U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti postoje druge bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, na koje se konkretizovano revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilje, sada pokojni BB zaključio je, kao kupac sa VV, kao prodavcem, dana 24.08.2004. godine kupoprodajni ugovor, na kome su ugovarači istog dana overili potpise pred sudom. Predmet tog ugovora je stan broj .. u Beogradu, na adresi ... broj .., za kupoprodajnu cenu od 7.000.000,00 dinara. Ugovorom je konstatovano da je prodavac primio celokupni iznos kupoprodajne cene, a da se nekretnina nalazi u fazi rekonstrukcije i kupac preuzima obavezu da izvrši započete radove. Ugovor sadrži i jemstvo prodavca kupcu da na predmetnoj nepokretnosti nema skrivenih mana, niti tereta, te prodavac preuzeo obavezu da ukoliko se naknadno pojave njih otkloni o svom trošku. Dana 25.08.2004. godine, pravni predhodnik tužilje je podneo nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda zahtev za promenu upisa prava svojine na stanu, u kom momentu je po javnoj evidenciji nepokrtnosti prodavac VV, bio upisan kao vlasnik stana, te zabeleženo besplatno stanovanje na jednoj sobi sa predsobljem i nusprostorijama u korist GG i DD iz ..., na osnovu Dn 1360/95 od 13.10.1995. godine. Dana 26.08.2004. godine, u listu nepokretnosti izvršen je upis u rešenja – založnog prava prvog reda prvenstva u iznosu od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u nominalnom iznosu u korist poverioca ĐĐ iz ..., po zahtevu podnetom katastru dana 21.04.2004. godine. Dana 01.03.2004. godine u katastru je registrovano podnošenje zahteva i od strane EE, radi upisa hipoteke i upis ovog njegovog prava postao je vidljiv za treća lica dana 21.02.2005. godine. Osim navedenih upisa, utvrđeno je da je VV opteretio zalogom ovu nepokretnost u korist drugih fizičkih lica i banaka, kao i da su ovi upisi evidentirani u javnoj knjizi. Upis prava svojine pravnog prethodnika tužilje po zaključenom kupoprodajnom ugovoru izvršen je dana 24.10.2005. godine, a ova nepokretnost prodata u postupku prinudnog izvršenja radi realizacije hipoteka i predata u svojinu kupcu ŽŽ. U toku ove parnice pravnosnažnom presudom zbog propuštanja P 610/14 od 03.03.2015. godine, obavezan je tuženi VV da tužiocu BB na ime naknade štete plati iznos od 66.172.842,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2012. godine do isplate.

Nižestepeni sudovi odluku o neosnovanosti postavljenog tužbenog zahteva, koji tužilja temelji na odredbama članova 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zasnivaju na stanovištu da je za spornu štetu isključivo odgovoran prodavac, kao lice koje je opteretilo svoju nekretninu u smislu odredbi članova 508. – 515. Zakona o obligacionim odnosima. Po odredbama članova 5., 6. i 106. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ br 83/92 ... 25/02), koji se primenjivao u vreme spornih upisa stvarnih prava, Služba za katastar nepokretnosti nije imala obavezu da evidentira podnošenje zahteva pre nego što odluka o podnetom zahtevu postane konačna, već jedino da odlučuje o podnetim zahtevima prema satu i minutu njihovog prijema. Osim toga, tužbom se zahteva i naknada štete u visini izdataka za adaptaciju nepokretnosti, koja tužilji u svakom slučaju ne pripada budući da je prvi upis tereta bio vidljiv za treća lica jedan dan nakon podnošenja zahteva za upis prava svojine u korist BB. Drugostepeni sud ocenjuje kao neosnovan žalbeni navod tužilje da osnov za štetu proizilazi iz činjenice da Služba za katastar nepokretnosti nije odlučivala u zakonom predviđenom roku od 60 dana po članu 145. Zakona o upravnom postupku, pošto nije dokazana uzročno-posledična veza između rešavanja po prijavi za upis tereta na nepokretnosti i razumnog roka u kome je ovaj državni organ postupao.

Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da kao posledicu pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu razjasnili sve bitne činjenice.

U konkretnom slučaju, prema do sada utvrđenim činjenicama, za postupanje Službe za katastar nepokretnosti prilikom rešavanja zahteva za upis stvarnih prava u javnoj evidenciji nepokretnosti merodavne su odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 33/97 i 31/01).

Prema članu 208. tog zakona, kada se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (stav 1.). Ako organ protiv čijeg je rešenje dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu ako je njen zahtev odbijen. Ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (stav 2.).

Prema navedenim odredbama zakonodavac, za slučaj „ćutanja uprave“ mogućnost ishodovanja odluke u upravnom postupku vezuje jedino za aktivnost stranke a ne i trećih lica, čija su prava uslovljena zakonitim postupanjem uprave. Sa polazištem na značaj upisa stvarnih prava i tereta u javnoj evidenciji nepokretnosti za sigurnost pravnog prometa, zakonsko rešenje po kome Služba za katastar nepokretnosti nije imala obavezu da zabeležbom obavesti treća lica o podnetim zahtevima za upis, svakako nameće strožije kriterijume prilikom procene pravnog standarda pravilnog i zakonitog rada državnog organa u smislu postojanja odgovornosti za štetu po članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz do sada utvrđenih činjenica proizlazi da prvi zahtev za upis hipoteke na stanu, koji je kupio pravni prethodnik tužilje 24.08.2004. godine podnet 01.03.2004. godine. Postojanje ovog zahteva i odluka o njemu nisu bili vidljivi za treća lica do 21.02.2005. godine. Nadalje, utvrđeno je i da je zahtev za upis hipoteke koja je konstituisana i postala vidljiva za treća lica dana 26.08.2004. godine, podnet nakon podnošenja tog prvog zahteva, dana 21.04.2004. godine. Proizilazi da Služba za katastar nepokretnosti nije poštovala odredbe člana 106. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, po kojima je u obavezi da prvo odluči o zahtevu koji je prvi primljen, niti je odluke donela u zakonom predviđenom roku od dva meseca.

Iz iznetih razloga, obaveza prvostepenog suda je da u ponovljenom postupku razjasni sve okolnosti koje su prethodile zaključenju kupoprodajnog ugovora od 24.08.2004. godine, posebno na koji način su prodavac i kupac došli u kontakt, koje lice je sačinilo kupoprodajni ugovor, koje lice je, kada i na koji način izvršilo provere stanja upisa stvarnih prava u javnoj evidenciji nepokretnosti, kada je pravni prethodnik tužilje stupio u posed stana, kada je i na koji način isplatio kupoprodajnu cenu prodavcu, u kom vremenskom periodu je vršio radove na adaptaciji ove nepokretnosti, kada je predao posed stana kupcu u izvršnom postupku, kada su hronološki predavani Službi za katastar nepokretnosti zahtevi za upis stvarnih prava tokom 2004. godine i kada je konkretno o svakom od tih zahteva odlučeno, te će nakon utvrđenja navedenih činjenica biti u prilici da izvede zaključak da li je pravni prethodnik tužilje u okolnostima zaključenja kupoprodajnog ugovora prema konkretnim tržišnim prilikama postupao kao razuman i pažljiv kupac, odnosno da li navedene činjenice vode solidarnoj odgovornosti tužene za spornu štetu sa prodavcem nepokretnosti po odredbama članova 154. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković