Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.189/23 od 22.12.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Dragana Jelića, a presuda Osnovnog suda u Brusu K br.69/2023 od 09.10.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dragan Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je prvostepena presuda doneta na osnovu optužnog predloga podnetog dana 08.09.2023. godine, koji predstavlja „uređen“ prvobitni optužni predlog u pogledu propisa na osnovu kog se tablete pronađene kod okrivljene smatraju psihoaktivnim supstancama, a na koji način je nižestepenim presudama učinjena povreda odredaba člana 453. ZKP, imajući u vidu da je prethodna presuda ukinuta i da je izjavljena žalba samo u korist okrivljene, te se prema stavu branioca, pobijana presuda nije mogla izmeniti na štetu okrivljene u pogledu činjeničnog stanja, odnosno tako što je prvostepeni sud u izreku presude dodao činjenicu da je Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci objavljen u „Sl. glasniku RS“, broj 38/19 od 31.05.2019. godine, koja činjenica nije bila utvrđena u prvobitnoj, ukinutoj prvostepenoj presudi.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Brusu Kto 105/21 od 29.11.2021. godine, okrivljenoj AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog dela je oglašena krivom presudom Osnovnog suda u Brusu K br.139/2021 od 21.11.2022. godine, donetom u ranijem postupku, za koje delo je okrivljenoj izrečena uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, sa rokom proveranja u trajanju od 1 godine.

Ova presuda je, usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA – advokata Dragana Jelića, ukinuta rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.60/23 od 19.04.2023. godine, a predmet je vraćen Osnovnom sudu u Brusu na ponovno suđenje, nakon čega je okrivljena, u ponovljenom postupku, po optužnom aktu preciziranom od strane javnog tužioca podneskom od 08.09.2023.godine, pobijanom prvostepenom presudom oglašena krivom zbog istog krivičnog dela – iz člana 246a stav 1. KZ, za koje delo joj je izrečena ista krivična sankcija – uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, sa rokom proveravanja od jedne godine, a ista je u svemu potvrđena presudom drugostepenog suda.

Upoređivanjem pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela, u odnosu na koje je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, po ranijoj i pobijanoj prvostepenoj presudi, očigledno je da je okrivljena pobijanom prvostepenom presudom oglašena krivom zbog istog krivičnog delo, zbog kog je oglašena krivom i ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku - zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Kada je u pitanju krivična sankcija koja je okrivljenoj izrečena pobijanom prvostepenom presudom – uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 7 meseci i vremenom proveravanja u trajanju od 1 godine, očigledno je i da je ova krivična sankcija ista kao krivična sankcija koja je okrivljenoj izrečena prethodnom prvostepenom presudom za isto krivično delo.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljene ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene - da je javni tužilac podneskom Kto br.105/21 od 08.09.2023. godine precizirao optužni predlog, na taj način što je naveo da se tablete koje su kod okrivljene pronađene nalaze na spisku Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 38/19 do 31.05.2019. godine“), iako je u prvobitnom optužnom predlogu bilo navedeno da se radi o Pravilniku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ , broj 70/21 od  13.07.2021. godine, međutim na opisani način nije povređena odredba člana 453. ZKP, obzirom da je okrivljena i prvobitnom i pobijanom presudom oglašena za isto krivično delo – iz člana 246a stav 1. KZ, te da joj je i ranijom, a i pobijanom pravnosnažnom presudom, izrečena ista krivična sankcija – uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, sa rokom proveravanja u trajanju od jedne godine.

Stoga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupa iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, ocenio neosnovanim.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da su nižestepene presude doneta uz povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

S tim u vezi, u podnetom zahtevu se navodi da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti institut dela malog značaja iz člana 18. KZ, imajući u vidu da stepen krivice okrivljene nije visok, da su štetne posledice odsutne ili sasvim neznatne, te životno doba okrivljene, činjenicu da je samohrana majka troje maloletne dece i da do sada nije osuđivana, te da se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani.

Naime, odredbom člana 18. stav 2. KZ propisano je da je delo malog značaja, ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne, i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da iz izreke prvostepene presude proizilazi da su kod okrivljene pronađene dve vrste tableta – 77 tableta leka „Bromazepam“ i tri tablete leka „Lexilium“ u kojima je utvrđeno prisustvo bromazepama, dakle supstance koja je proglašena za opojnu drogu, te količinu tableta pronađenih kod okrivljene, to po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni člana 18. stav 2. KZ, odnosno primeni instituta dela malog značaja.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjuje neosnovanim.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljene ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da je okrivljena AA tablete koje su kod nje pronađene koristila kao svoju redovnu lekarsku terapiju, uz sopstveni zaključak da kod okrivljene nije bilo umišljaja da izvrši predmetno krivično delo, te na povredu člana 395. stav 4. tačka 3) ZKP, isticanjem da je odbrana u toku postupka predložila izvođenje dokaza obavljanjem veštačenja preko veštaka neuropsihijatra, koji predlog je prvostepeni sud odbio. Kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. staav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković