.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13680/2022
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 170/21 od 26.11.2021. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 170/21 od 26.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 170/21 od 26.11.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 52/20 od 21.09.2020. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena Republika Srbija obaveže da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjene u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I 4846/13, isplati potraživanje radi čije naplate je određeno izvršenje rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 4846/13 od 02.04.2014. godine i to:
-na ime razlike zarade sa toplim obrokom za period od 10.06.2000. do 31.12.2001. godine iznos od 39.996,32 dinara; -na ime manje isplaćene zarade za period od 10.10.2002. do 10.10.2004. godine iznos od 14.775,26 dinara;
-na ime naknade za troškove prevoza iznos od 26.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.12.2006. godine do isplate;
-zakonsku zateznu kamatu počev od 01.01.2002. godine do isplate na iznos razlike zarade sa toplim obrokom od 39.996,32 dinara;
-na ime neisplaćene zarade za period od 01.01.2002. do 10.10.2002. godine iznos od 15.843,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.10.2002. godine do isplate;
-zakonsku zateznu kamatu počev od 13.10.2004. godine do isplate na iznos manje isplaćene zarade od 14.775,26 dinara;
-na ime neisplaćenog regresa na ime korišćenja godišnjeg odmora za 2000. i 2001. godinu isplati iznos od 1.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to na iznos od 1.260,00 dinara počev od 03.08.2000. godine do isplate i na iznos od 280.000,00 dinara počev od 31.05.2001. godine do isplate;
-na ime troškova parničnog postupka iznos od 239.774,00 dinara,
-na ime troškova izvršnog postupka iznos od 15.438,00 dinara, shodno rešenju I 4846/13, a sve u roku od osam dana po prijemu presude, kao neosnovan. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog postupka, koji je dosuđen u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, u roku od osam dana po prijemu presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok stavom 3. istog člana da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.11.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 98.454,66 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. u vezi stava 3. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužioca nedozvoljena.
Iako je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena odluka koja se pobija revizijom, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u posebnoj glavi ZPP koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano je da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa kako specijalno pravilo (član 479. ZPP) isključuje primenu opštih pravila, to u ovom slučaju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
