Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4258/21 od 19.01.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, tužilac pobijajući je u celosti, a tuženi u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužioca za isplatu razlike između isplaćenih naknada troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i pripadajućih po Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti od 18.03.2015. godine, sa pripadajućom kamatom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na iznos tih naknada. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim stavom u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/14). Zbog navedenog, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.

Tuženi je izjavio posebnu reviziju protiv rešenja o troškovima postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tužioca i tuženog kao izuzetno dozvoljenim, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Iz navedenih razloga, a primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužioca i tuženog nisu dozvoljene.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 07.05.2019. godine, a preinačena podneskom od 27.12.2019. godine. Vrednost pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija tuženog izjavljena protiv drugostepene odluke u delu odluke o troškovima postupka, kojom je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, to je i revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković