Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 2559/22 od 01.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijano rešenje u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (u konkretnom slučaju to je Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac koja je stupila na snagu 15.01.2020. godine) izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 10.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 595.672,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija protivnika predlagača nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić