U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za trgovinu, turizam i usluge „Mališa Marković“ transport doo Niš, čiji je punomoćnik Gordana Žikić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4945/21 od 02.12.2021. godine, u sednici održanoj 29.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4945/21 od 02.12.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2721/18 od 09.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.07.2018. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu prizna sva prava na radu i po osnovu rada počev od 31.07.2018. godine do 25.07.2020. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 213.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4945/21 od 02.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu vozača „D“ kategorije na osnovu zaključenog ugovora o radu. Rešenjem tuženog od 31.07.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 8. Zakona o radu u vezi sa članom 48. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog. Tužiocu je stavljeno na teret da nakon korišćenja godišnjeg odmora dana 30.06.2018. godine i 01.07.2018. godine nije došao na posao, a svoj izostanak nije opravdao iako je znao da je na rasporedu za rad dana 30.06.2018. godine, za slobodnu vožnju na relaciji Niš – ... (Rumunija), sa polaskom u 06,30 iz Niša i povratkom 05.07.2018. godine u 02,00 časa. Tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu na koje se i izjasnio. Proces rada vozača kod tuženog organizovan je tako da vozači voze relacije po unapred određenom rasporedu vožnje, kao i da se vozi i vikendom. Tužilac je u periodu od 01.06. do 29.06.2018. godine bio na godišnjem odmoru i poslednjeg dana odmora 29.06.2018. godine došao je u prostorije tuženog, a u subotu (30.06.2018. godine) i nedelju se nije pojavio, dok je od 02.07.2018. godine bio na bolovanju. Iz rasporeda od 25.06.2018. godine proizlazi da je za dan 30.06.2018. godine, u 06,30 časova, predviđen polazak za Rumuniju i da su vozači za ovu relaciju tog dana BB i AA. Raspored rada vozača ne sadrži podatke o datumu isticanja na oglasnu tablu tuženog, a putni nalozi za navedenu vožnju glase na BB i VV. Vikendi su kod tuženog bili radni samo za one vozače koji su po rasporedu rada bili u obavezi da voze na unapred utvrđenim relacijama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, jer na strani tužioca nije postojao razlog zbog kojeg bi odbio radni zadatak, odnosno zbog čega se dana 30.06. i 01.07.2018. godine ne bi pojavio na poslu, a da istovremeno na strani tuženog ne postoje jasni i nesumnjivi dokazi da je tužioca blagovremeno obavestio o tome da dana 30.06.2018. godine kao drugi vozač saobraća na liniji Niš – Rumunija i nazad.

Vrhovni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...75/14), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, a stavom 3. tač. 1. i 8. istog zakona, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 48. stav 1. tač. 2. Pravilnika o radu tuženog od 03.06.2016. godine, predviđeno je da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva utvrđenih zakonom i ako neopravdano izostane sa posla jedan radni dan u mesecu ili dva radna dana u toku kalendarske godine.

Prema članu 4. stav 15. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, prevoznik je dužan da obavesti člana posade vozila o rasporedu radnog vremena i promeni rasporeda najmanje 24 sata unapred.

Po oceni Vrhovnog suda za pravilnu primenu otkaznog razloga iz navedenih odredbi, a u odnosu na povredu koja se tužiocu stavlja na teret, relevantne činjenice su da je tužilac odsustvovao sa rada i da je to odsustvo bilo neopravdano. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nije neopravdano odsustvovao sa posla 30.06. i 01.07.2018. godine (vikend), s obzirom da je dana 29.06.2018. godine došao u prostorije tuženog da se informiše o radnim obavezama posle godišnjeg odmora, ali tuženi nije dokazao da je raspored rada bio istaknut na oglasnoj tabli i dostupan tužiocu. U konkretnom slučaju, prema rasporedu radnog vremena od 25.06.2018. godine za slobodnu vožnju dana 30.06.2018. godine na relaciji Niš – ... (Rumunija) sa polaskom u 06,30 časova bili su predviđeni vozači BB i AA, dok iz putnih naloga od 30.06.2018. godine proizlazi da su na vožnju bili poslati vozači BB i VV. Sledom navedenog proizlazi da tužilac nije bio blagovremeno obavešten da je za vikend predviđen za vožnju, pa ne stoje razlozi za otkaz ugovora o radu navedeni u osporenom rešenju zbog čega je isto poništeno kao nezakonito.

Takođe, imajući u vidu da kod tuženog zbog prirode posla i organizacije rada radno vreme nije ujednačeno, to postoji njegova obaveza kao poslodavca da zaposlenog blagovremeno i na pogodan način obavesti o rasporedu radnog vremena, kao i o promeni tog rasporeda, u smislu odredbe člana 4. stav 15. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. U ovom slučaju, tuženi nije dokazao da je raspored od 25.06.2018. godine bio istaknut na oglasnoj tabli ili da je na drugi način u predviđenom vremenu (najmanje 24 sata) tužioca kao člana posade obavestio o rasporedu radnog vremena ili promeni istog.

Ostalim revizijskim navodima osporava se ocena dokaza i dokazni postupak, čime se zapravo osporava činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. ZPP.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, imajući u vidu da po ovom pravnom leku tuženi nije uspeo, pa je primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković