U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sava Vojnov advokat iz ..., protiv tuženog „Glogonj- Agrar“ d.o.o. Novi Sad iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Štefanija Pacek advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2981/21 od 18.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 25.01.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2981/21 od 18.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 878/20 od 10.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je stekao pravo svojine po pravnom osnovu održaja na parceli br. .., njiva u potesu ... Polje ukupne površine 79a i 13m2, upisane u LN broj .. K.O. Glogonj što je tuženi dužan da prizna i da trpi da se napred navedeno pravo svojine u korist tužioca upiše u katastar nepokretnosti kod nadležnog RGZ kao javnim knjigama, uz istovremeno brisanje prava svojine sa imena tuženog u roku od 15 dana, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.300,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2981/21 od 18.05.2022. godine stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P 878/20 od 10.03.2021. godine u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da je tužilac stekao pravo svojine po pravnom osnovu održaja na parceli br. .. njiva u potesu ... Polje ukupne površine 79a i 13m2 upisane u LN broj .. K.O. Glogonj, što je tuženi dužan da prizna i obavezan je da trpi da se napred navedeno pravo svojine u korist tužioca upiše u katastar nepokretnosti kod nadležnog RGZ kao javnim knjigama. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 122.700,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela .. je prilikom obnove zemljišnih knjiga uvedena u ZKUL broj .., PL broj .. u korist vlasnika BB sa 11/12 delova i u korist njenog supruga sa 1/12 delova. Tokom 1977. godine BB, ujna tužioca, je na osnovu usmenog ugovora poklonila tužiocu ovu parcelu. Pismeni ugovor o poklonu nikada nije sačinjen, niti overen. U posed parcele tužilac je stupio odmah, počeo da je obrađuje i neometano je koristi. Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Dn 4552/77, na osnovu kupoprodajnog ugovora od 21.11.1977. godine overenog kod Opštinskog suda u Pančevu pod Ov broj 846/77 od 08.12.1977. godine, koji je zaključen između BB kao prodavca i PIK „TAMIŠ“ Pančevo kao kupca uknjiženo je pravo vlasništva na predmetnoj parceli u korist društvene svojine, sa pravom korišćenja PIK „TAMIŠ“ Pančevo. Rešenjem Dn 1927/93 od 11.03.1996. godine na osnovu ugovora o prenosu prava korišćenja bez naknade od 16.03.1993. godine preneto je pravo korišćenja na katastarskoj parceli .. K.O. Glogonj sa D.D. „TAMIŠ“ kao pravnog sledbenika PIK „TAMIŠ“ Pančevo, na D.D. „SLOGA“ iz Glogova. Komisija za izlaganje na javni upis podataka o nepokretnosti i stvarnim pravima na njima 27.09.2011. godine za K.O. Glogonj na katastarskoj parceli broj .. kao imaoca prava svojine upisala je „FRIKOM“ a.d. iz Beograda koji je dana 24.03.2015. godine doneo Odluku o osnivanju „GLOGONJ AGRAR“ kojom je na novoosnovano preduzeće, između ostalog, preneo i poljoprivredno zemljište- parcelu .. K.O. Glogonj. Na ovoj parceli je rešenjem SKN Pančevo od 08.04.2015. godine dozvoljen upis prava svojine u korist „GLOGONJ AGRAR“. U listu nepokretnosti .. K.O. Glogonj parcela .. njiva treće klase površine 79a i 13m2 upisana je kao poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini u obimu 1/1 u korist „GLOGONJ AGRAR“ d.o.o. Novi Sad, uz zabeležbu pokretanja postupka nepotpune eksproprijacije nepokretnosti zemljišta, ustanovljavanjem prava službenosti radi izgradnje, prolaza, upravljanja i održavanja objekta sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“ u korist „South Stream” d.o.o. Novi Sad. Počev od 1977. godine od tužioca nije tražena predaja ove parcele, niti je ikada ometan u njenom korišćenju.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca održajem na parceli koja je predmet spora, sa obrazloženjem da je tužilac bio svestan činjenice da nije zaključio pismeni ugovor o poklonu nepokretnosti, pa ugovor nikada nije proizvodio pravno dejstvo i tužilac nije mogao opravdano da veruje da je postao vlasnik te parcele. Pored toga, tužilac je prekinut u posedu, kada je tokom 2014. godine upisana zabeležba pokretanja postupka nepotpune eksproprijacije nepokretnosti zemljišta ustanovljavanjem prava službenosti radi izgradnje prolaza, upravljanja i održavanja objekta sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“ u korist trećeg lica. Pored toga nije proteklo 20 godina od 1996. godine kada je uspostavljena mogućnost sticanja prava svojine održajem na društvenoj svojini stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, zbog čega nema uslova za sticanje svojine vanrednim održajem.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva sa obrazloženjem da je tužilac stekao pravo svojine održajem na osnovu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa protekom roka od 20 godina, te da činjenica da je u katastru nepokretnosti 06.04.2014. godine izvršena zabeležba pokretanja postupka nepotpune eksproprijacije nepokretnosti zemljišta ustanovljavanjem prava službenosti radi izgradnje, prolaza, upravljanja i održavanja objekta sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“ u korist trećeg lica, ne utiče na prekid roka koji je potreban za sticanje svojine održajem, imajući u vidu da se time ne dira u pravo svojine tužioca koji neprekidno obrađuje predmetnu parcelu i koji faktički nije ometan u posedu.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac stekao pravo svojine vanrednim održajem iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da je savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina (stav 2), a da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine održajem protekom 20 godina (stav 4).

Navedenim zakonskim odredbama, regulisano je sticanje prava svojine nepokretnosti održajem. Održaj je način orginarnog sticanja subjektivnih prava na osnovu državine određenog kvaliteta i protekom određenog roka. Za sticanje prava svojine održajem za nepokretne stvari potrebna je zakonita i savesna državina i protek roka od deset godina ili savesna državina stvari i protek roka od 20 godina. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa u odredbama člana 72. bliže određuje zakonitu i savesnu državinu tako što propisuje da je zakonita ona državina koja se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. To je državina koja je stečena na osnovu punovovažnog pravnog posla, što u konkretnom slučaju nije bilo ispunjeno, jer tužilac nije imao punovažan pravni osnov za sticanje svojine na parceli koja je predmet spora. Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Zakon određuje da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Prema članu 72. stav 3. Zakona savesnost državine se pretpostavlja. Tuženi nije osporio niti dokazao nesavesnost tužioca, odnosno od trenutka sticanja prava svojine na ovoj nepokretnosti nije tražio svoju stvar u državinu i nije ometao tužioca u posedu nepokretnosti.

Neosnovano je pozivanje tuženog u reviziji da je tužilac nesavestan, jer je tokom perioda od 20 godina znao da usmeni poklon nije punovažan zbog čega nije mogao verovati da je postao vlasnik. Zaključenje ugovora o poklonu ne utiče na sasvesnost držaoca, već na zakonitost državine. Tužilac nema zakonitu državinu, ali ima savesnu, s obzirom da nije imao razloga da sumnja da stvar koju drži nije njegova, imajući u vidu volju njegove ujne da mu katastarsku parcelu pokloni. Savesnost državine se ne može svesti na pitanje da li je pravo svojine upisano na drugoga u javnim knjigama kao korisnika odnosno vlasnika nepokretnosti, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud, jer se u tom slučaju ne bi mogao primeniti institut sticanja prava svojine održajem na nepokretnosti koju savesno lice drži u svom posedu, a na koju je drugo lice upisano kao vlasnik, što proizilazi iz pravila o vanrednom održaju iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković