Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2824/21 od 20.04.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 216.750,00 dinara. U preostalom delu žalba tužioca je odbijena i potvrđena je prvostepena presuda u odbijajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu (u potvrđujućem delu), tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je portvrđena prvostepena odluka kojom je odlučeno o zahtevu za poništaj rešenja o prestanu radnog odnosa u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 –dr. zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Radio je na poslovima „...“ na osnovu ugovora o radu od 10.02.2015. godine, između ostalog, i na održavanju terenskog vozila, u okviru kojeg je po potrebi bio ovlašćen da vrši sipanje goriva i maziva. Poslodavac tuženog je imao zaključen ugovor sa „NIS“-om, na osnovu kog mu je izdato 12 debitnih kartica za kupovinu goriva na benzinskim stanicama ovog pravnog lica, koje su glasile na registarske tablice službenih vozila tuženog i davale mogućnost zaposlenima da naftne derivate toče isključivo u rezervoar motornog vozila čiji registarski broj je odštampan na kartici, a po principu avansnih uplata. Pored tih kartica, tuženi ima jednu karticu koja glasi na ime tuženog, a koji ima posebnu dozvolu za utakanje goriva u kante, burad i slično. Službeno vozilo sa kojim je bio zadužen tužilac („Daewo Lanos“, reg. oznaka ...) je imalo debitnu karticu za kupovinu goriva na bezinskim pumpama „NIS“-a br. ... .

Dana 25.10.2018. godine tužilac je od pretpostavljenog BB dobio službeni zadatak da preuzme rezervne delove iz Novog Sada i doveze ih do službenih prostorija, koji je trebalo da obavi navedenim službenim vozilom. Po povratku iz Novog Sada tužilac je oko 15,00 časova stao na benzinskoj stanici „NIS“-a u Srbobranu gde je kupio gorivo ukupne količine 42,15 litara, od koje je 10 litara sipao van rezervoara vozila (u dva balona za vodu po 5 litara), a preostalu količinu u rezervoar. Celokupnu količinu je platio kao jedinstvenu transankciju debitnom karticom tuženog br. ..., za koju nije postojala dozvola za utakanje naftnih derivata van rezervoara vozila tuženog. Istog dana, u 16,10 časova „NIS“ je obavestio tuženog putem meila da je na benzinskoj stanici 445 Srbobran 1, dana 25.10.2018. godine u 15:05,48 časova izvršena transakcija na iznos od 6.604,91 dinara za 42,15 litara derivata evro premijum BMB-95 (broj računa ...), da je kartica kojim je izvršeno plaćanje automatski blokirana jer je kupljeno gorivo utočeno van rezervoara motornog vozila, i da su sipanja obavila lica sa vozilom plave boje.

Zbog navedenog događaja tuženi je doneo pismeno upozorenje od 29.10.2018. godine o postojanju razloga za otkaz tužiocu ugovora o radu (na koje se tužilac izjasnio 31.10.2018.godine). Rešenjem direktora tuženog br. ... od 30.10.2018. godine, tužilac je privremeno udaljen sa rada (počev od 31.10.2018. godine, a najduže do 30.01.2019. godine) zbog učinjene povrede radne obaveze u smislu člana 179. stav 2. tačke 1., 2., 3. i 5. Zakona o radu koja se sastoji u nesavesnom i nepravilnom izvršavanju radne obaveze, zloupotrebi položaja ili prekoračenja ovlašćenja, necelishodnom i neodgovornom korišćenju sredstava rada i u činjenju i druge povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu, kao i povrede radne obaveze u smislu člana 136. stav 1. tačke 1., 2. i 17. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i tačke 20. podtačke 1., 2. i 17. ugovora o radu, koje se sastoje u proneveri ili u krađi imovine poslodavca, nezakonitog raspolaganja sredstvima poslodavca i prouzrokovanjem materijalne štete usled krajnje nepažnje ili namerno zbog toga što je bez saglasnosti poslodavca dana 25.10.2018. godine u 14,56 časova u mestu Srbobran, na 445 benzinskoj pumpi „NIS“-a deo goriva sipao u rezervoar motornog vozila poslodavca reg. oznake ..., a deo van rezervoara vozila u dva kanistera zapremine po 5 litara, ukupno 10 litara, čime je otuđio gorivo koje je sipao van rezervoara, kao i zbog povrede odnosno nepoštovanja radne discipline odnosno ponašanja u smislu člana 179. stav 3. tačke 5.i 8. ugovora o radu od 10.02.2015. godine koja se sastoji u ponašanju koje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo, odnosno nepoštovanja radne discipline – ponašanju koje je takvo da ne može da nastavi dalji rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. Zakona o radu. Rešenjem direktora tuženog br. ... od 04.12.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza u smislu člana 179. stav 2. tačke 1., 2., 3. i 5. Zakona o radu, povrede radnih obaveza u smislu člana 136. stav 1. tačke 1., 2. i 17. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i tačke 20. podtačke 1., 2. i 17. ugovora o radu od 10.02.2015. godine, kao i nepoštovanja radne disipline u smislu člana 179. stav 3. tačke 5. i 8. Zakona o radu i člana 125. stav 3. tačke 5. i 8. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i tačka 21. podtačka 5. i 8. ugovora o radu od 10.02.2015. godine, a u vezi događaja od 25.10.2018. godine.

Izjašnjavajući se na upozorenje o otkazu ugovora o radu i tokom sudskog postupka, tužilac je naveo da je po povratku sa službenog puta iz Novog Sada stao u Srbobranu da sipa gorivo, da je u rezervoar stalo 32 litra benzina, a da je 10 litara sipao u dva balona za potrebe trimera i pumpe za vodu, da je to uradio nebrojano puta pre toga, da vozilo kojim je bio zadužen nije bilo u potpuno ispravnom stanju jer se pregrejavalo, što je zahtevalo povremeno dosipanje vode u hladnjak, zbog čega su u gepeku tog vozila uvek morali da se nose baloni sa vodom, da je na na kasi prijavio da je sipao gorivo u balone, da je uredno platio i da je posle balone ostavio u magacinu, da je o tome obavestio pretpostavljenog BB, te da nije bio upoznat o zabrani sipanja u kante i da je to znao, sigurno to ne bi uradio. U ovom magacinu se, između ostalog, čuva gorivo u balonima za potrebe drugih vozila i mašina (kosačica, motornih testera, trimera, motorne pumpe za vodu i dr.). Kod tuženog se vodila evidencija o unetim i iznetim rezervnim delovima, ali ne i o unetom i iznetom gorivu. Kada lice zaduženo za magacin nije prisutno (VV), zaposleni su mogli slobodno da ga otvaraju jer se ključ nalazio u mašinskoj radionici na stolu (koja je uvek otvorena). Tako je tužilac ostavio balone sa gorivom u vreme kada u magacinu nikog nije bilo. Sutradan je BB obavestio radnika GG da se u balonima koje je tužilac uneo u tzv.“ Boš odeljenju“ nalazi gorivo te je on istog dana iskoristio deo od oko 2 litra za pumpe za navodnjavanje i za crpljenje vode.

Tužilac je imao saznanja da svako vozila tuženog ima svoju karticu za gorivo i da pored toga postoje posebna kartica za sipanje goriva u balone. Poslove oko izdavanja kartice i praćenje utakanja goriva kod tuženog obavlja DD, koji vodi evidenciju kartice za utakanje goriva van rezervoara vozila, piše trebovanja koja su u praksi tuženog mogu da budu i usmena i pismena, ali je svakako pre korišćenja kartice svako zaposleno lice dužno da pre utakanja goriva proveri sa njim da li na toj kartici ima novca. Rukovodioci radnih jedinica po pravilu šalju trebovanje za benzinom, a u izuzetno u hitnim slučajevima ovo lice može da daje vozačima karticu da sipaju gorivo i bez prethodnog trebovanja odnosno pismene odluke o tome. Prilikom kupovine goriva na benzinskoj stanici „NIS“ dana 25.10.2018. godine tužilac nije tražio dozvolu za sipanje goriva van rezervoara od neposredno pretpostavljenog, a ni od lica koje je zaposleno na poslovima izdavanja kartice i praćenje goriva kod tuženog. Samim tim, tuženi nije obavestio „NIS“ u pisanoj formi da je za karticu ovog vozila omogućeno točenje van rezervoara u konkretnom slučaju, zbog čega su radnici „NIS“-a odmah nakon izvršenog plaćanja blokirali tu karticu, što je njihova uobičajena procedura u takvim situacijama i o tome obavestili tuženog.

Prema članu 165. tačka 3.Zakona o radu, zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline takva da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. ovog zakona. Prema članu, 179. stav 2. tačka 2.ovog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog, ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje. Prema članu 179. stav 3. tačka 8. ovog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe članova 165. tačka 3., 179. stav 2. tačka 2., 179. stav 3. i Zakona o radu kada su odlučili o tužbenom zahtevu. U ugovoru o radu od 10.02.2015. godine, koji je zaključen između tužioca kao zaposlenog i tuženog kao poslodavca i u tački 19. podtačka 2. predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze – ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje, a u tački 21. podtačka 8. predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Suprotno navodima revizije, kako je utvrđeno da tužilac nije bio ovlašćen da kritičnom prilikom sipa gorivo u balone, van rezervoara službenog vozila sa kojim je bio zadužen, za koje je bila izdata debitna kartica „NIS“-a, te da takav nalog nije dobio od svog pretpostavljenog, pri čemu je bio upoznat da svako vozila tuženog ima svoju karticu za gorivo i da pored toga postoje posebna kartica za sipanje goriva u balone, takvim činjenjem je učinio protivpravnu radnju predviđenu ugovorom o radu. Stoga je postojala njegova krivica u stepenu namere, jer je imao svest o protivpravnom ponašanju u vidu kršenja radne obaveze na radnom mestu i pored toga svesno preduzimao opisano činjenje koje predstavlja kršenje radne obaveze i radne discipline na radnom mestu. Kako je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno radne discipline čija je priroda takva da je morao da bude udaljen sa rada i koja predstavlja otkazni razlog, te kako je u postupku otkaza poštovana zakonska procedura, pravilno su nižestepni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 04.12.2018. godine.

Pre otkaza ugovora o radu, tuženi poslodavac je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, na koje se tužilac, suprotno navodima revizije izjasnio, pa mu nije bio uskraćeno pravo na odbranu.

I ostale revizijske navode Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, zato što se njima posredno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što na osnovu člana 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u delu kojim je potvrđena prvostepena odluka o odbijanju tužbenog zahteva za poništaj rešenja o privremenom udaljenju sa rada na osnovu člana 410. stav 2. ZPP u vezi člana 441. ZPP Vrhovni sud je je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je tužbenim zahtevom tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim je privremeno udaljen sa rada.

Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, predmet spora po tužbi podnetoj 01.11.2018. godine je poništaj i rešenja kojim je tužilac privremeno udaljen sa rada. Prema odredbi člana 441. tog zakona, revizija je uvek dozvoljena samo u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kako se ne radi o sporu iz člana 441. ZPP, a vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe,revizija u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković