Protiv pravnosnažne presude donete u drugom, stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje je revizija ukazala, pošto je drugostepeni sud u razlozima svoje odluke izneo jasnu ocenu sadržine ponovljeno izvedenih dokaza, na kojoj je zasnovao zaključak o postojanju pravno relevantnih činjenica.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud, Stambena komisija tuženog JP PTT Saobraćaj Srbije je dana 29.12.2010.godine raspisala oglas za podnošenja zahteva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih lica u JP PTT Saobraćaj Srbije davanjem stana u zakup i davanjem službenog stana, a oglas je 17.01.2011. godine istaknut na oglasnim tablama prvotuženog. U oglasu je, između ostalog, navedeno koje dokaze o zdravstvenom stanju zaposleno lice treba da podnese, a u skladu sa Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, koja je bila na snazi u vreme raspisivanja oglasa, i kojom je propisano da se zdravstveno stanjs dokazuje na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleno lice ili član njegovog porodičnog domaćinstva leči.

Tužilja je podnela zahtev za dodelu stana u zakup, a Upravni odbor tuženog je, na sednici održanoj dana 04.08.2011. godine utvrdio konačnu listu reda prvenstva zaposlenih na kojoj se pod rednim brojem 48 nalazi tužilja sa ukupno 458 bodova.

Tužilja je dana 14.02.2011. godine i 21.03.2011. godine dostavila medicinsku dokumentaciju: nalaz pneumofiziologa Vojne bolnice u Nišu, dispanzer za plućne bolesti od 10.02.2011. godine i nalaz spirograma i seturacije kiseonika VMA od 21.03.2011 .godine. Dostavljena medicinska dokumentacija tužilje ne predstavlja konzilijarno mišljenje lekara zdravstvene ustanove u kojoj se tužilja leči, već samo nalaz lekara pojedinca. Prvotuženi je medicinsku dokumentaciju tužilje dostavio na veštačenje Domu zdravlja dr Milutin Ivković i nakon primljenih mišljenja DZ Milutin Ivković, odnosno Dispanzera medicine rada PTT, u kojima se daje mišljenje da tužilja ne boluje od težeg oblika astme, zdravstvenu situaciju tužilje je bodovao sa 0 bodova. Tužilja je 31.08.2011. godine, uz njen prigovor podnet Upravnom odboru prvotuženog, dostavila je nalaz pneumofiziloga Vojne bolnice u Nišu, dispanzer za plućne bolesti br. 114 od 29.08.2011 .godine. Odlukom prvotuženog od 29.09.2011. godine, odbačen je kao nedozvoljen prigovor tužilje izjavljen na odluku Upravnog odbora Javnog preduzeća PTT Saobraćaja Srbije od 04.08.2011 .godine.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr. Dragoljuba Paunovića, specijaliste pneumofizilogije od 02.04.2014. godine i izjašnjenja veštaka od 15.05.2015. godine, utvrđeno je da tužilja ne boluje od teškog oblika bronhijalne astme. Veštak je dao svoj nalaz uvidom u medicinsku dokumentaciju u kojoj postoji nalaz spirometrije od 19.05.2010. godine, bez nalaza lekara specijaliste i propisane terapije. Iz spirometrijskog nalaza je vidljiva u manjem stepenu umanjena opstruktivna komponenta, što bi u slučaju teške bronhijalie astme trebalo da bude drugačije. Bronhoprovokativni test, koji je pozitivan, ne može govorigi u prilog srednje teške i teške astme. Srednje teška i teška astma, zahteva svakodnevno uzimanje inhalacionih kortikosteroida, što je u ovom slučaju izostalo.

Iz dopunskog nalaza sudskog veštaka dr. Dragoljuba Paunovića od 31.1.2019. godine, utvrđeno je da se isti odnosi na zdravstveno stanje tužilje iz perioda 2017.- 2018. godine i sačinjen je na osnovu medicinske dokumentacije iz tog perioda, te konstatovano da se tužilja nalazi na stalnim umerenim dozama inhalacionih kortikosteroida, inhalacionih beta 2 anginista, inhalacionih anti holinergičkih lekova i pored toga često je na infuzionim terapijama aaminofilina i kortikosteroida kao i oralnim kortikosteroidima, te da tužilja boluje od težeg oblika atopijske bronhijalne astme, koji se ponekad pogoršaju i dovedu do astmatičnog statusa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da tužilja po raspisanom konursu nije ispunila fomalne uslove i nije dostavila potrebnu zdravstvenu dokumetaciju konzilijarno miljenje zdravstvene ustanove u kojoj se leči, već je dostavila mišljenje lekara pojedinca, zbog čega je svojim postupanjem skrivila gubitak prava po tom osnovu. Takođe, iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka koji je merodavan za presuđenje, utvrđeno je da tužilja u periodu podnošenja zahteva za dodelu stana u zakup nije bolovala od teškog oblika bronhijalne astme. Činjenica da gužilja sada boluje od astme, ne može biti od značaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da je relevantno zdravstveno stanje tužilje u periodu kada je konkurs objavljen, a dokaze koji su podneti naknadno se odnose na period nakon raspisanog konkursa.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 10 Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini (Sl.glasnik br. 41/02...68/09), koja je važila u vreme objavljivanja oglasa za dodelu predmetnog stana, predviđeno je da se zaposlenom licu može rešiti stambena potreba u skladu sa ovom uredbom pod uslovom da je bez stana i da ima neodgovarajući stan u smislu ove uredbe, da je podneo pismeni zahtev korisniku državnih sredstava i da je ostvario pravo prvenstva na listi reda prvenstva, osim ako je ovom uredbom drugačije određeno. Odredbom člana 18. stav 1. propisano je, da se zdravstveno stanje zaposlenog lica ili članova njegovog porodičnog domaćinstva vrednuje sa ukupno 10 bodova, dok je stavom 2. određeno da se pod zdravstvenim stanjem u smislu ove uredbe podrazumevaju maligne bolesti i intrakranijalni tumori, teže bolesti krvi, zavisni dijabetes melitus. hronična bubrežna insuficijencija na dijalizi i posle transplantacije, teže urođene i stečens srčane mane, teži oblik astme, hronična nespecifična bolest pluća. aktivna tuberkuloza, sistemske autoimune bolesti, teži oblici poremećaja metabolizma. skleroza, progresivna neuromišićna oboljenja, epilepsija, teži duševni poremećaji i druga teška oboljenja. Stavom 3 navedenog člana određeno je da ss zdravstveno stanje dokazuje na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleno lice ili član njegovog porodičnog domaćinstva leči.

U konkretnom slučaju, tužilja je podnela zahtev za dodelu stana u zakup po oglasu prvotuženog od 17.01.2011.godine, uz koji je kao dokaz o zdravstvenom stanju dostavila mišljenje lekara pojedinca, iako se, u smislu odredbe člana 18. stav 3. navedene Uredbe, zdravstveno stanje dokazuje na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleno lice leči, kako je u oglasu i navedeno. Prvotuženi je podnetu medicinsku dokumetaciju tužilje dostavio DZ Milutin Ivković na davanje konzilijarnog mišljenja i nakon što je dobio mišljenje konzilijuma da tužilja ne ispunjava uslove za dodatno bodovanje, tužiljino zdravstevno stanje je bodovao sa 0 bodova. Kod navedenog, pravilno je drugostepeni sud zaključio da nema osnova za poništaj navedenih Odluka prvotuženog o davanju stanova na privremeno korišćenje tuženima, jer tužilja zdravstveno stanje (teži oblik astme) koje se prema Uredbi vrednuje sa 10 bodova, nije dokazala na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara zdravstvene ustanove u kojoj se leči, kako je propisano Uredbom. Takođe, iz nalaza i mišljenja veštaka od 02.04.2014. godine, datog na osnovu medicinske dokumentacije tužilje iz perioda podnošenja zahteva za dodelu stana u zakup, proizlazi da tužilja u tom periodu nije bolovala od teškog oblika bronhijalne astme.

Neosnovan je navod revizije da tužilja nije znala da treba kao dokaz uz zahtev da podnese konzlijarno mišljenje jer to nije navedeno u oglasu, a imajući u vidu da je oglasu navedeno da je uz zahtev potrebno podneti dokaz o zdravstvenom stanju zaposlenog, odnosno članova porodičnog domaćinstva i to konzilijarno mišljenje lekara zdravsteve ustanove u kojoj se leči zaposleni, odnosno član porodičnog domaćinstva, kako je to propisano i navedenom Uredbom, uz nabrajanje bolesti koje se u skladu sa Uredbom smatraju zdravstvenim stanjem koje se boduje sa 10 bodova. Takođe, tuženi je medicinsku dokumentaciju koju je tužilja podnela uz zahtev dostavio na veštačenje i davanje konzilijarnog mišljenja DZ Milutin Ivković,odnosno Dispanzera medicine rada PTT, pa tek nakon što je dobio mišljenje konzilijuma da tužilja ne ispunjava uslove za dodatno bodovanje, tužiljino zdravstevno stanje je bodovao sa 0 bodova.

Na drugačiju odluku ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da iz dopunskog nalaza i mišljenja veštaka proizlazi da tužilja boluje od teškog oblika astme, s obzirom da je navedeni dopunski nalaz i mišljenje dat na osnovu medicinske dokumentacije tužilje iz perioda 2017.-2018. godine, što je više godina nakon raspisivanja konkursa za davanje stanova u zakup i donošenja odluka prvotuženog o davanju stanova na privremeno korišćenje, koje se tužbom pobijaju. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je relevantno zdravstveno stanje tužilje i medicinska dokumentacija iz perioda kada je oglas objavljen, a iz izvedenih dokaza proizlazi da u periodu kada su donošene odluke o davanju stanova u zakup, tužilja nije bolovala od teškog oblika astme i da je prvotuženi, na osnovu konzilijarnog mišljenja DZ Milutin Ivković, odnosno Dispanzera medicine rada PTT, u skladu sa medicinskom dokumetacijom koju je tužilja uz zahtev dostavila, pravilno izvršio bodovanje tužilje, ocenivši da tužilja ne ispunjava uslove za dodeljivanje bodova po osnovu zdravstevnog stanja u skladu sa članom 18. navedene Uredbe.

Ni ostalim navodima revizije, ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, budući da je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio i o troškovima postupka na osnovu odredbi članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković