Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 171/22 od 21.02.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom, šestom, osmom, devetom i jedanaestom izreke i žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom, petom, sedmom i desetom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi Nezavisno društvo novinara „Vojvodina“ (Autonomija), VV, Nezavisno udruženje novinara Srbije, udruženje građana „Peščačnik“, DD i ĐĐ, da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled povrede časti i ugleda kao solidarni dužnici „Objavljotina AA“ isplate iznos od 50.000,00 dinara (pogrešno označeno 50.00,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 07.12.2021. godine do isplate; da se obavežu tuženi AD za novinsko izdavačku delatnost „Pančevac“ i EE da tužiocu kao solidarni dužnici na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti za tekst „Slučaj AA“ isplate iznos od 30.000,00 dinara (pogrešno označeno 30.00,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 07.12.2021. godine do isplate; da se obavežu tuženi VV, Nezavisno udruženje novinara Srbije, DD, ĐĐ i EE da objave uvod i izreku presude bez odlaganja i komentara o svom trošku; da se obavežu tuženi VV, Nezavisno udruženje novinara Srbije, DD, ĐĐ i EE da uklone sporne tekstove pod pretnjom izricanja novčanih kazni. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima dvanaestom i trinaestom izreke tako što je tužilac obavezan da tuženima Nezavisnom društvu novinara Vojvodine i VV na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 128.250,00 dinara; tuženima Nezavisnom udruženju novinara Srbije i GG iznos od 153.000,00 dinara; tuženima Udruženju građana „Peščanik“, DD i ĐĐ iznos od 225.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate; tuženima AD za novinsko izdavaku delatnost „Pančevac“ i EE iznos od 168.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u delu koji se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate od dana presuđenja do dana izvršnosti zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova drugostepenog postupka isplati i to: Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (Autonomija) i VV iznos od 27.000,00 dinara, Nezavisnom udruženju novinara Srbije i GG iznos od 27.000,00 dinara, Udruženju građana „Peščanik“, DD i ĐĐ iznos od 36.000,00 dinara i tuženima AD za novinsko izdavačku delatnost „Pančevac“ i EE iznos od 27.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešene primene materijalnog prava.

Tuženi VI – VIII zajedno, odnosno tuženi IX i X zajedno su podneli odgovore na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne konkretizuju relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom koje dovode u sumnju njenu zakonitost i pravilnost.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na internet portalu „Autonomija“, čiji je osnivač tuženi „Nezavisno društvo novinara Vojvodine“, a glavni i odgovorni urednik tuženi VV objavljen je dana 14.04.2014. godine tekst autora, sada pokojnog tuženog BB, pod naslovom „Objavljotina AA“. Tekst je bez izmena i dopuna prenet istog dana na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, čiji je predsednik tuženi GG, a narednog dana 15.04.2014. godine, na internet portalu Udruženju građana „Peščanik“, čiji su glavni i odgovorni urednici tužene DD i ĐĐ. Tekst istog autora pod naslovom „Slučaj AA“ objavljen je 04.09.2014. godine na internet izdanju nedeljnika „Pančevac“, čiji je izdavač tuženi AD „Pančevac“ Pančevo, a glavni i odgovorni urednik tuženi EE. Tekst je bez izmena i dopuna prenet 08.09.2014. godine, na internet portal „Peščanika“. Prvi tekst je reakcija na tužiočev tekst „Treći metak ŽŽ“, objavljen 08.04.2014. godine, u štampanom i internet izdanju javnog glasila „Politika“. Autor teksta, prvotuženi pokojni BB je bio u bliskim i prijateljskim odnosima sa pokojnim ZZ i njegovom vanbračnom partnerkom ŽŽ i bio je zgađen sadržinom teksta tužioca, pa je svojom reakcijom na njega upotrebio termine da je „predugačak“, „konfuzan“, „glup“, „pakostan“, a da je njegov naslov „zloban“, da su iznete „glupe“, „klevetničke“ i „polupismene stvari“, a da je tužilac „svađalica“, „strasni čovekomrzac“ i „drkadžija“. U to vreme tužilac se pet godina bavio novinarstvom. Pokojni BB, dugogodišnji novinar tužioca nije lično poznavao, ali je bio iznerviran tekstom. Tuženi VV, glavni i odgovorni urednik internet portala „Autonomija“, smatrao je da tekst novinara tuženog pokojnog BB treba objaviti kao drugačije mišljenje. Pisano o važnoj temi, na koji način se doprinosi javnoj raspravi o ubistvu novinara i formiranju Komisije za istraživanje ubistava, što je bila tema teksta tužioca objavljenog u „Politici“, a pokojni BB je bio prepoznatljiv po „oštrom peru“. Uz sporni tekst nije objavljen link kao poveznica sa tužiočevim tekstom, pošto je on već izazvao polemiku u javnosti, a tekst tuženog BB po svojoj sadržini predstavlja njegovu nedvosmislenu kritiku. Tužilac se nije obratio internet portalu, od tuženog VV nije tražio objavljivanje demantija, niti je zahtevao takvu sudsku zaštitu. Tužilac je znao da će njegov tekst izazvati reakcije čitalaca, pošto je sadržao delove iz privatnog života pokojnog ZZ, ali nije očekivao reakciju prvotuženog koja je bila usmerena na njegovu diskreditaciju, pošto je i ćerka novinara ZZ u sredstvima javnog informisanja tih dana iznosila segmente iz privatnog života njegove dece i ŽŽ, koje je on ponovio u svom tekstu. Tužiocu je odgovorni urednik „Politike“ II saopštila da neće više objavljivati njegove tekstove, pa je oko mesec dana bio medijski izolovan i trpeo duševni bol zbog upotrebljenih reči. U drugom autorskom tekstu nastavljeno je sa tužiočevim etiketiranjem, u kom je pokojni prvotuženi upotrebio reči „Jedva čekam suđenje“, u cilju da bi dokazao da je tužilac „neslana budala“. Prvotuženi je sebe u tom tekstu nazvao „konzervatinim matorcem i matorom budalom“.

Po stanovištu prvostepenog suda stvaranje predstave o tužiocu u javnosti izgovorenim rečima ne može se opravdati ni slobodom izražavanja, ni interesom javnosti. Objavljivanjem spornih tekstova zloupotrebljena su prava mišljenja i izražavanja i sloboda medija zajemčena članovima 46. i 50. Ustava Republike Srbije, jer je ta sloboda ograničena pravom na lično dostojanstvo onog na koga se odnosi, a o dostojanstvu tužioca tuženi nisu vodili računa. Odluku o delimičnoj osnovanosti postavljenog zahteva u odnosu na prvi tekst, koji je objavljen u vreme važenja Zakona o javnom informisanju („Službeni glasnik RS“ br. 43/03 ... 41/11), prvostepeni sud zasniva na članu 80., a u odnosu na drugi tekst objavljen u vreme važenja Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/14) na članu 115. tog zakona, odnosno za oba teksta na odredbama članova 154., 155., 199. i 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud ne prihvata zaključak prvostepenog suda, nalazeći da interes društva na otvorenu diskusiju o važnim društvenim temama preteže nad pravom tužioca na zaštitu časti i ugleda dosudom naknade štete, odnosno objavljivanjem presude i uklanjanjem tekstova sa internet portala. Žalbeni sud ukazuje na praksu Ustavnog suda kojom se štiti sloboda izražavanja, pošto su mediji dužni da saopštavaju informacije i ideje i javnost ima pravo da ih prima. U protivnom mediji ne bi bili u mogućnosti da vrše svoju vitalnu ulogu „čuvara javnosti“. Svako ima pravo da izabere svoj način i stil izražavanja, iznošenja i prenošenja ideja. Novinari nisu ograničeni „šturim“ prenošenjem vesti, oni mogu da koriste satiru, karikature, parodiju, polemiku i druge oblike izražavanja. Članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava se štiti ne samo izražavanje suštine ideje i informacija, već i forma u kojoj se one prenose. U konkretnom slučaju upotrebljene reči o tužiocu predstavljaju vrednosni sud autora BB o njemu. Njihova istinitost se ne može dokazivati, niti proveriti. Sposobnost vrednosnih sudova da doprinesu formiranju javnog mnjenja o tome šta je važno za javnost važnija je od njihove lezione sposobnosti. Tužilac je u svom tekstu „Treći metak ŽŽ“ izneo neprimerene stvari iz privatnog života ubijenog novinara ZZ, iako to nije bilo nužno i neophodno s obzirom na temu koju je obrađivao. BB, kao novinar i dugogodišnji prijatelj ZZ, je smatrao da treba da reaguje u kontekstu u kom su nastali sporni tekstovi. Tekst tužioca je bio provokativan, a sporni tekstovi nisu predstavljali proizvoljan lični napad i nisu bili usmereni na privatni život tužioca, što proizilazi iz sadržaja tekstova, tona i konteksta članaka. Po stanovištu drugostepenog suda, dosuđivanjem naknade nematerijalne štete predstavljao bi određeni vid cenzure koja bi medije odvraćala od iznošenja kritičkih stavova u budućnosti. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za mešanje državnog organa u ostvarivanje prava na slobodu izražavanja kojim bi se sprečilo ili ograničilo uživanje prava na slobodu izražavanja, jer ograničenje nije propisano zakonom, nije bilo neophodno u demokratskom društvu, niti je to neophodno radi ostvarenja legitimnog cilja (trodelni test). Pri tome, drugostepeni sud je cenio i činjenicu da tužilac nakon objavljenog spornih tekstova nije tražio objavljivanje odgovora na iznetu kritiku ili ispravku informacije.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je našao da tužbeni zahtev nije osnovan.

Tema kojom su se bavili kako članak tužioca objavljen u pisanom internet izdanju „Politike“ i naslov tog članka, tako i sporni autorski tekstovi bila je politički aktuelna, pa drugostepeni sud pravilno nalazi da je postojao interes javnosti za javnu debatu, koja u konkretnom slučaju nije nužno uključivala iznošenje detalja iz privatnog života ubijenog novinara. Pri tome, pokojni prvotuženi je i sam bio dugogodišnji novinar i prijatelj ubijenog ZZ, pa njegovo obraćanje javnosti nakon objavljenog članka tužioca i izabranu formu izražavanja treba sagledati i vrednovati u tom kontekstu.

Tužilac je istakao da je očekivao reakciju čitalaca, ali ne i reakciju starijeg kolege koju nalazi podobnom da povredi njegovu čast i ugled. Iznošenje podataka o privatnom životu ubijenog novinara pravda činjenicom da su i deca ubijenog ZZ javnost iznosila takve podatke.

Imajući u vidu temu koja je obrađivana i iskazani stepen novinarske pažnje prilikom sačinjavanja teksta „Treći metak ŽŽ“, izbora naslova članka koji je usmeren na pažnju prosečnog čitaoca, kao i usledelu reakciju kolege i prijatelja ubijenog u spornim tekstovima, tužilac je i po oceni Vrhovnog suda bio u obavezi da istrpi iznošenje kritičkog mišljenja drugog novinara o kvalitetu autorskog teksta objavljenog javnom mediju. Nesumnjivo je da je pokojni BB načinom izražavanja u spornim tekstovima žaleo da zaštiti pravo na poštovanje ugleda dugogodišnjeg kolege i prijatelja i da je interes javnosti bio da primi i drugo viđenje okolnosti vezanih za ubistva javnih ličnosti i formiranje Komisije za istraživanje ubistava.

Dakle, pošto profesija kojom se tužilac bavi služi formiranju javnog mnjenja a on je po sopstvenom kazivanju bio medijski izolovan mesec dana, sporni tekstovi predstavljaju reakciju na odabrani naslov i način obrade informacija u novinskom članku tužioca, sve okolnosti konkretnog slučaja ne upućuju na potrebu mešanja države u pravo tuženih na slobodu izražavanja.

Kako navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda, na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković