U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca Radnja za trgovinsku delatnost, menjačke poslove i usluge reklame i propagande „Almanah“ AA, preduzetnik iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Mitić advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za vaspitanje dece i omladine Knjaževac, čiji je punomoćnik Mile Petrović advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 150/2020 od 28.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 01.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 150/2020 od 28.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 150/2020 od 28.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 825/2019 od 18.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 584.373,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.09.2019. godine pa do isplate, u roku od 15 dana, dok je za veći iznos od dosuđenog a do traženog od 777.696,88 dinara, kao i da na dosuđeni iznos plati zakonsku zateznu kamatu počev od 06.06.2013. godine do 18.09.2019. godine, tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 274.438,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Reviziju je blagovremeno izjavio i tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP u vezi odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi tužioca u reviziji da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, s obzirom da pogrešna primena materijalnog prava ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Pozivanje tuženog u reviziji da je pobijana presuda nerazumljiva i nepotpuna ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u noći između 11.05. i 12.05.2013. godine obijen je poslovni prostor tužioca, u kome obavlja trgovinsku i menjačku delatnost, na taj način što je maloletna BB koja se u to vreme nalazila na smeštaju kod tuženog, provukla između metalne roletne i šaltera menjačnice ušla u unutrašnjost poslovnog prostora i iz njega iznela novac (dinare, devize, pazar od lutrije i oštećene novčanice u vrednosti od 1.720 evra), dva mobilna telefona, elektronske dopune i boks cigareta „Marlboro“. Po prijavi oštećene, maloletnoj BB je oduzeto 950.000,00 dinara, obavljen je uviđaj i podneta krivična prijava protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela za tešku krađu. Pred Višim sudom u Nišu, nakon što su pronađeni učinioci krivičnog dela, vođen je postupak prema maloletnom VV, štićeniku ZZVO u Nišu, zbog osnovane sumnje da je u toku noći 12.05.2013. godine zajedno sa detetom BB, maloletnim GG, DD i ĐĐ obio menjačnicu „Almanah“ u Nišu, čime je učinio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu. Postupak je okončan rešenjem Višeg suda u Nišu Kim 105/12 od 12.08.2013. godine, kojim je obustavljen postupak zbog necelishodnosti vođenja i izricanja vaspitne mere, a presudom Osnovnog suda u Nišu K 1412/2013 od 16.07.2015. godine ĐĐ i DD osuđeni su za produženo delo teške krađe na kaznu zatvora od 5 meseci. Maloletna BB, rođena je ...1999. godine, je pod neposrednim privremenim starateljstvom Centra za socijalni rad u Šapcu. Po rešenju tog centra od 25.11.2011. godine je na smeštaju kod tuženog, gde se nalazila u vreme krađe. Radnja tužilje u vreme krađe bila je osigurana kod D.D.O.R. „Novi Sad“ i posedovala je ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova. Od strane osiguravajućeg zavoda D.D.O.R. „Novi Sad“, po osnovu osiguranja, tužiocu je uplaćen iznos od 200.000,00 dinara. Veštačenjem je utvrđeno da je na osnovu uvida u dokumentaciju dobijenu od strane tužioca, fiskalnih isečaka, analitičkih pregleda glavne knjige po dnevnim izveštajima od 07.05.2013. godine do 31.12.2013. godine, utvrđen iznos štete, i to: na osnovu fiskalnih računa u iznosu od 580.383,00 dinara, manjka u lutriji od 17.643,88 dinara, manjka u menjačnici u iznosu od 181.000,00 dinara, manjka u dnevnoj kasi u iznosu od 50 evra, koji na dan 11.05.2013. godine iznosi 5.546,50 evra, ukupno 784.573,38 evra.

Pravilno je, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu plati iznos od 584.573,38 dinara.

Odredbom člana 167. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Ovim članom je propisana posebna odgovornost drugog lica za maloletnika, pa kako se maloletna BB nalazila na smeštaju kod tuženog, to je tuženi u obavezi da tužiocu naknadi štetu.
Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da je maloletna BB bila pod neposrednim privremenim starateljstvom Centra za socijalni rad u Šapcu, po njihovom rešenju od 25.11.2011. godine, imajući u vidu da se nalazila pod neposrednim starateljstvom tuženog, odnosno bila je smeštena kod tuženog koji je u obavezi da vrši nadzor, bez obzira što se radi o ustanovi otvorenog tipa, suprotno navodima u reviziji.

Pravilno je drugostepeni sud na iznos štete tužiocu dosudio kamatu počev od dana presuđenja saglasno odredbi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, suprotno navodima u reviziji.

Naime, članom 189. stavom 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. U konkretnom slučaju visina šteta je utvrđena veštačenjem, kada je utvrđen obim naknade materijalne štete, ali imajući u vidu datum veštačenja i datum presuđenja, pravilno je drugostepeni sud kamatu dosudio počev od dana presuđenja saglasno odredbi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga nisu osnovani navodi u reviziji tužioca da tužiocu kamata pripada od dana nastanka štete, obzirom da je visina štete utvrđena u toku postupka veštačenjem.

Nisu osnovani ni navodi u reviziji tužioca da je sud trebalo da dosudi i naknadu štete za oštećene novčanice i na ime naknade za boks cigareta „Malboro“, obzirom da je drugostepeni sud tužbeni zahtev u tom delu odbio prema pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, pa nisu osnovani navodi u reviziji da je tužilja za evre dobijala vrednost umanjenu za 2%.

Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da je maloletna BB u vreme izvršene krađe imala 13 godina 10 meseci 28 dana i bila sposobna za rasuđivanje, pa je ona odgovorna za pričinjenu štetu sa ostalim saizvršiocima, o čemu nije vođeno računa, pa je pogrešno primenjen član 167. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbom člana 160. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje. Tuženi nije dokazao da je maloletna BB deliktno sposobna da odgovara za štetu koju je prouzrokovala, odnosno da je imala dovoljno razvijenu svest i volju da bi shvatila značaj te radnje i njene posledice, pa nisu oborili postavljenu pretpostavku da je maloletna BB neodgovorna za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković