Rešenjem Višeg suda u Negotinu P 184/2017 od 21.01.2022. godine, ispravljena je presuda Višeg suda u Negotinu P 184/2017 od 12.10.2021. godine, tako što je u uvodu iste, u četvrtom redu iza reči „sa JMBG...“ treba da stoji „čiji je punomoćnim Vladimir Cajić, advokat iz ...“, dok je u ostalom delu presuda ostala nepromenjena. Rešenje je sastavni deo presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3236/2021 od 05.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tuženog i prvostepena presuda ukinuta u stavu trećem i petom i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Višeg suda u Negotinu P 184/17 od 21.01.2022. godine.

Protiv presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju protiv stava prvog i trećeg izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao presudu u granicama propisanim odredbom člana 408 Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službnoj dužnosti. Navod revizije tužilje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisan kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Takođe su neosnovani ravizijski navodi da je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 355. stav 1. ZPP, s obzirom da je prvostepeni sud, nakon što su spisi vraćeni od strane drugostepenog suda radi otklanjanja procesnih nedostataka, izvršio ispravku presude u odnosu na označavanje punomoćnika tuženog u smislu člana 362. ZPP. Tačno da je drugostepeni sud prilikom obrazlaganja zašto je neosnovana žalba tužilje na rešenje o ispravci, napravio tehničku grešku navodom da je tužilju zastupao advokat Vladimir Cajić, umesto tuženog, ali ista može biti ispravljena shodno članu 362. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bili u braku od 1980. godine do razvoda braka 10.10.2013. godine. U toku trajanja bračne zajednice, stranke su stekle nepokretnu i pokretnu imovinu i svojinski udeli na nepokretnoj imovini utvrđeni su poravnanjem koje je zaključeno pred Osnovnim sudom u Negotinu, sa udelima od po ½ (50%) u predmetu R3 364/12. Deo pokretne imovine stečene tokom trajanja bračne zajednice bio je predmet spora P 460/18 u kom postupku je doneta presuda i utvrđeno da je BB suvlasnik sa udelom od 50% po osnovu zajedničkog sticanja sa AA na stvarima bliže navedenim u predmetu. Račun broj ... otvoren je kod banke u Austriji na ime tuženog BB 19.10.2007. godine i na istom računu su bila uplaćena sredstva od 360.761,14 evra s tim što je nakon podizanja iznosa od 360.279,22 evra saldo na računu iznosio 481,92 evra. Pokretne stvari (predmet ove parnice) kupljene su za potrebe ustanove socijalne zaštite Dom za stare „Help“ u ..., u toku trajanja zajednice iste se nalaze u Domu za stare i predstavljaju sredstva rada predmetne ustanove. Putničko vozilo marke Hyundai kupljeno je 18.10.2013. godine.

Tužba u delu kojim je traženo utvrđenje novčanog iznosa na računu tuženog je odbačena kao nedozvoljena, jer se radi o zahtevu kojim se traži utvrđenje činjenice. Kod utvrđenog činjeničnog stanja, primenom odredaba člana 171., 177. i 180. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da tužilji isplati 240,96 evra koji iznos predstavlja ½ preostalih sredstava na računu koji se vodi kod banke u Austriji broj ..., jer su sredstva na ovom računu uplaćivana u toku trajanja braka između stranaka, tako da preostali iznos novčanih sredstava od 481,92 evra predstavlja zajedničko sticanje u braku, dok je preko ovog iznosa tužbeni zahtev odbijen. Tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja suvlasnik sa udelom od 50% na pokretnim stvarima navedenim u stavu četvrom izreke prvostepene presude je odbijen, s obzirom da su pokretne stvari koje su predmet spora kupljene za potrebe ustanove socijalne zaštite Dom za stare „Help“ gde se nalaze i predstavljaju sredstva rada navedene ustanove i ne mogu se smatrati zajedničkom imovinom stranaka, a tužilja može isticati samo obligaciono-pravni zahtev adekvatan njenom doprinosu u sticanju imovine. Odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje o ispravci od 21.02.2022. godine, dok je prvostepena presuda ukinuta u delu tužbenog zahteva za utvrđenje da je tužilja suvlasnik sa udelom od 50% po osnovu zajedničkog sticanja na putničkom vozilu Hyundai.

Vrhovni sud nalazi da je pobijanom presudom, pravilno primenjeno materijalno pravo, odredbe člana 171., 177. i 180. Porodičnog zakona, kada je obavezan tuženi da tužilji isplati ½ preostalih sredstava na računu koji se vodi kod banke u Austriji, a odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava suvlasništva na pokretnim stvarima koje se nalaze u Domu za stare „Help“ u ..., jer se radi o stvarima koje predstavljaju imovinu ove ustanove i ne mogu se smatrati zajedničkom imovinom stranaka. Pravilno je potvrđeno i rešenje o ispravci koje je doneto primenom člana 355 ZPP.

Imovina koju su supružnici, tužilja i tuženi stekli u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a što je potvrđeno i sudskim poravnanjem koje su stranke zaključile u predmetu R3 364/12. Kod utvrđene činjenice da se na računu banke u Austriji, u trenutku prestanka braka nalazio iznos od 481,92 evra pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da od ovog iznosa tužilji isplati ½ dela kao sredstva stečena u toku trajanja braka, dok je pravilno odbijen tužbeni zahtev u odnosu na pokretne stvari koje predstavljaju posebnu imovinu Doma za stare.

Revizijskim navodima da Dom za stare „Help“ više nije registrovana socijalna ustanova jer je istekla licenca za rad, faktički se osporava utvrđeno činjenično stanje i u tom smislu zaključak nižestepenih sudova da pokretne stvari koje se nalaze u Domu, a predmet su ove pravne stvari ne predstvljaju zajedničku imovinu stranaka, ne mogu biti predmet ispitivanja revizije jer ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz napred navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbačena je kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv stava trećeg izreke drugostepene presude, jer se ne radi o rešenju kojim se postupak pravnosnažno okončava.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković