.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8304/2022
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Krivokuća, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde – Osnovni sud u Ivanjici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade neimovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 418/21 od 03.02.2022. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 418/21 od 03.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 418/21 od 03.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici Prr 186/20 od 11.06.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Ivanjici R1-10/19 isplati 350 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate na teret budžetskih sredstava RS u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda Osnovnog suda u Ivanjici. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa naknade iz stava prvog izreke, a za iznos od 50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 19.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 418/21 od 03.02.2022. godine, preinačena je prostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Ivanjici R1-10/19 isplati 350 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na teret budžetskih sredstava RS u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda Osnovnog suda u Ivanjici. Stavom trećim izreke, rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a predložila je da se o reviziji odlučuje kao o posebno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je odbijanjem zahteva tužilje za naknadu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanom povredom prava na suđenje u razumnom roku, kao preuranjenog. Pitanje pravnih posledica preuranjenog tužbenog zahteva dovoljno je razjašnjeno u sudskoj praksi, dok je izraženo pravno shvatanje u nižestepenom odlukama o ispunjenosti uslova za ostvarivanja prava na pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava - Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/2015), kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari. Pored toga, tužilja u reviziji ukazuje na neujednačenu sudsku praksu na osnovu priloženih odluka iz druge parnice, ali drugačija odluka nužno ne ukazuje na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci s obzirom da pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz izloženih razloga Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, pa je odluka kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneta u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužilja je tužbu podnela dana 10.06.2020. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Članom 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).
Sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, shodno odredbi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona.
Na osnovu citiranih odredbi zakona, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
