Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac FK „Toplica“ osnovan je i postoji od 1966. godine, a u registar APR je upisan kao Sportsko udruženje 16.11.1999. godine. Tužilac je tokom ovog postupka tvrdio da je od 1966. godine u neprekidnoj savesnoj, mirnoj i nesmetanoj državini kat. parcele broj 94/1 livada II klase i kat. parcele kp. br. 94/2 livada II klase koje fizički predstavljaju fudbalski teren. Parcele su upisane kao poljoprivredno zemljište svojine Republike Srbije, korisnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Inspekcija je 30.10.2020. godine, izašla na lice mesta i konstatovala da se parcele koriste nezakonito kao sportsko igralište. Iz izveštaja o podacima RGZ Službe za katastar nepokretnosti Mionica za kat. parc. 94/1 i 94/2 KO Vrtiglav od 19.01.2021. godine utvrđeno je da su parcele nastale 1937. godine od kat. parc. broj 94 koja je bila livada korisne površine 1.06.19ha, vlasništvo AA iz ... i to kat. parc. broj 94/1 livada II klase površine 0,53.47ha vlasništvo BB i kat. parc. 94/2 livada II klase površine 0.52.72 ha koja je ostala u vlasništvu AA. Ugovorom o trampi Ov. br. 295/64 Sreskog suda u Mionici od 28.07.1964. godine, parcela broj 94/2 KO Vrtiglav postaje opštenarodna imovina korisnik Zemljoradnička zadruga „Donja Toplica“. Na osnovu ugovora o trampi Ov. br. 117/68 Opštinskog suda u Mionici od 10.04.1968. godine parcela 94/1 KO Vrtiglav postaje društvena svojina korisnik preduzeće „...“ Beograd. U predmetu broj 951-1314/2007 od 28.11.2007. godine, komisija na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije i Zakona o poljoprivrednom zemljištu upisuje kao nosioca prava svojine Republiku Srbiju sa pravom korišćenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije na obe katastarske parcele, sve upisano u list nepokretnosti 171 KO Vrtiglav. Svedok VV pravni sledbenik prethodnog vlasnika parcela u svom iskazu je naveo da tužilac fudbalski teren drži na osnovu ugovora o poklonu kojim je Zemljoradnička zadruga „Donja Toplica“ nakon dobijanja parcele u razmenu poklonila klubu radi izgradnje fudbalskog terena i da je klub u državini fudbalskog terena preko 54 godine koje korišćenje mu niko nije osporavao do izvršenog inspekcijskog nadzora.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključujući da je tužilac savesnom državinom u trajanju od preko 20 godina, računajući od 04.07.1996. godine kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravniih odnosa („Službeni list SRJ“, br. 29/96 od 26.06.1996. godine) kojim je brisan član 29. koji je zabranjivao sticanje svojine na stvarima u društvenoj svojini, pa do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari dana 06.11.2020. godine, stekao pravo svojine na ovim kat. parcelama na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (vanredni održaj). Imajući pritom u vidu da je tužilac u savesnoj državini predmetnih parcela budući da pravni posao po osnovu koga se nalazi u državini faktički predstavlja poklon od strane Zemljoradničke zadruge „Donja Toplica“ koja je svoje parcele razmenila za predmetne parcele sa ciljem da se na istim napravi fudbalski teren za fudbalski klub „Toplica“, da se naknadno Zemljoradnička zadruga pripojila preduzeću „...“ Beograd, a od 2007. godine predmetne parcele su upisane kao svojina Republike Srbije na osnovu izmene zakona, a ne na osnovu pravnog posla zbog čega je prvostepeni sud zaključio da je tužbeni zahtev osnovan imajući u vidu da se tužilac od svog osnivanja prema parcelama odnosio kao vlasnik i nije bio ometan u državini.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključivši da državina tužioca na predmetnim parcelama nije zakonita, budući da nije zasnovana na punovažnom pravnom poslu koji je potreban za sticanje prava svojine, odnosno da ne postoji pravni osnov za transformaciju društvene svojine u pravo svojine, a ni savesna jer je utvrđeno da su predmetne parcele bile društvena svojina. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi ni za sticanje svojine održajem, predviđeni članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer tužilac nije imao savesnu državinu zasnovanu na punovažnom pravnom osnovu.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ broj 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“ broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 115/05), koji je stupio na snagu 01.09.1980. godine, je propisano da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem, protekom 10 godina, a savestan držalac nepokretnosti na koji drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. stav 2. i 4.), da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Članom 72. stav 2. i 3. istog zakona je propisano da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, a da se savesnost državine pretpostavlja. Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom poslu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, jer je tako propisano odredbom člana 77. stav 1. istog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SRJ“ broj 29/96), brisana je odredba člana 29. navedenog Zakona, kojom je bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem. Imajući u vidu navedeno, tek od stupanja na snagu navedenih zakonskih izmena (04.07.1996. godine), može se steći pravo svojine održajem i na zemljištu u društvenoj, odnosno kasnije državnoj svojini i od tada teku rokovi propisani članom 28. navedenog Zakona.

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi propisani citiranim zakonskim odredbama za sticanje prava svojine na predmetnim parcelama u korist tužioca po osnovu održaja. Naime, tužilac koristi predmetne parcele kao fudbalski teren od 1966. godine, Činjenica što tužilac kao fudbalski klub koristi navedene parcele kao sportsko igralište- fudbalski teren dugi niz godina nije od značaja za njegov zahtev za utvrđenje prava svojine po osnovu održaja. Tužilac jeste u državini kat. parc. 94/1 i 94/2 , ali ova državina ne ispunjava uslove koji su potrebni za sticanje prava svojine. Tužilac je znao da parcele na kojima se nalazi fudbalski tetrn nisu njegove, jer nema punovažnog pravnog posla za sticanje prava svojine, što je bitno za postojanje savesnosti kao neophodnog uslova iz člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine održajem. Tužilac nije dokazao da postoji pravni osnov za sticanje prava svojine odnosno podoban osnov za transformaciju društvene svojine u pravo svojine niti je dokazao da je savestan držalac s obzirom da iz dokaza koje je dostavio u toku postupka, spiska promene iz izveštaja RGZ od 19.01.2021. godine, proizilazi da su predmetne parcele bile društvena svojina, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Neosnovani su navodi kojima se u reviziji ponavlja da je tužilac u mirnoj i savesnoj državini više od 20 godina, i da je po tom osnovu takozvanim vanrednim održajem stekao pravo svojine na navedenim katastarskim parcelama, budući da od dana stupanja na snagu novela Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa od 04.07.1996. godine do dana podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, taj rok nije protekao. Takođe, nema ni osnova za takozvani redovni održaj, obzirom da navedenim usmenim ugovorom o poklonu (nakon ugovora o trampi iz 1968. godine) poklonodavac Zemljoradnička zadruga „Donja Toplica“ koja je bila nosilac prava korišćenja na navedenim katastarskim parcelama u društvenoj svojini, nije mogla preneti na tužioca tim poklonom više prava nego što je sama imala.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Sa izloženog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković