Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Postupak u predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2218/17 okončan je presudom Gž1 2218/17 od 11.01.2018. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P1 194/16 od 23.02.2017. godine i odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište kao nezakoniti: ponuda za zaključenje Aneksa ugovora o radu od 20.05.2014. godine, Aneks ugovora o radu od 26.05.2014. godine, rešenje o utvrđivanju koeficijenta za obračun i isplatu plata od 11.06.2014. godine i rešenje od 02.07.2014. godine, kao neosnovan i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 105.000,00 dinara. Tužilja je protiv ove presude podnela ustavnu žalbu koja je rešenjem Ustavnog suda Už 3082/2018 od 29.03.2021. godine odbačena.

Tužilja je podnela i predloge za ponavljanje postupka 19.03.2020. godine i 21.09.2021. godine, u kojima se pozvala na član 426. stav 10. ZPP, odnosno na član 426. stav 8. ZPP. Pobijanim rešenjima odbijeni su predlozi tužilje za ponavljanje postupka, a tužilja je protiv tih rešenja izjavila reviziju. U konkretnom slučaju se dakle revizijom pobijaju rešenja kojima su odbijeni predlozi za ponavljanje postupka.

Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o revizijama tužilje kao izuzetno dozvoljenim u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20). U konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava. O predlozima tužilje za ponavljanje postupka, pobijanim rešenjima odlučeno je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke, pri čemu je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu podlogu pa nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a prema stavu 5. istog člana revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

U konkretnom slučaju, tužilja pobija rešenja drugostepenog suda, kojima su odbijeni predlozi tužilje za ponavljanje postupka, pa imajući u vidu navedeno revizije u smislu citiranog člana 420. stav 1. i 5. ZPP nisu dozvoljene, jer se ne radi o rešenjima kojima je postupak pravnosnažno završen, niti o rešenjima kojima je odbačen predlog za ponavljanje postupka. Ovde se radi o reviziji kao vanrednom pravnom leku koja je izjavljena povodom odlučivanja o drugom vanrednom pravnom leku, pa je dozvoljenost te revizije propisana posebnom zakonskom odredbom (član 420. stav 5. ZPP) po kojoj revizije tužilje u konkretnom slučaju nisu dozvoljene.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković