Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4898/21 od 03.02.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2021. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da o svom trošku sa svog Internet bloga na Internet adresi: htpp//amitzdulniker.com/, ukloni tekst pod naslovom „Afera VV iliti kako funkcioniše blogersko tviteraško reketiranje srpske kompanije“, kao i tekst pod naslovom „Svi će izginemo od krizni PR na VV lebac“ a kojima se vređa čast i ugled tužilje, kao i da o svom trošku sa svojih društvenih mreža „Fejsbuk“ i „Tviter“ ukloni sve informacije koje se odnose na tužilju kojima se vređaju čast i ugled tužilje. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da o svom trošku, sa svog profila na društvenoj mreži „Fejsbuk“ ukloni informacije u vidu komentara kojima se vređa čast i ugled tužilje i to: „Pazi ..., kapiram da si u mreži BeeShapera ... što se tiče VV, 10 dana se razglabalo, zar ne misliš da je sada vreme, da malo pričamo o velikom PR reketiranju proizvođača, koji ne plaćaju reklame i odbijaju ponude BeeShapera“, objavljen dana 06.11.2015. godine u 15:47 časova i „teško da će se neko od reketaša izvući u ovoj situaciji ...“ objavljen dana 09.11.2015. godine u 17:09 časova. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežeda o svom trošku sa svog profila na društvenoj mreži „Tviter“ ukloni informaciju u vidu komentara kojima se vređa čast i ugled tužilje i to: @gordana.com bavite pisanjem zakona, dok meni kačite sajber nasilje, to što @Mooshema i @Gaga... sve u žargonu zove sajber reketiranje, objavljen dana 18.11.2015. godine u 15:09 časova; @D_isobedient @Miss/Cybernaut @ljutomir @Gordanacom @Gaga... @Bednopiskaralo tom praksom ostaju nekažnjeni pravi trovači društva, objavljen dana 06.11.2015. godine i @ D_isobedijent @Miss/Cybernaut @ljutomir @ Gordanacom @ Gaga... @Bedno piskaralo samo plaćaju reket na vreme i pravom mestu, objavljen dana 06.11.2015. godine u 06:35 časova. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja da tuženom (usled očigledne omaške u pisanju napisano tužiocu) naknadi troškove postupka od 233.850,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br-72/11 ... 10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP i da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su blogeri. Tuženi je dana 05.11.2015. godine na svom blogu, između ostalog, pomenuo i tužilju, napisavši: „Poruka koju nosi blog – spot AA nije „evo kako se radi PR“ nego „ne za.ebavajte se sa blogovcima, a ako već „upadate“ u problem dođite k meni da vam sastavim ljubavno pismo koje će stimulisati ljutog blogera i naravno za određene free, pre su reketaši razbijali izloge na pekarama, a danas pišu blogove protiv njih ... I za kraj moram da se složim sa jednom rečenicom koju je AA napisala u svom blog-spotu, a to je da se „Kriza rešava tamo gde je nastala“ a ova kriza kroz koju prolazi kompanija Trivit je nastala u sve prisutnijoj blogersko, sektaško, medijsko-reketaškoj praksi i tu će biti rešena“. Tuženi je potom dana 07.11.2015. godine, na svom blogu nastavio da iznosi informacije o tužilji pišući: „AA je iz meni trenutno nejasnih razloga, ne samo potvrdila nego je i iznela i nove dokaze protiv same sebe da je nakon aktivne kampanje koju je u javnosti vodila protiv VV bez da joj je iko to iz Trivita tražio, njena agencija preko GG iza leđa javnosti nudila i ugovarala rešavanje PR krize kompanije koja proizvodi VV“. Takođe je napisao i: „U mom blogu uz niz print- skrinova „imejlova“ koje su između sebe razmenjivali DD iz Agencije „Aopa Pone“ GG i AA može se naslutiti motiv da se protiv VV vodi kampanja na mrežama jer nisu prihvatile ponudu „BeeShapera“ Agencije koju zajedno drže AA i GG, a koja je bila aktuelna u avgustu i septembru ove godine“. Informacije koje je izneo na svom blogu tuženi je saznao od zaposlenih u Trivitu kojima se tužilja obraćala kako bi proizvođači VV hleba rešili problem u komunikaciji sa kupcima tog proizvoda.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1221/16 od 03.04.2019. godine, okrivljeni BB, ovde tuženi, na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP oslobođen je od optužbe da je: dana 05.11.2015. godine u Beogradu u stanju uračunljivosti, svestan svog dela da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, na internet prezentaciji (tzv. Internet blogu u teksu pod nazivom „Afera VV iliti kako funkcioniše blogersko tviteraško reketiranje srpskih kompanija“, na internet adresi http://amitzdulniker.com/“ uvredio privatnu tužilju AA sledećim izjavama: „Poruka koju nosi blogspot AA nije „evo kako se radi PR, nego: ne za.ebavajte se sa blogerima, a ako već „upadnete“ u problem dođite k meni da vam sastavim ljubavno pismo koje će se svemilostiviti ljutog blogera, naravno za određeno free“. „Pre su reketaši razbijali izloge na pekarama, a danas pišu blogove protiv njih“. „I za sam kraj moram da se složim sa jednom rečenicom koju je AA napisla u svom blogspotu, a to je da se „Kriza rešava tamo gde je i nastala“, ova kriza kroz koju prolazi kompanija Trivit je nastala u sve prisutnoj blogersko sektaško medijsko reketaško praksi i tu će biti i rešena“; da je na dan 06.11.2015. godine u Beogradu – u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje na svom Twitter nalogu na internet adresi http://Twitter.com/Amitzdulniker uvredio privatnu tužilju sledećim navodima: „@D_isobedient @ Miss/Cybernaut @ ljutomir @ Gordana com @Gaga... @ Bednopiskaralo, samo ako plaćaju reket na vreme i na pravom mestu“; da je dana 07.11.2015. godine u Beogradu, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, na Internet prezentaciji (tzv. Internet blogu) u tekstu pod nazivom „Svi će gi izginemo krizni PR na VV lebac“, na Internet adresi http://twitter.com/Amitzdulniker, uvredio privatnu tužilju sledećim izjavama: „Četvrto, morate da razumete da su „uzbunjivači“ oni ljudi koji ukazuju javnosti na neko kriminalno ili nečasno delo, a ne oni koji vode kapanju protiv nekog proizvođača u javnosti, a ovamo im ispod tezge nude da im reše PR problem koji im sami prave. To onda nisu uzbunjivači nego reketaši“. „Dakle, sedam, u emotivnom, ali dosadnom i teško čitljivom „JA“ PR tekstu pod nazivom „VV hleb“, ne samo lažljiva, nego i zla kompanija (inače, VV hleb je zao proizvod a ne zla kompanija) AA je, iz meni trenutno nejasnih razloga, ne samo potvrdila nego iznela i nove dokaze protiv sebe, da je tokom aktivne kampanje koju je u javnosti vodila protiv VV, bez da je iko to iz Trivita tražio, njena agencija preko GG, iza leđa javnosti nudila i dogovarala rešenje PR krize kompanije koja proizvodi VV hleb“, „Što čak i da ne okarakterišemo kao reketiranje, je neprofesionalno, nemoralno i ljudski nečasno, te služi na sramotu cele PR struke, kao i blogerske zajednice“, „Osmo, u tom svom blogu uz niz printskrinova, emalova koji su između sebe razmenjivali DD iz Agencije „Aora Rone“, GG i AA može se naslutiti motiv da se protiv VV vodi kampanja na mrežama jer nisu prihvatili ponudu BeeShapera, Agencije koju zajedno drže AA i GG, a koja je bila aktuelna u avgustu i septembru ove godine“ i da je dana 18.11.2015. godine, na svom Twiter nalogu na internet adresi http://twitter.com/amitzdulniker uvredio privatnu tužilju sledećim navodima: @gordana baviti pisanjem zakona, dok meni kačite sajber nasilja, to što @ Mooshema i @Gaga... se u žargonu zove sajber reketiranje“, čime bi izvršio produženo krivično delo uvrede iz člana 170. stv 2. u vezi člana 61. KZ RS. Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 1507/19 od 26.11.2019. godine, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1221/16 od 03.04.2019. godine, tako što je na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP prema okrivljenom BB odbijena optužba da je izvršio produženo krivično delo uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. KZ RS.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je, nakon što je održao raspravu, ukinuo prvostepenu presudu i doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev. Zaključio je da objave tuženog na njegovom blogu o tužilji nisu leziono sposobne i da stoga tuženi nije time povredio člast i ugled tužilje, pa joj nije naneo nematerijalnu štetu čija naknadu i otklanjanje se traži u ovoj parnici, pozivajući se na članove 154. stav 1. i 155. u vezi člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), član 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 46. Ustava Republike Srbije. Po stavu drugostepenog suda, tuženi je u predmetnim natpisima izneo svoj lični sud (mešovito činjenično- pravni) koji predstavlja vrednosni sud o određenim društevnim pojavama, u okviru slobode mišljenja i izražavanja, koji je zasnovao na činjenicama o ponašanju tužilje pribavljenim od osoba kojima se obraćala, pri čemu je njegovom stranačkom iskazu poklonio veru, ocenjujući ga logičkim i dokazanim ispravama u predmetu (pre svega pravnosnažnom krivičnom presudom). Okolnost da je tužilja ove tekstove doživela kao uvredljive je njen lični i subjektivni osećaj koji ne može uživati sudsku zaštitu budući da u radnjama tuženog nema elemenata povrede njenih ugleda i časti.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev.

Objavljivanje stavova, mišljenja, informacija i dr. na blogu kao jednom od široko rasprostranjenih načina komunikacije na Internetu između autora (ili grupe autora) i posetilaca bloga spada u jedno od osnovnih ljudskih prava i to prava na slobodu mišljenja i izražavanja. Kako blog nije medij u smislu člana 30. stav 2. Zakona o medijima i javnom informisanju („Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), to se u slučaju povrede prava i ugleda drugih objavama na blogu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za naknadu štete.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članom 10. stav 1. propisuje slobodu izražavanja, a ta sloboda u sebi uključuje i posedovanje sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija, ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Ustav Republike Srbije, članom 46. stav 1. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (stav 2.).

Prema članu 154. stav 1. ZOO, ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. istog zakona šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

I po oceni Vrhovnog suda, pravo na čast i ugled je jedno od osnovnih vrednosti koji se formiraju tokom čitavog života u odnosu prema drugim ljudima, bilo da se radi o privatnom ili poslovnom odnosu, bilo da se radi o proceni javnog mnjenja što podrazumeva prava na poštovanje ljudske časti i zasluženog, stečenog ugleda lica, u mas medijima. Osnovni vidovi povrede prava na čast i ugled su uvreda i kleveta, uvreda kao napad na ljudsku čast kojom se izražava prezir prema nekome, nepodaštavanje, omalovažavanje, a kleveta tu čini onaj ko za drugog iznosi ili pronosi nešto neistinito, što može škoditi njegovoj časti i ugledu. Nasuprot pravu na čast i ugled stoji pravo na slobodu mišljenja i izražavanja koje je zajemčeno članom 46. Ustava Republike Srbije kao sloboda da se govorom, pisanjem, slikom i na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti (kako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog mnjenja, javnog zdravlja, morala, demokratskog društva i nacionalne bezbednosti RS). Sloboda izražavanja u sebi uključuje posedovanje sopstvenog mišljenja, slobodu saopštavanja informacija ideja i slobodu primanja informacija i ideja.

Tekstovi objavljeni na Internet blogu tuženog na Internet adresi: htpp//amitzdulniker.com/, dana 05.11.2015. godine (pod naslovom „Afera VV iliti kako funkcioniše blogersko tviteraško reketiranje srpske kompanije“) i 07.11.2015. godine (pod naslovom „Svi će izginemo od krizni PR na VV lebac“) odnosili su se na društvenu pojavu „reketiranja privrednih subjekata“ koji se bave proizvodnjom hrane, konkretno Kompanije „Trivit“ koja se bavi, između ostalog, proizvodnjom „VV“ hleba za tržište, od strane blogera i medija iz ugla tuženog kao autora navedenih tekstova. Tekstovi su napisani u satiričnom duhu, sa kritikom takve društvene pojave od strane autora teksta što nesumnjivo spada u slobodu mišljenja i izražavanja, sa osvrtima na pisanje tužilje na njenom blogu o ovoj kompaniji.

U tekstu od 05.11.2015. godine je napisano „Poruka koju nosi blog – spot AA nije „evo kako se radi PR“ nego „ne za.ebavajte se sa blogovcima, a ako već „upadate“ u problem dođite k meni da vam sastavim ljubavno pismo koje će stimulisati ljutog blogera i naravno za određene free, pre su reketaši razbijali izloge na pekarama, a danas pišu blogove protiv njih ... I za kraj moram da se složim sa jednom rečenicom koju je AA napisala u svom blog-spotu, a to je da se „Kriza rešava tamo gde je nastala“ a ova kriza kroz koju prolazi kompanija Trivit je nastala u sve prisutnijoj blogersko, sektaško, medijsko-reketaškoj praksi i tu će biti rešena“. Po oceni Vrhovnog suda ovakvo pisanje predstavlja tumačenje tuženog, u okviru slobode mišljenja, o tome kakvu poruku nosi, između ostalog, i pisanje AA, ovde tužilje, na njenom blogu u vezi Kompanije „Trivit“ kao proizvođača „VV“ hleba i kao takvo predstavlja vrednosni sud autora teksta o društvenoj moći blogera upoređujući ga sa reketaškim ponašanjem ako o nekoj temi piše u negativnom kontekstu, kojim komentarima nije došlo do povrede časti i ugleda tužilje, dok preostali deo teksta predstavlja pisanje o krizi kroz koju prolazi Kompanija „Trivit“ u okvirima uticaja blogera i medija na njeno poslovanje. Pri tome, tekst nije sadržao činjeničnu tvrdnju da se tužilja bavila reketiranjem Kompanije „Trivit“.

U drugom tekstu od 07.11.2015. godine napisano je: „AA je iz meni trenutno nejasnih razloga, ne samo potvrdila nego je i iznela i nove dokaze protiv same sebe da je nakon aktivne kampanje koju je u javnosti vodila protiv VV bez da joj je iko to iz Trivita tražio, njena agencija preko GG iza leđa javnosti nudila i ugovarala rešavanje PR krize kompanije koja proizvodi VV“. Takođe je napisao i: „U mom blogu uz niz print- skrinova „imejlova“ koje su između sebe razmenjivali DD iz Agencije „Aopa Pone“ GG i AA može se naslutiti motiv da se protiv VV vodi kampanja na mrežama jer nisu prihvatile ponudu „BeeShapera“ Agencije koju zajedno drže AA i GG, a koja je bila aktuelna u avgustu i septembru ove godine“. Za razliku od stava drugostepenog suda, po oceni Vrhovnog suda, u prvom delu ovog teksta iznete su činjenične tvrdnje, između ostalih da je tužilja vodila aktivnu kampanju u javnosti protiv „VV“ hleba i da je istovremeno preko svoje kompanije nudila i ugovarala rešavanje PR krize kompanije koja proizvodi ovaj hleb. Drugi deo teksta se poziva na dokaze za takve tvrdnje tuženog, uz pokušaj da razjasni motivaciju pisanja tužilje o ovoj kompaniji. Na tužilji je, prema članu 231. ZPP, bio teret dokazivanja da se na svom blogu nije bavila pisanjem o Kompaniji „Trivit“ i „VV“ hlebu (kao jednom od proizvoda ove kompanije), dok tumačenje njenog pisanja od strane drugih lica, pa i tuženog kao blogera, predstavlja slobodu kritičkog mišljenja i izražavanja.

Komentari čitalaca ostavljeni na blogu tuženog nakon objavljivanja predmenih tekstova ne predstavljaju govor mržnje, već sami po sebi predstavljaju vid slobode mišljenja i izražavanja.

Shodno iznetom, a suprotno navodima revizije, objavama tuženog o tužilji na njegovom blogu dana 05.11.2015. godine i 07.11.2015. godine i komentarima na profilima tuženog na društvenim mrežama (Fejsbuk i Tviter) nisu povređeni čast i ugled tužilje. Ostali navodi revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, pa ni oni kojima se ukazuje da je presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1221/16 od 03.04.2019. godine, na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP prema okrivljenom BB odbijena optužba da je izvršio produženo krivično delo uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. KZ RS zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Prilikom donošenja odluke revizijski sud je imao u vidu da drugostepeni sud očiglednu pogrešku u pisanju u stavu šestom izreke (na koju je ukazano ovom odlukom) može da otkloni donošenjem rešenja o ispravci u smislu člana 362. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković