Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2567/21 od 23.11.2022. godine, donetom nakon održane rasprave u drugostepenom postupku, ukinute su prvostepena i dopunska presuda i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 08.01.2016. godine o otkazu ugovora o radu i obaveže ga da vrati tužioca na rad. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud tuženog obaveže na isplatu naknade štete zbog nezakonite odluke za period od 01.01.2016. godine zaključno sa decembrom 2018. godine i period od 01.01.2016. godine zaključno sa oktobrom 2016. godine sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u mesecu za svaki mesec pojedinačno do isplate, kao i na uplatu pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu za PIO, za zdravstveno osiguranje - RFZZO i za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po stopi koja važi na dan uplate, počev od 08.01.2016. godine do dana povratka na rad. Tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 180.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz čije sadržine proizlazi da su razlozi pobijnja bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje navodima da nedostaju razlozi o bitnim činjenicama nije predviđena kao revizijski razlog po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ... po osnovu ugovora broj .. od 29.05.2015. godine. Tužilac se, dana 30.07.2015. godine, prilikom seče stabala i rastinja motornim testerama, povredio oko dalekovoda u blizini ... . Organizacija posla je bila takva da se poslovi seče drveća po pravilu obavljaju u paru, s tim što je u nekim slučajevima, kao u konkretnom, bilo neophodno da radnici budu razdvojeni kako ne bi oborili stablo na svog kolegu. Tužilac je sa ostalim radnicima radio na međusobnoj udaljenosti od oko 100 metara. Mesto rada gde je tužilac upućen bilo je nepristupačno zbog kamenja, stabala i grana otpalih prethodne zime. Svim zaposlenima je od strane poslodavca bila obezbeđena zaštitna obuća, zaštitno odelo, rukavice i šlem sa vizirom. Kada su radnici primetili da se ne čuje tužiočeva testera, krenuli su da ga traže i našli ga u ležećem položaju na zemlji, povređenog i u polusvesnom stanju. Na mestu gde su zatekli tužioca, našli su testeru, posečena stabla, jedno zasečeno stablo i okrvavljenu granu, ali ne i njegov šlem. Na putu do tužioca videli su posečeno drveće. Rukovodilac zaštite na radu kod tuženog BB, bio je na službenom putu tog dana i o povređivanju tužioca obavešten je telefonom. Sutradan je posetio tužioca u bolnici, uzeo izjave zaposlenih koji su radili sa tužiocem tog dana, proverio službeno vozilo i u njemu pronašao šlemove svih radnika i utvrdio da nijedan od njih nije oštećen. Uviđajem na mestu nezgode našao je rukavicu, posečena stabla, krvavu granu i zasečeno stablo, o čemu postoji i fotodokumentacija. Tužilac je bio obučen za bezbedan i zdrav rad i rad sa motornom testerom. Dana 29.09.2015. godine, tuženi je izdao tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zato što je učinio povredu radne obaveze, jer nije koristio obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu, na šta je bio obavezan i opremom bio zadužen, te je njegovo ponašanje i nekorišćenje opreme na poslovima gde postoji povećani rizik i gde je oprema za ličnu zaštitu obavezna dovelo do toga da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tužilac se izjasnio na navedeno upozorenje i naveo da nije učinio povredu stavljenu na teret, jer kritičnog trenutka nije imao obavezu da nosi šlem, zato što nije počeo sa radom, već se kretao prema mestu rada, a bilo je pretoplo da bi ga nosio i u vreme kada nije ni otpočeo seču drveća. Šlem je imao kod sebe i stavljao ga u momentu kada je pristupao mestu rada i otpočinjao seču drveća. Tuženi nije prihvatio ovo izjašnjenje tužioca i rešenjem broj .. od 08.01.2016. godine otkazao mu ugovor o radu, zbog nepoštovanja radne discipline utvrđene opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu, zbog neprimenjivanja mere zaštite na radu, obezbeđenih sredstava ili opreme za ličnu zaštitu, odnosno zato što je njegovo ponašanje takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca. Po zaključenom ugovoru o radu između stranaka poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu, između ostalog, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze u vidu neprimenjivanja ili nepravilnog primenjivanja mera zaštite na radu, obezbeđenih sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbom člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i dopunsku presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tačka 6. tog zakona. Presudom drugostepenog suda tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu i naknadu štete odbijen je u skladu sa članom 179. Zakona o radu i članom 35. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, iz razloga što tužilac na mestu rada nije koristio sredstva zaštite na radu, čime je učinio povredu radne obaveze propisanu ugovorom o radu od 28.10.2013. godine i Opštim aktom poslodavca. Kako je drugostepeni sud utvrdio da zaposlenom nije nezakonito prestao radni odnos, to je odbio tužbeni zahtev za vraćanje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da se navedni zaključak drugostpenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlen koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu.

Odredbom člana 35. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, broj 101/05) propisano je da je zaposleni dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica (stav 1), kao i da je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice (stav 2).

Odredbom člana 19. stav 2. alineja 20. Ugovora o radu 5/515 od 29.05.2015. godine, ugovoreno je da poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze u vidu neprimenjivanja ili nepravilnog primenjivanja mera zaštite na radu, obezbeđenih sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu.

Kod utvrđenog da je tužilac bio upućen na mesto rada koje je po konfiguraciji terena bilo nepristupačno, da je zbog prirode posla koje je obavljao sa ostalim radnicima iz bezbednosnih razloga bilo nužno da budu međusobno razdvojeni, a iz fotodokumentacije je jasno uočljivo da je drvo pored kog je tužilac sa povredom glave pronađen zasečeno testerom, nesumnjivo je da je cela oblast u kojoj je vršena seča drveća kritičnog dana, predstavljala radnu sredinu u kojoj postoji povećani rizik, zbog čega je tužilac bio u obavezi da sve vreme nosi zaštitnu opremu obezbeđenu od strane poslodavca, bez obzira da li vrši seču drveća ili se samo kreće kroz šumu, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud. Zbog navedenog, neosnovani su revizijski navodi tužioca da je šlem bio u obavezi da nosi samo prilikom rukovanja motornom testerom. S tim u vezi, bez uticaju su i navodi o meteorološkim prilikama na terenu tog dana, kod ustanovljene obaveze tužioca da zaštitnu opremu nosi za sve vreme boravka u takvoj radnoj sredini.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze utvrđene članom 19. stav 2. alineja 20. Ugovora o radu od 29.05.2015. godine, budući da je kao zaposleni sa dugogodišnjim iskustvom postupio suprotno internim aktima tuženog sa kojim je bio upoznat. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je pisanim putem tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, na koje upozorenje se on blagovremeno izjasnio. Kod navedenog, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz člana 179. stav 2. Zakona o radu i člana 35. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kada je ocenio da je tužbeni zahtev neosnovan, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić