Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Preduzeća za telekomunikaciju „Telekom Srbija“ AD Beograd, protiv tuženog AA iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2607/21 od 20.04.2022. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena i neblagovremena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2607/21 od 20.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 7636/20 od 02.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev i stavljen van snage Zaključak Javnog izvršitelja od 09.09.2014. godine, u delu kojim je naloženo tuženom – izvršnom dužniku da po prijemu zaključka izmiri potraživanje tužioca – poverioca po predlogu za izvršenje od 20.08.2014. godine, na ime duga i isplati 14.213,81 dinar sa kamotom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da mu naknadi odmerene troškove izvršenja od 4.680,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 51.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2607/21 od 20.04.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda, usvojen tužbeni zahtev i odlučeno da ostaje na snazi Zaključak Javnog izvršitelja od 09.09.2014. godine, u delu kojim je naloženo tuženom – izvršnom dužniku da po prijemu zaključka izmiri potraživanje tužioca – poverioca po predlogu za izvršenje od 20.08.2014. godine, na ime duga i isplati 14.213,81 dinar sa kamotom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da tužiocu naknadi odmerene troškove izvršenja od 4.680,00 dinara i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 14.538,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je izjavio tuženi bez posebne naznake revizijskih razloga. Reviziju nije izjavio preko advokata, već je to učinio lično, te je reviziju lično i potpisao.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 2. u vezi sa članom 85. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, a isputujući blagovremenost izjavljene revizije, na osnovu člana 413. u vezi člana 403. stav 1. ZPP revizija tuženog je i neblagovremena.

Odredbom člana 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, dok prema članu 410. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija je nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat.

Odredbom člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tuženi, koji nije advokat, lično izjavio ovaj vanredni pravni lek, to je primenom člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija nedozvoljena. Osim toga, pobijana drugostepena presuda dostavljena je tuženom 10.05.2022. godine, a reviziju protiv ove odluke tuženi je izjavio 12.10.2023. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana, što reviziju čini neblagovremenom.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković