Protiv drugostepenog rešenja kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. u vezi člana 420. st. 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog u vreme vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa na određeno vreme u trajanju do pet meseci, i to: po osnovu ugovora o radu broj .. od 30.03.2020. godine u trajanju od tri meseca, počev od 23.03.2020. godine, koji ugovorni odnos je po isteku ugovornog roka prestao rešenjem broj .. od 10.06.2020. godine zaključno sa 22.06.2020. godine, i ugovora o radu na određeno vreme broj .. od 06.07.2020. godine u trajanju od dva meseca. Oba ugovora zaključena su za obavljanje poslova medicinske sestre – tehničara u Službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva sa zdravstvenim ambulantama. Nakon proteka vremena na koji je zaključen drugi ugovor o radu tužilji je rešenjem od 04.09.2020. godine, prestao radni odnos kod tuženog. Pozivajući se na naredbu Ministarstva zdravlja broj 112-01-404/2020-02 od 26.03.2020. godine, u prijem u radni odnos na neodređeno vreme zdravstvenih radnika (doktora medicine i medicinskih sestara – tehničara) po hitnom postupku, tužilja smatra da je s obzirom da je navedenom Uredbom propisano da će radi suzbijanja i sprečavanja širenja zaraze bolesti kovida 19 i zaštite stanovništva od te bolesti u vreme trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji zdravstvena ustanova iz plana mreže zdravstvenih ustanova primiti u radni odnos na neodređeno vreme neophodne zdravstvene radnike (doktore medicine i medicinske sestre – tehničare) po hitnom postupku tuženi bio u obavezi da sa njom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme. Tuženi je na osnovu te naredbe tokom jula i avgusta 2020. godine primio u radni odnos na neodređeno vreme druga lica i to medicinsku sestru VV, dr med. GG, dr med. DD. Tužilja smatra da je tuženi bio u obavezi da sa njom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme. Tuženi je osporavao tužbeni zahtev ističući da postoji procedura zapošljavanja koju tuženi mora da ispoštuje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio nalazeći da tuženi nije postupio u skladu sa Naredbom Ministarstva zdravlja od 26.03.2020. godine koja je jasna i nedvosmislena.

Drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. Nalazi da se prvostepeni sud upustio u meritorno odlučivanje o predmetu spora propustivši da prethodno ispita ispunjenost procesnih pretpostavki za pružanje tražene sudske zaštite. Ovo iz razloga što se sudska zaštita u radnom sporu može ostvariti samo povodom povrede prava zaposlenog. To je spor pune jurisdikcije i u tom sporu sud odlučuje o samom pravu. Međutim, shodno članu 19. ZOO, stranke u obligacionim odnosima su slobodne u zaključenju ugovora a prema čl. 26. i 28. ta volja mora biti izražena slobodno i ozbiljno. To je uslov nastanka ugovora. Isto važi i za ugovor o radu. Obavezivanje jedne ugovorne strane na zaključenje ugovora bilo bi protivno samoj prirodi i suštini ugovora o radu. Obavezivanje poslodavca na zaključenje ugovora o radu ne spada u sudsku nadležnost, zbog čega tužbu sa takvim zahtevom treba odbaciti na osnovu člana 294. stav 1. tačka 1. ZPP. Dalje, po nalaženju drugostepenog suda, tužilja ukoliko je smatrala da su joj povređena prava iz radnog odnosa, imala je mogućnost da u smislu odredbi Zakona o radu zaštitu svojih prava ostvari u sporu o zakonitosti odluke na osnovu koje joj je prestao radni odnos ili pak u sporu po tužbi za utvrđenje postojanja radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda je pravilno. Naime, zasnivanje radnog odnosa u zdravstvenim ustanovama propisano je Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 96/19 ... 135/22), koji je donet na osnovu člana 246. st. 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18 – dr. propis).

Prijem u radni odnos i način popunjavanja slobodnih radnih mesta u zdravstvenim ustanovama propisan je članovima 7, 8. i 9. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove. Pri tome, naredba Ministarstva zdravlja od 26.03.2020. godine nijednom svojom odredbom ne derogira odredbe Zakona o radu i kolektivnog ugovora koji se odnose na postupak izbora kandidata radi popunjavanja slobodnih radnih mesta u zdravstvenim ustavnovama. Osim što naglašava hitnost prijema u radni odnos zdravstvenih radnika, za kojima je potreba bila povećana zbog epidemije korona virusa, navedena Naredba ne predviđa nikakav izuzetak od zajamčenih prava u uslovima vanrednog stanja u smislu člana 200-202. Ustava RS.

Pravilno zaključuje drugostepeni sud da se prvostepeni sud nepravilno upustio u odlučivanje o predmetu spora propustivši da prethodno ispita ispunjenost procesnih pretpostavki za pružanje sudske zaštite. Zaštita u radnom sporu u ovakvim slučajevima može se ostvariti samo povodom povrede prava zaposlenog. Dalje, iako je materija zasnivanja radnog odnosa regulisana Zakonom o radu, ne može se izbeći primena Zakona o obligacioni odnosima (ZOO) jer prema članu 19. ZOO stranke u obligacionim odnosima su slobodne u zaključenjima ugovora, a prema čl. 26. i 28. ZOO ta volja mora biti izražena slobodno i ozbiljno. To je uslov za nastanak ugovora pa i ugovora o radu. Obavezivanje jedne ugovorne strane na zaključenje ugovora o radu bilo bi u suprotnosti sa načelom autonomije volje stranaka. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilja, ukoliko je smatrala da su joj povređena određena prava, zaštitu istih mogla tražiti u smislu odredbi Zakona o radu što ista nije učinila, pa navodi iz revizije tužilje nisu osnovani.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković