade nematerijalne šteta dosudio drugotužilji i trećetužilji još po 100.000,00 dinara, što daje ukupno 1.000.000,00 dinara svakoj tužilji. Ukazivanje tužene na presude Apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda kojima je dosuđena niža naknada nematerijalne štete, nije od uticaja na pravilnost pobijane drugostepene odluke, jer se visina pravične novčane naknade utvrđuje prema relevantnim okolnostima svakog konkretnog slučaja.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini naknade, vodili računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ublažavanju narušenosti duševne ravnoteže tužilja gubitkom člana uže porodice, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, Vrhovni sud zaključuje da je drugostepeni sud dosudio pravičnu naknadu drugotužilji i trećetužilji, koja odgovara merilima iz navedene zakonske odredbe prema konkretnim okolnostima slučaja, zbog čega je revizija tužene u ovom delu neosnovana.

Kako ne stoje razlozi zbog kojih je revizija tužene izjavljena, kao ni razlozi o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP-a doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu u kom je drugostepeni sud potvrdio usvajajući deo prvostepene presude, Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilje su podnele tužbu 14.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u kom je prvostepena presuda potvrđena, u odnosu na svaku od tužilja iznosi po 900.000,00 dinara, odnosno 7.655,82 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tužene u ovom delu nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP-a.

Vrhovni sud je ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilja u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, pa je uzimajući u obzir sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Revizijom tužilje osporavaju visinu dosuđene nematerijalne štete, navodeći da se radi o specifičnom slučaju ubistva ratnog zarobljenika, oca, odnosno supruga tužilja, te da se zbog težine krivičnog dela mora dosuditi viši iznos nematerijalne štete od iznosa koji se u praksi dosuđuju. Prema oceni Vrhovnog suda, pitanje dosuđenja nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i svih okolnosti trpljenja duševnih bolova oštećenih, zbog čega se prvenstveno radi o činjeničnim, a ne materijalnopravnim pitanjima. Sa tim u vezi, ukazivanje na praksu Evropskog suda za ljudska prava i odluke apelacionih sudova u kojima je takođe odlučivao o zahtevima za naknadu nematerijalne štete usled smrti bliskog lica, ne ukazuju na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu činjeničnu specifičnost svakog konkretnog slučaja od koga zavisi obim dosuđene novčane naknade nematerijalne štete. Nema pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana zbog kojih bi trebalo izuzetno dozvoliti reviziju. Odredbe materijalnog prava o naknadi nematerijalne štete ne iziskuju potrebu za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilja nije dozvoljena.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela za prvotužilju iznosi 1.100.000,00 dinara (9.357,12 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe), a za drugotužilji i trećetužilju po 1.000.000,00 dinara (8.506,47 evra), primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud zaključuje da, kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, revizija tužilja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP, jer stranke nisu uspele sa revizijama, dok troškovi tužilja povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne troškove za odlučivanje o reviziji tužene.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković