.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 666/2024
29.05.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Biljane Sinanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Igora Petrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 98/23 od 08.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2024. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Igora Petrovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 98/23 od 08.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i sedam meseci. Istom presudom od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 98/23 od 08.06.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Kragujevcu i branioca okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Igor Petrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i prema okrivljenom odbije optužbu.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodeći da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe već pravnosnažno presuđeno. Naime, po stavu branioca, krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti trebalo bi da predstavlja sastavni deo produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ za koje je okrivljeni već osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K 87/21 od 30.01.2022. godine, a koja je preinačena, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 308/22 od 09.06.2022. godine, te kako je radnja krivičnog dela opisana u presudi Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine, a koja je potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 98/23 od 08.06.2023. godine, učinjena u istom vremenskom periodu, na isti način i u istoj situaciji, kao i one koje su predmet krivičnog dela za koje je okrivljeni ranije osuđen to je prema karakteristikama ta radnja mogla biti uključena u produženo krivično delo, a s obzirom da se ne radi se o naknadno otkrivenom krivičnom delu. To posebno, imajući u vidu da se okrivljeni prilikom davanja odbrane u PU Jagodina izjašnjavao o svim radnjama iz sastava produženog krivičnog dela, pa je po mišljenju branioca, sud odbijajući predlog odbrane da se postupci spoje i donese jedna presuda doveo okrivljenog u teži položaj iako su bili ispunjeni uslovi predviđeni zakonom da je reč o jednom produženom krivičnom delu.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Osnovnog suda u Jagodini K.br. 87/21 od 31.01.2022. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 308/22 od 09.06.2022. godine, između ostalog oglašen krivim i za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ koje je izvršeno u periodu od 08.08.2020. godine do 23.02.2021. godine u Jagodini, a presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 98/23 od 08.06.2023. godine, oglašen je krivim za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ koje je izvršeno dana 23.12.2020. godine u selu ..., SO ... .
Odredbom člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika („ Sl.glasnik RS“ br.. 121/12) propisano je da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.
Dakle, iako stoji činjenica da je okrivljeni za istovrsna krivična dela osuđen pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Jagodini K.br. 87/21 od 31.01.2022. godine i Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine, te da su radnje izvršene u vremenskoj povezanosti, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može raditi o jednom produženom krivičnom delu teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, iz razloga što delo za koje je okrivljeni oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 485/22 od 07.12.2022. godine, koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Jagodini, predstavlja posebno krivično delo, saglasno članu 61. stav 6. KZ i nije od značaja da li je u pitanju naknadno otkriveno krivično delo, koji uslov je bio predviđen Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005 od 06.10.2005. godine) koji se primenjivao do 10.09.2009. godine.
Takođe, su od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani i navodi zahteva kojima branilac ukazuje da je sud trebalo da spoji krivične postupke, imajući u vidu da je vođenje jedinstvenog postupka samo mogućnost ali ne i obaveza suda.
Pored navedenog, presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1312/2016 od 30.11.2016. godine, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, je odlučeno o krivičnim delima koja su učinjena u vreme važenja Krivičnog zakonika „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005 od 06.10.2005. godine, koji se primenjivao do 10.09.2009. godine, kojim zakonom je u članu 61. stav 6. bilo propisano da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažoj presudi, već bude otkriveno naknadno, predstavlja posebno krivično delo odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela, što u konkretnom nije slučaj imajući u vidu da je okrivljeni sva krivična dela izvršio tokom 2020. i 2021. godine, u vreme važenja zakona koji ne propisuje da krivično delo treba da bude naknadno otkriveno, da bi predstavljalo posebno krivično delo odnosno ušlo u sastav posebnog produženog krivičnog dela, pa se samim tim ne radi o istoj pravnoj situaciji kako se to zahtevom ukazuje.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Igora Petrovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednika veća-sudija
Vesna Zarić,s.r. Milena Rašić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
