U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, članova veća, u brakorazvodnom postupku tužilje AA iz ..., koju zastupaju advokati Radmila Vujičić iz ... i Ivana Miljković iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupaju advokati Milka Canić i Nebojša Šeperac iz ..., po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 241/22 od 06.07.2022. godine, na sednici održanoj 21.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 241/22 od 06.07.2022. godine u delu stava prvog izreke i Osnovnog suda u Jagodini P2 367/19 od 15.04.2022. godine u delu stava osmog izreke tako što se odbija tužbeni zahtev tužilje za lišenje tuženog roditeljskog prava u pogledu davanja saglasnosti za izdavanje putnih isprava maloletnim ćerkama parničnih stranaka, kao neosnovan.

U preostalom delu se revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 241/22 od 06.07.2022. godine, ODBIJA kao neosnovana.

Svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 367/19 od 15.04.2022. godine, razveden je brak tužilje AA i tuženog BB zaključen u Beogradu 11.08.2011. godine (stav prvi izreke), maloletne kćerke parničnih stranaka VV (rođena ...2010. godine) i GG (rođena ...2013. godine) poverene su majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava (stav drugi izreke), a tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju dece mesečnim iznosima od 15.000,00 dinara za stariju i 13.000,00 dinara za mlađu ćerku za period od 06.02.2021. do 01.09.2021. godine, odnosno po 20.000,00 dinara za svaku od njih počev od 01.09.2021. godine pa ubuduće (stav treći izreke), dok je zahtev za izdržavanje u preostalom delu odbijen stavom četvrtim izreke (za period od podnošenja tužbe 04.11.2019. do 06.02.2021. godine i za iznose preko dosuđenih za period od 06.02.2021. do 01.09.2021. godine). Stavom petim izreke uređeno je održavanje ličnih odnosa dece sa tuženim, dok je zahtev tužilje da se ti odnosi odvijaju u kontrolisanim uslovima odbijen (stav šesti izreke).

U pogledu zahteva za lišenje tuženog roditeljskog prava, tužbeni zahtev je odbijen za potpuno lišenje (stav sedmi izreke) i za davanje saglasnosti za putovanje dece van granica Srbije bez obzira na prevozno sredstvo i na zemlju u kojoj se putovanje obavlja, dok je tuženi lišen roditeljskog prava za davanje saglasnosti za promenu prebivališta, izdavanje putnih isprava i odlučivanje o obrazovanju maloletne dece (stav osmi izreke).

Odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog za poveravanje dece njemu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava (stav deveti izreke), obavezivanje tužilje da doprinosi izdržavanju dece sa po 14.000,00 dinara mesečno (stav deseti izreke) i uređenje održavanja ličnih odnosa dece sa tužiljom (stav jedanaesti izreke).

O tužiljinim predlozima za određivanje privremenih mera, odlučeno je tako što je privremenom merom iz stava trinaestog izreke tuženi delimično lišen roditeljskog prava za davanje saglasnosti za izdavanje putnih isprava maloletne dece do pravnosnažnog okončanja ovog postupka, dok su odbijeni tužiljini predlozi za određivanje privremenih mera kojim bi bila izmenjena rešenjā o već određenim privremenim merama – kako za izmenu rešenja od 23.12.2020. godine u stavu drugom izreke i za potpuno lišenje roditeljskog prava tuženog (stav dvanaesti izreke), tako i za izmenu rešenja od 06.10.2021. godine u stavu prvom izreke i dopunskog rešenja od 09.12.2021. godine tako što bi se lični odnosi maloletne dece sa tuženim odvijali u kontrolisanim uslovima (stav petnaesti izreke). U preostalom delu - za određivanje privremene mere kojim bi tuženi bio delimično lišen roditeljskog prava za davanje saglasnosti za putovanje dece van granica Srbije, tužiljin predlog je odbačen kao nedozvoljen (stav četrnaesti izreke).

U pogledu predloga tuženog za određivanje privremenih mera, odbijen je njegov predlog za izmenu rešenjā o privremenim merama od 03.02.2020, 23.12.2020, 06.10.2021, 09.12.2021. i 01.12.2021. godine tako što bi se deca poverila njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredio način održavanja odnosa dece sa tužiljom, a tužilja bila lišena roditeljskog prava za davanje saglasnosti za promenu prebivališta, upis dece u školu i promenu škole (stav šesnaesti izreke), kao i predlog za ukidanje privremene mere od 14.02.2022. godine kojom je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju dece iznosima od po 20.000,00 dinara, odnosno sa po još 10.000,00 dinara preko iznosa od po 10.000,00 dinara određenih privremenom merom od 01.12.2021. godine (stav sedamnaesti izreke).

Stavom osamnaestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 241/22 od 06.07.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, devetom, desetom, jedanaestom, trinaestom, šesnaestom, sedamnaestom i usvajajućem delu stava osmog izreke, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu osamnaestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je odgovorila na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), čije se odredbe primenjuju u konkretnom slučaju na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, na koje se revizijom neosnovano ukazuje. Revizija se, u smislu člana 407. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP, ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Tokom prvostepenog postupka doneto je više rešenja kojima su određivane privremene mere do pravnosnažnog okončanja ovog spora. Najpre, tužilji je povereno da samostalno vrši roditeljsko pravo (što je i činila tokom celog postupka) rešenjem od 03.02.2020. godine, kojim je i uređen način održavanja ličnih odnosa dece sa tuženim. Nakon što je tuženi, protivno ovoj odluci, gotovo tri meseca zadržao decu kod sebe početkom školske 2020/2021 godine (od 1. avgusta do 20. oktobra), privremenom merom od 23.12.2020. godine je određeno da će se viđanje tuženog sa decom odvijati u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad Jagodina, a tuženi je delimično lišen roditeljskog prava za davanje saglasnosti za promenu prebivališta, upis dece u školu i promenu škole (mera je dopunjena u pogledu načina na koji će se odvijati odnosi dece i tuženog u kontrolisanim uslovima rešenjem od 23.12.2020. godine). Nepunu godinu dana kasnije, privremenom merom od 06.10.2021. godine, ponovo je uspostavljen način održavanja ličnih odnosa sa prespavljivanjem dece kod tuženog prema uobičajenom modelu (što je precizirano privremenom merom od 09.12.2021. godine). U pogledu izdržavanja dece donete su dve privremene mere kojima su određeni iznosi kojima će tuženi doprinositi izdržavanju maloletnih ćerki do pravnosnažnog okončanja ovog spora – privremenom merom od 01.12.2021. godine tuženi je obavezan na plaćanje iznosā od po 10.000,00 dinara počev od 01.12.2021. godine, a merom od 14.02.2022. godine na plaćanje iznosā od po još 10.000,00 dinara, takođe od 01.12.2021. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke (oboje rođeni 1976. godine) su bile u braku od 11.08.2011. godine i imaju dve maloletne kćerke: VV, rođenu ....2010. godine i GG, rođenu ...2013. godine. Brak je zaključen je u Beogradu, gde su stranke i živele u stanu tužiljine tetke, dok se nisu preselili u ... izvesno vreme pre epidemije korone, gde su živeli u trosobnom stanu površine oko 80 m2 stečenom tokom braka. Njihovi poremećeni odnosi su rezultirali prijavom tužilje policiji od strane tuženog u oktobru 2019. godine, kada je tužilji izrečena hitna mera zabrane prilaska tuženom, nakon čega je ona zakupila stan u ... u kome je sa decom stanovala do povratka u Beograd 01.07.2020. godine.

Tužilja je završila ... i ... fakultet, i doktorirala ... jezik i književnost. Zaposlena je kao ... u ... sa platom od oko 120.000,00 dinara. Mesečnim iznosom od 25.000,00 dinara pomaže tetku u otplati stambenog kredita i iznosom od oko 15.000,00 dinara podmiruje komunalne usluge. Nema nepokretnu imovinu, niti drugu imovinu veće vrednosti. Tuženi je završio ... fakultet i od 2001. godine se bavi preduzetničkom delatnošću. Vlasnik je ili osnivač nekoliko pravnih subjekata (preduzetnička radnja BB ..., udruženja građana Centar za ... i ... inicijativa). Nakon zatvaranja preduzetničke radnje, koju je vodio sa snahom (28.10.2021. godine), u radnom je odnosu u udruženju Centar za ... U prethodnom periodu njegovi prihodi su bili stabilni i na mnogo višem nivou (oko 90.000,00 dinara), od onih koje ostvaruje od kraja 2021. godine (33.000,00 i 35.000,00 dinara), s tim što su njegove materijalne mogućnosti veće, kako su nižestepeni sudovi utvrdili prvenstveno iz iskaza tuženog (za izdržavanje dece dao je tužilji 240.000,00 dinara iz ušteđevine, osim novčanih izdataka za izdržavanje dece, opremio je dečje sobe nameštajem, kupuje deci lektiru, školsko štivo, poklone, pa i za drugu decu kada njegova idu na rođendane, vodi decu na ručak u restoran kada ih viđa u Beogradu, konzumira više kutija cigareta dnevno, pri čemu ne može da opredeli koliko ga to košta iako je ovaj izdatak znatan). Obe parnične stranke su zdrave i nemaju drugih obaveza izdržavanja osim prema zajedničkim ćerkama.

Starija kćerka parničnih stranaka je učenica V razreda osnovne škole, ide u školu matematičara i na folklor, a zbog događaja vezanih za brakorazvodni postupak ide na psihoterapiju. Mlađa ćerka pohađa II razred osnovne škole, koristi usluge dnevnog boravka i školsku užinu, a bavi se i raznovrsnim aktivnostima (sport, sviranje violine u muzičkoj školi). Obe devojčice su zdrave i dobro prilagođene u sredini u kojoj se nalaze.

Imajući u vidu da u ovom sporu odlučuje o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava i o zaštiti prava dece parničnih stranaka, čiji su odnosi složeni i visoko konfliktni, radi procene razvoja i psihičkog stanja dece i roditeljske podobnosti i kapaciteta za poveravanje dece prvostepeni sud je obavio veštačenje preko komisije veštaka iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu (08.02.2021. godine) i u više navrata pribavljao izveštaje i nalaze i stručna mišljenja organa starateljstva u Jagodini (27. novembra i 24. decembra 2019. godine, 3. februara, 15. jula, 2. septembra i 10. novembra 2020. godine, 22. marta, 1. oktobra i 29. novembra 2021. godine) i u Beogradu - Čukarica (27.07.2021. i 31.01.2022. godine), od kojih konačni nalaz i mišljenje organa starateljstva iz Jagodine od 23.03.2022. godine predstavlja sintezu svega navedenog. Subjekti uključeni u ovaj postupak vršili su uvid u podnetu dokumentaciju, podneske parničnih stranaka, pisanu izjavu starije ćerke parničnih stranaka, uzeli su u obzir sve izveštaje i mišljenja organa starateljstva i instituta koji su saglasni i međusobno dopunjavajući, i obavili kompletnu psihijatrijsko-psihološku eksploraciju oba roditelja i njihovih maloletnih ćerki.

Na osnovu navedenog je utvrđeno da oba roditelja imaju očuvanu roditeljsku sposobnost, ali da je njihovo funkcionisanje zatrovano nerazrešenim partnerskim konfliktom, da su njihove devojčice zdrave, da imaju emocionalni odnos prema oba roditelja, da su sposobne da izraze svoje mišljenje, ali da su visoko uključene u konflikt roditelja što ih čini vrlo osetljivim, zbog čega bi njihovo saslušanje pred sudom predstavljalo retraumatizaciju, a nastavljanje njihovog uključivanja u ovaj spor nedostatak svesti o stepenu njihove ektremne traumatizovanosti. Majka je tokom postupka pokazala veću spremnost i motivisanost za jačanje sopstvenih roditeljskih kapaciteta i poštovala date savete i upute. Ona prepoznaje i blagovremeno zadovoljava potrebe dece i poseduje odgovarajuće roditeljske veštine, te joj se obe ćerke mogu poveriti na dalju brigu, negu, vaspitanje i obrazovanje, odnosno samostalno vršenje roditeljskog prava. Otac može da ostvaruje kontakte sa devojčicama, ali je naglašeno da je neophodno da oba roditelja prestanu sa uključivanjem dece u svoj konflikt i da je u najboljem interesu dece da svaki roditelj podstiče odnos dece sa drugim roditeljem. Da bi se sprečilo ponavljanje situacija iz prošlosti koje su bile izrazito stresne po decu, s obzirom da roditelji nisu u stanju da postignu bilo kakav dogovor koji se tiče bitnih aspekata dečjeg života, zbog čega postoji rizik za ponovnu eskalaciju sukoba između njih i retraumatizaciju dece, kojoj je neophodno održavanje stabilne sredine u kojoj se aktuelno nalaze i na koju su dobro adaptirane, mišljenje je organa starateljstva da otac može biti delimično lišen roditeljskog prava u pogledu odlučivanja o mestu prebivalištu dece, njihovom obrazovanju i regulisanju njihovih putnih isprava.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i sagledavajući najbolji interes maloletnih ćerki parničnih stranaka u odnosu na njihov uzrast, njihov odnos sa roditeljima, kao i pisanu izjavu njihove starije ćerke o tome s kojim bi roditeljem živela, ali i njen osetljiv uzrast i delikatno psihičko stanje u kome se nalazi koje zahteva terapiju i kome nikako ne bi pogodovala ponovna traumatizacija, nižestepeni sudovi su doneli odluku u ovoj pravnoj stvari rukovodeći se predlogom organa starateljstva, koji i sam sadrži ocenu najboljeg interesa dece i procenu u kom roditeljskom domaćinstvu se postiže najveći stepen dobrobiti dece. S obzirom na sve navedeno, samostalno vršenje roditeljskog prava povereno je tužilji, uređen je odnos dece sa tuženim, koji je delimično lišen roditeljskog prava u pogledu davanja saglasnosti za promenu prebivališta, za izdavanje putnih isprava i odlučivanje o obrazovanju maloletne dece.

Prilikom donošenja odluke o izdržavanju dece, prvostepeni sud je, imajući u vidu trajanje ovog postupka, uzrast i razvojne potrebe dece, okolnosti u kojima žive, mogućnosti i potrebe njihovih roditelja, pa i činjenicu da su mogućnosti tuženog da izdržava decu veće iako mu je plata smanjena, kao i minimalnu sumu izdržavanja, utvrdio mesečne iznose neophodne za podmirenje potreba dece u vreme podnošenja tužbe 4.11.2019. godine (25.000,00 za stariju, 20.000,00 dinara za mlađu ćerku) i počev od 01.09.2021. godine (po 40.000,00 dinara za svaku od njih, što je i saglasno mišljenje parničnih stranaka). Pošto su deca živela sa tuženim do 12.02.2020. godine i u periodu kada ih je protivpravno zadržao (od 01.08.2020. do 21.10.2020. godine), a tuženi je tužilji za njihovo izdržavanje uplatio 200.000,00 dinara 02.09.2021. i 40.000,00 dinara 03.11.2021. godine, sud je našao da je tuženi ispunio svoju obavezu izdržavanja za osam i po meseci od kad deca ne žive sa njim (mesečnim iznosima od 15.000,00 dinara za stariju i 13.000,00 dinara za mlađu ćerku). Stoga je prvostepeni sud obavezao tuženog da tim iznosima doprinosi izdržavanju dece i počev od 06.02.2021. godine, a iznosima od po 20.000,00 dinara počev od 01.09.2021. godine pa ubuduće.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu u pogledu poveravanja dece tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava i u delu održavanja ličnih odnosa sa tuženim, ocenjujući i da je pravilno odlučeno o visini doprinosa tuženog izdržavanju maloletnih ćerki.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijom tuženog se osnovano osporava pravilnost odluke kojom je on delimično lišn roditeljskog prava u pogledu davanja saglasnosti za izdavanje putnih isprava za zajedničke maloletne ćerke.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11, 6/15) je propisano da: roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo (član 78. stav 3); pri čemu se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti (stav 4 istog člana). Roditeljskog prava može biti delimično lišen roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava (član 82. stav 1). Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na održavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta (član 82. stav 4).

Zakonom o putnim ispravama („Službeni glasnik RS“, br. 90/07, 116/08, 104/09, 76/10, 62/14, 81/19) propisano je (član 29) da za maloletno lice zahtev za izdavanje putne isprave podnosi jedan roditelj, uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj (stav 1); izuzetno putna isprava će se izdati maloletnom detetu bez saglasnosti iz stava 1. ovog člana i u slučaju kada je jednom od roditelja dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem (stav 2).

Prema nalaženju Vrhovnog suda, otvorenom formulacijom citirane odredbe člana 78. stav 3. Porodičnog zakona lista pitanja koja bitno utiču na život deteta nije ni iscrpljena ni zaključena. Među pitanja koja bitno utiču na život deteta u smislu te zakonske odredbe nesumnjivo spadaju i pribavljanje putne isprave za maloletno dete, putovanje maloletnog deteta preko državne granice, promena prebivališta maloletnog deteta, upis maloletnog deteta u odgovarajuću obrazovnu- vaspitnu ustanovu, prijava na zdravstveno i socijalno osiguranje i regulisanje socijalnih davanja za maloletno dete, potpisivanje dokumenata koji se odnose na boravak, školovanje i sva druga prava koja pripadaju detetu u drugoj državi itd.

Tuženi, kao roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo, ima pravo i dužnost da sa drugim roditeljom (tužiljom) odlučuje zajednički i sporazumno o pitanjima koja bitno utiču na život maloletnih ćerki parničnih stranaka. Međutim, postupanje u odnosu sa decom ne samo oba roditelja, već svakoga, mora biti u najboljem interesu deteta, kako je propisano odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona. U ovoj brako- razvodnoj parnici maloletne ćerke parničnih stranaka pravnosnažnom presudom su poverene majci – tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Zbog toga je tužilja, kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo, ovlašćena odredbom člana 29. stav 2. Zakona o putnim ispravama, da sama podnese zahtev za izdavanje dečjih putnih isprava. Imajući to u vidu, pisana saglasnost tuženog za izdavanje dečjih putnih isprava nije potrebna, pa njegovo odbijanje za davanje (nepotrebne) saglasnosti za izdavanje putnih isprava za decu ne može predstavljati nesavesno vršenje prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava i razlog zbog koga bi tuženi bio delimično lišen roditeljskog prava.

U preostalom delu su nižestepeni sudovi pravilno odlučili, kako u pogledu toga da se po razvodu braka maloletne kćerke parničnih stranaka povere tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz delimično lišenje roditeljskog prava tuženog u pogledu onih aspekata roditeljstva (davanje saglasnosti za promenu prebivališta, odlučivanje o obrazovanju) u kojima tuženi nije ispoljio roditeljsku kooperativnost, jer se takvom odlukom onemogućava nastanak problema do kojih je dolazilo nesaradnjom tuženog, tako i u pogledu vršenja roditeljskog prava i izdržavanju maloletnih ćerki parničnih stranaka.

I odluka o vršenju roditeljskog prava, kod utvrđenih i nespornih činjenica o podobnosti i prilikama roditelja i činjenici da se radi o deci takvog kalendarskog uzrasta čiji je najbolji interes da se o njima kontinuirano i kvalitetno brine tužilja, u čijem domaćinstvu deca i odrastaju prilagođena sredini već duže od dve godine, odgovara najboljem interesu maloletnih ćerki parničnih stranaka. I po mišljenju ovog suda, očuvanje i razvijanje emotivne veze majke i maloletnih ćerki, s obzirom na njihovu životnu dob, od bitnog je uticaja na njihov psihofizički razvoj i odrastanje, a sve životne okolnosti u porodici u kojoj sada živi tužilja sa ćerkama i činjenica da tužilja ni na koji način ne osujećuje niti otežava lične odnose kćerki sa tuženim, ukazuju da je pobijana presuda u najboljem interesu maloletne dece parničnih stranaka.

Način održavanja ličnih odnosa dece sa tuženim uređen je primereno njihovim životnim prilikama i omogućava održavanje i razvoj emotivne veze dece sa ocem na način koji je u skladu sa odredbama člana 61. Porodičnog zakona. O obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju dece odlučeno je na osnovu temeljno i brižljivo utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava iz čl. 160. do 162. Porodično zakona.

Suprotno revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su svoje odluke zasnovali na stručno i brižljivo datim nalazima i mišljenjima organa starateljstva i Instituta za mentalno zdravlje kojima je vođeno računa o svim okolnostima konkretnog slučaja. Suprotno revizijskim navodima, uzroci poremećaja odnosa supružnika, sami za sebe, ne mogu biti opredeljujući za procenu najboljeg interesa dece i odluku o poveravanju dece jednom od roditelja u brakorazvodnom postupku. Insistiranje revidenta da je trebalo, ako ne pred sudom, a onda pred nekim drugim organom, ponovo saslušati maloletne kćerke parničnih stranaka i pribaviti njihovo mišljenje, što je činjeno više puta tokom prvostepenog postupka od strane stručnjaka koji su dali svoje mišljenje u ovom postupku, nije prihvatljivo jer bi predstavljalo ponovno traumatizovanje već ektremno traumatizovane dece parničnih stranaka, što nikako ne može biti u njihovom najboljem interesu. Maloletnim ćerkama parničnih stranaka potrebno je smirenje i stabilizacija životnih uslova u kojoj će nerazrešeni partnerski odnos njihovih roditelja biti izmešten iz njihovog svakodnevnog života. Na taj način, i uz odgovarajući odnos svakog od roditelja prema deci, koji podrazumeva i da se drugi roditelj ne prikazuje u lošem svetlu i da roditelji u stvarima koje se tiču dece korektno komuniciraju, malolatnim ćerkama parničnih stranaka će se omogućiti da se, bez dodatnog opterećenja i uznemirenja, posvete školskim obavezama, dokolici, druženju i da žive bez dokazivanja lojalnosti jednom ili drugom roditelju i bez strepnji i strahova, što predstavlja zdravu osnovu za njihov pravilan i potpun razvoj, obrazovanje i uspešnu socijalizaciju.

I pri rešavanju ostalih pitanja, suprotno revizijskim navodima, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kako u pogledu određivanja ličnih kontakata maloletne dece sa tuženim, koji su prilagođeni trenutnom stanju i potrebama dece, tako i u pogledu određivanja doprinosa za izdržavanje koji zadovoljava potrebe dece, a ne ugrožava egzistenciju ni tužilje ni tuženog kao dužnika izdržavanja.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u prvom stavu izreke primenom člana 416. stav 1. ZPP, odnosno kao u drugom stavu izreke, primenom člana 414. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji sadržana u stavu trećem izreke doneta je na osnovu člana 165. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP i 207. Porodičnog zakona, s obzirom na neznatan uspeh tuženog u postupku po reviziji i okolnost da izdaci za sastav odgovora na reviziju nisu bili neophodni.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković