U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Tomić, advokat iz ..., protiv tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Ljiljana Popadić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2885/20 od 27.01.2021. godine, u sednici održanoj 15.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2885/20 od 27.01.2021. godine u delu stava prvog izreke, kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3745/18 od 05.09.2019. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 3745/18 od 25.05.2020. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, delu stava drugog izreke kojim naloženo tuženom „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužioca vrati na rad i na poslove i radne zadatke konduktera u domicilnoj stanici ..., u delu stava trećeg izreke kojom je obavezan tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužiocu naknadi štetu, sa pripadajućim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje i u delu stava četvrtog izreke, kojim je obavezan tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa pripadajućom zateznom kamatom.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizija tužioca i revizija tuženog, u preostalom delu, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2885/20 od 27.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3745/18 od 05.09.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P1 3745/18 od 25.05.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd broj .. od 16.04.2014. godine o otkazu ugovora o radu tužioca i aneks broj 4 ugovora o radu označenom brojem .. od 10.02.2014. godine, zaključen između tužioca i tuženog radi izmene odredbi ugovora o radu broj ... od 05.02.2023. godine, zaključenog između istih ugovornih strana. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i naloženo je tuženima „Železnice Srbije“ a.d. Beograd i AD „Srbija voz“ Beograd da tužioca solidarno vrate na poslove i radne zadatke konduktera u domicilnoj stanici ... sa punim radnim vremenom, odnosno na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate za period od aprila 2014. godine do avgusta 2017. godine, pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke, te da za isti period tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati celokupne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje tužioca. Stavom četvrtim tužioca, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 290.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2885/20 od 27.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3745/18 od 05.09.2019. godine, koja je ispravljena pravnosnažnim rešenjem istog suda P1 3745/18 od 25.05.2020. godine, u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev i naloženo tuženom „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužioca vrati na rad i na poslove i radne zadatke konduktera u domicilnoj stanici ..., u delu stava trećeg izreke kojom je obavezan tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužiocu za period od aprila 2014. godine do avgusta 2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, kao i u delu kojim je obavezan ovaj tuženi da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje tužiocu i u delu stava četvrtog izreke, kojim je obavezan tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 290.250,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnosu na AD „Srbija voz“ Beograd. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3745/18 od 05.09.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 3745/18 od 25.05.2020. godine, u delu stava drugog izreke, kojim je obavezan tuženi AD za železnički prevoz putnika „Srbija voz“ Beograd da tužioca vrati na rad na poslove i radne zadatke konduktera u domicilnoj stanici ... sa punim radnim vremenom, odnosno na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, u preostalom delu stava trećeg izreke i u delu stava četvrtog izreke u odnosu na tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija voz“ Beograd. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3745/18 od 05.09.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 3745/18 od 25.05.2020. godine, u preostalom delu stava drugog izreke i tužba je u delu zahteva da se obaveže tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd da tužioca vrati na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi odbačena. Stavom petim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd na naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužilac, protiv stavova drugog i trećeg izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd, pobijajući presudu u celosti, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji tuženog, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog izjavljena protiv dela stava prvog (koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora na radu), drugog i trećeg izreke, u odnosu na tuženog „Železnice Srbije“ a.d. nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd po osnovu ugovora o radu od 05.02.2003. godine, sa pratećim aneksima, na poslovima konduktera. Ovim ugovorom u tački 13. alineje 1. i 5. predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom izvrši povrede radnih obaveza i to ako neblagovremeno ili nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze utvrđene zakonom, propisom, opštim aktom, pojedinačnim aktom i tim ugovorom, odnosno ako svojim ponašanjem na radu ili u vezi sa radom poslodavcu nanosi štetu ili umanjuje ugled. Osporenim rešenjem tuženog „Železnice Srbije“ a.d. Beograd od 16.04.2014. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza utvrđenih u tački 13. alineja 1. i 5. ugovora o radu uz obrazloženje da 19.01.2014. godine u vozu broj .. na relaciji ... – ... nije izdavao vozne karte svim putnicima, odnosno izdavao je vozne karte za kraće relacije od onih na kojima su putnici putovali, a osim toga od putnice BB na ime naplate vozne karte uzeo je 100,00 dinara, a nije ispostavio voznu kartu, čime je postupio suprotno odredbama člana 48. i 49. Uputstva 161 o postupicima pri prevozu putnika i prtljaga. Donošenju ovog rešenja, prethodilo je upozorenje kojim je tužilac pisanim putem upozoren na postojanje otkaznog razloga, koje upozorenje je tužilac primio i na navode se izjasnio negirajući ih. Činjenice na osnovu kojih je tužiocu stavljena na teret povreda radne obaveze utvrđene su na osnovu kontrole voza broj .., koja je izvršena 19.01.2014. godine. Ovu kontrolu izvršili su transportno – komercijalni kontrolor stanice ... i šef stanice ..., nakon koje kontrole je od ovih lica sačinjena prijava protiv tužioca. Prilikom vršenja kontrole, ova lica se nisu potpisala na matice voznih karata (na prvoj praznoj karti u bloku karata), niti su sačinili zapisnik o kontroli, koji po pravilu potpisuju kontrolori i kondukter. Pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi je 18.02.2014. godine tužiocu uručio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu. Kao razlog je navedeno da je poslove konduktera tužilac obavljao nekvalitetno i nedovoljno savesno i čineći povrede radne obaveze iz ugovora o radu, da je zbog toga protiv njega podneta disciplinska prijava i poveden isledni postupak, zbog čega se do okončanja islednog postupka raspoređuje na poslove čuvara garderobe stanice ... sa mestom rada u stanici ..., kako to stoji u dostavljenoj ponudi. Aneks ugovora o radu broj 4 tužilac je sa tuženim zaključio 18.02.2014. godine, a njime je izmenjena tačka 3. ugovora o radu, tako što je određeno da zaposleni obavlja poslove čuvara garderobera – manipulanta stanice ..., sa mestom rada u stanici ..., s tim da će se aneks primenjivati od 10.02.2014. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio nalazeći da je postupak kontrole voza u kojoj je tuženi utvrdio činjenice o postojanju povrede radne obaveze od strane tužioca, izvršen mimo akta koji reguliše taj postupak, odnosno protivno članu 52. Uputstva 161 tuženog. Naime, u postupku kontrole nije fiksiran trenutak kontrole i mogućnost sravnjivanja broja izdatih karata sa brojem putnika u konkretnom vozu, lice koje je vršilo kontrolu nije bilo kontrolor u momentu kada je ista vršena i nije upisana kontrola u maticu obrasca karata. Stoga po stanovištu suda rezultati tako obavljene kontrole ne mogu imati za posledicu otkaz ugovora o radu tužiocu. Kako odluka o zahtevu za vraćanje na rad zavisi od osnovanosti odluke o poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca, to je usvojen i tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu se naknadi šteta zbog izgubljene zarade.

Drugostepeni sud je na osnovu odredbe člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku održao raspravu i na osnovu rezultata izvedenih dokaza utvrdio činjenično stanje na koje je primenio odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i potvrdio prvostepenu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, naknadu štete i vraćanje na rad i radne zadatke koje je obavljao.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kad je odlučio da tužbeni zahtev tužioca usvoji u celosti.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Tačkom 13. alineja 1. ugovora o radu zaključenog između stranaka, predviđeno je da poslovac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom izvrši povrede radnih obaveza i to ako neblagovremeno ili nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze utvrđene zakonom, propisom, opštim aktom, pojedinačnim aktom i tim ugovorom, a u alineji 5. ako svojim ponašanjem na radu ili u vezi sa radom poslodavcu nanosi štetu ili umanjuje ugled.

U konkretnom slučaju, nije utvrđena istinitost činjenica na kojima je zasnovan otkazni razlog. Naime, ove činjenice, čiju istinitost je tužilac osporio, utvrđene su u postupku kontrole koji nije propisno sproveden, pa nije dokazano da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, što rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim.

Pravna posledica pravnosnažne sudske odluke o poništaju odluke o prestanku radnog odnosa primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu je naknada štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koje zaposlenom pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovorom o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pa je pravilno usvojen i zahtev za isplatu izgubljenih zarada uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pravna posledica je i povraćaj tužioca kao zaposlenog na rad, pa je nasuprot revizijskim navodima, pravilna odluka suda o vraćanju tužioca na rad. Pritom, nasuprot revizijskim navodima, rešenje o otkazu ugovora o radu doneo je tuženi „Železnice Srbije“ a.d. Beograd, kao poslodavac, pa je bez uticaja činjenica da je u međuvremenu došlo do statusne promene kod ovog tuženog.

Bez uticaja je ukazivanje u reviziji na postojanje solidarne odgovornosti tuženog i AD „Srbija voz“ Beograd koje kao društvo sticalac, nakon statusne promene tuženog, obavlja delatnost prevoza robe i putnika, jer eventualno postojanje solidarnosti ne isključuje postojanje obaveze na strani tuženog.

Odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stavova drugog i trećeg izreke drugostepene presude, i o reviziji tuženog u preostalom delu, Vrhovni sud je zaključio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Tužilac je reviziju izjavio protiv rešenja kojim se ne dozvoljava proširenje tužbe u odnosu na treće lice i protiv rešenja kojim je ukinuta prvostepena presuda u odnosu na to lice, pa kako je reč o rešenjima kojima se postupak pravnosnažno ne okončava, revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova, revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora (član 403. stav 3.).

Tuženi revizijom u preostalom delu, pobija odluku o poništaju aneksa ugovora o radu na osnovu koga je raspoređen na drugo radno mesto, pa kako predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković