Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 60/24 od 10.04.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT Vrbas i žalba branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Gvozden Grgur, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za navedena krivična delo ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u radnjama okrivljene nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašena krivom i osuđena. Branilac navodi da se u radnjama okrivljene stiču elementi prekršaja iz člana 268. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer se u konkretnom slučaju ne radi o sačinjavanju, odnosno upotrebi lažne ili prave isprave koja je preinačena već o originalnoj registarskoj tablici koja je postavljena na drugo vozilo, čime ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Krivično delo iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe. Stavom 2. istog člana propisana je stroža kazna ukoliko je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljena AA oglašena krivom proizilaze sva zakonska obeležja dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnje okrivljene – da je „ dana 16.12.2021. godine u ... napravila lažnu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava, na taj način što je prebacila registarske oznake sa svog vozila marke „Volvo“ tip „HS 60“ koje registarske oznake pripadaju tom vozilu ... i stavila ih na vozilo marke „Volvo“ tip „HS 90“, koje vozilo nije bilo registrovano, te prebacila i registracionu nalepnicu koja je pripadala vozilu marke „Volvo“ tip „HS 60“ na vozilo marke „Volvo“ tip „HS 90“, koje nije bilo registrovano....nakon čega je okrivljena AA upravljala vozilom marke „Volvo“ tip „HS 90“, kao i „dana 25.02.2022. godine u ..... napravila lažnu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava, na taj način što je prebacila registarske oznake sa svog vozila marke „Volkswagen“ tip „Lupo“ ... i stavila ih na vozilo marke „Volvo“ tip „HS 60“, koje vozilo je bilo registrovano i pripadaju mu registarske oznake ..., nakon čega je upotrebila lažnu ispravu, na taj način što je vozilom marke „Volvo“ tip „HS 60“ na kom su se nalazile reg.oznake ... krenula sa kućnog broja ...dok nije bila zaustavljena od strane patrole policije PS Vrbas..., tako i subjektivna obeležja krivičnih dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene za izvršenje krivičnog dela koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, kao i nameru da se lažne isprave upotrebe kao prave.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branioca okrivljene ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da se u radnjama okrivljene stiču svi objektivni i subjektivni elementi dva krivična dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja je okrivljena optužena i pravnosnažnom presudom oglašena krivom.

Pored toga, o okolnostima da se u konkretnom slučaju radilo o originalnim registarskim tablicama koje su postavljene na drugo vozilo, odnosno da se ne radi o sačinjavanju odnosno upotrebi lažne ili prave isprave koja je preinačena, te pozivanje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno povredu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne povredu Krivičnog zakonika, odgovarajući na navode žalbe istovetne navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti, izjasnio se Viši sud u Somboru, nalazeći da su isti neosnovani. U obrazloženju presude Kž1 60/24 od 10.04.2024. godine je Viši sud u Somboru dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 3 stav šest i strana 4 stav prvi i treći), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491 stav 2. ZKP, na njih upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, registarske tablice predstavljaju javne isprave jer ih izdaje nadležni državni organ u okviru svoje nadležnosti u propisanom obliku, a njihova autentičnost je vezana samo za određeno vozilo za koje su izdate, zbog čega prebacivanje registarskih oznaka na vozilo za koje nisu izdate znači radnju sačinjavanja lažne isprave, pri čemu je jasan i motiv ovog postupka, da bi se vozilo koje ne sadrži registarsku oznaku moglo upotrebiti u javnom saobraćaju. Iz navedenih razloga ne radi se o prekršaju iz člana 268. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, niti o povredi člana 439. tačka 2) ZKP, kako to neosnovano branilac okrivljene ističe u podnetom zahtevu.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ali navedenu povredu ne obrazlaže, pa kako zahtev u tom delu nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković