Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 950/20 od 13.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je: delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja mu je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 1.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamtom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, a odbijen tužbeni zahtev za razliku iznosa od još 200,00 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23-dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom drugim istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je novčano obeštećenje neimovinske štete o kom zehtevu su nižestepni sudovi odlučili presudom (meritorno) i imovinske štete (na ime troškova angažovanja advokata za sastavljanje prigovora radi ubrzavanje postupka sa zakonskom zateznom kamatom) o kom zahtevu su odlučili rešenjem, a zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St 18/2010 (stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP “Kraguj“ Batočina) koja je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 St 3167/19 od 19.08.2019. godine.

O zahtevu tužioca za naknadu neimovinske štete i o visini tražene naknade sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri tom imajući u vidu da se visina naknade neimovinske štete određuje u odnosu na pravno ili fizičko lice kome je povređeno ovo pravo zavisno od okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Predmet tražene pravne zaštite je i odluka o odbačaju tužbe u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime troškova nastalih pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu R4 St 3167/19, odnosno troškova angažovanja advokata za sastavljanje prigovora radi ubrzavanje postupka isplati 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, koju su nižestepeni sudovi doneli primenom odredbe člana 294. stav 1. tačka 4. ZPP koja reguliše reguliše ovlašćenja prvostepenog suda u postupku prethodnog ispitivanja tužbe, nakon održanog ročišta pred prvostepenim sudom, smatrajući da se radi o pravnosnažnoj presuđenoj stvari. Dakle, radi se o odluci donetoj primenom procesnog zakona.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Tužba radi naknade neimovinske štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 2.000,00 evra (po zahtevu za naknadu neimovinske štete) u dinarskoj protivvrednosti.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje neimovinske štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u kome revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Imajući u vidu da je u ovom slučaju predmet pobijanja revizijom i odluka o

odbačaju tužbe u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime troškova nastalih pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu R4 St 3167/19, odnosno troškova angažovanja advokata za sastavljanje prigovora radi ubrzavanje postupka isplati 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate (zahtev za naknadu imovinske štete), a da je pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje u ovom delu, i postupak pravnosnažno okončan u sporu male vrednosti (vrednost predmeta spora kada je reč o ovom delu tužbenog zahteva je 30.000,00 dinara), koje predstavlja rešenje kojim se postupak okončava, to revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).

Zbog nepostojanja opštih uslova za izjavljivanje revizije protiv rešenja drugostepenog suda, nema mesta ni primeni odredbe o dozvoljenosti revizije tužioca u ovom delu u slučaju iz člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Na osnovu članova 413. i 420. stavovi 2. i 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković