Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima prodavca u Sektoru prodaje po Ugovoru o radu br. .. od 14.1.2016. godine. Rešenjem tuženog od 24.8.2016. godine, koje je kod tuženog zavedeno pod brojem .. dana 25.8.2016. godine, na osnovu čl. 179. st. 2, tač. 1, 2 i 5 i st. 3 tač. 8 Zakona o radu, čl. 66 st. 2 tač. 1, 2, 5, 11 i 15 i st. 3 tač. 13 istog člana Pravilnika o radu tuženog, kao i čl. 18 st. 2 tač. 1,2, 5, 11 i 15 i st. 3 tač. 13 Ugovora o radu, otkazan joj je ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. Iz sadržine obrazloženja rešenja proizlazi da je tužilji stavljeno na teret da je dana 22.7.2016. godine napustila svoje radno mesto u toku rada, jer je na polovini pešačkog prelaza koji se nalazi iza maloprodajnog objekta u kome je tada radila, opazila svoje dete koje dva meseca pre toga nije videla, a koje se nalazilo u društvu sa BB - suprugom njenog bivšeg muža, sa kojom je tada imala fizički i verbalni sukob.

Donošenju pobijanog rešenja prethodilo je pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 29.7.2016. godine, koje je tužilji dostavljeno dana 11.8.2016.godine, sa istim otkaznim razlogom i na koje se ona pismeno izjasnila.

U ranijem periodu (tokom 2014. i 2015. godine) tuženi je više puta donosio rešenje o novčanom kažnjavanju tužilje zbog učinjene povrede radne obaveze, uz prethodno dostavljanje upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Spornog dana 22.07.2016. godine, dok je tužilja ređala sladoled u frižider pored trafike, što je njena obaveza iz opisa radnog mesta, pored nje je prolazila BB – supruga njenog bivšeg muža, sa detetom tužilje, koje tužilja nije videla dva meseca. Tužilja je prišla i poljubila svoje dete i tom prilikom nije došlo do fizičkog napada ili verbalnog sukoba između tužilje i BB, što je utvrđeno iz saglasnih izjava saslušanih svedoka i tužilje u svojstvu parnične stranke. Tužilja se tom prilikom nije udaljila od trafike dalje od mesta do kog dolazi kada otvara frižider koji se nalazi ispred trafike. Među strankama nije bila sporna činjenica da navedenom prilikom tužilja nije zaključala vrata i šuber kioska.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da tužilja nije učinila povrede radne obaveze koje su joj osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret. Iz izvedenih dokaza, iskaza saslušanih svedoka koji su bili prisutni kada se desio sporni događaj i iskaza tužilje, proizlazi da je kritičnom prilikom tužilja prišla i poljubila svoje dete, pri čemu se nije udaljila od frižidera za sladoled koji je pored trafike, nije se verbalno, ni fizički sukobila sa ženom u pratnji deteta, niti je napustila svoje radno mesto, kako je navedeno u rešenju o otkazu ugovora o radu. Prvostepeni sud je ocenio neiskrenim i neuverljivim iskaze svedoka VV i GG koji su svedočili o snimku video kamere, uz navođenje da se na snimku vidi samo unutrašnjost kioska i deo ispred objekta, a ne vidi se pešački prelaz na kome se navodno odigrao sporni događaj.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično utvrđenje prvostepenog suda, ali je našao da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu. Naime, u članu 1 Ugovora o radu tužilje, predviđene su radne obaveze tužilje (opis poslova) iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji, i to pored ostalih i obaveza da pri odlasku u toalet ili pri nameštanju novina na pultu, zaključava i šuber i vrata od kioska. Kako je nesporno da tužilja spornog dana 25.07.2016. godine nije zaključala vrata i šuber kioska, a imajući u vidu da je i u ranije periodu više puta novčano kažnjavana zbog povreda rade obaveze, prema oceni drugostepenog suda, ispunjen je otkazni razlog iz člana 179 stav 2 tačka 5. Zakona o radu u vezi člana 66. stav 2. tačka 5. Pravilnika o radu, jer tužilja nije izvršila radnu obavezu predviđenu opisom poslova iz Ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo, a tužilja osnovano na to u reviziji ukazuje.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...13/17) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.), ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2.) ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 5.).

Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi nije dokazao da je tužilja izvršila bilo koju od povreda radnih obaveza zbog kojih joj je kod tuženog prestao radni odnos, niti u čemu se sastoji krivica tužilje.

Naime, tokom postupka nije nesumnjivo utvrđeno da je tužilja spornog dana napustila kiosk i isti ostavila neobezbeđenim i da se verbalno i fizički sukobila sa BB, budući da iz činjeničnog utvrđenja sledi da je tužilja spornog dana, dok je ređala sladoled u frižider pored trafike, prišla svome detetu koje je prolazilo sa BB, pri čemu se nije udaljila dalje od mesta do kog dolazi kada otvara frižider koji se nalazi ispred trafike, te, po oceni revizijskog suda, nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu, jer tuženi nije dokazao postojanje otkaznih razloga navedenih u rešenju kojim joj je otkazan ugovor o radu.

Kod navedenog, pravilno je prvostepeni sud poništio osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito.

Imajući u vidu da je tužilji ugovor o radu nezakonito otkazan, osnovan je njen zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. i 154. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su joj dosuđeni u iznosu od 33.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković