U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., Republika ... i BB iz ..., ..., Republika ..., čiji je zajednički punomoćnik Bojan Buha, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Selaković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i poništaja testamenta, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1043/22 od 20.05.2022. godine, u sednici održanoj dana 13.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1043/22 od 20.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2491/18 od 23.12.2021. godine, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se utvrdi da je ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo pisano zaveštanje pred svedocima ostavilje GG, sačinjeno dana 20.07.2016. godine, proglašeno dana 15.12.2016. godine, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi, te da će se njena zaostavština raspraviti po zakonu, kao i da tužena naknadi tužiljama troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se utvrdi da je rušljivo i da ne proizvodi pravno dejstvo pisano zaveštanje pred svedocima ostavilje GG, sačinjeno dana 20.07.2016. godine, proglašeno dana 15.12.2016. godine, što je tužena dužna da prizna i trpi, te da sud poništi ovo zaveštanje i odredi da će se njena zaostavštin raspraviti po zakonu, kao i da tužena naknadi tužiljama troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude. Stvom trećim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka od 516.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1043/22 od 20.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilja i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju, uz zahtev za naknadu troškova.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23 – drugi zakon), koaj je ovde dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ovog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani na vodi revizije da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl 374. stav 1. u vezi član 12. ZPP jer je drugostepeni sud prihvatio kao pravilno stanovište prvostepenog suda o formi predmetnog zaveštanja (rešavajući to pitanje kao prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su srodnici pok. ostavilje GG, s tim što su tužilje u bližem stepenu srodstvu (ćerke njenog rođenog brata) od tužene (ćerka njene sestre od strica). Ostavilja nije imala dece. Njenu zaostavštinu čini stan u ..., a od pokretne imovine dospele neisplaćene penzije kod RFZ PIO, neisplaćena porodična invalidnina, novčana sredstva na računima u bankama, devizna štednja i potvrda o prijemu naloga za prodaju besplatnih akcija građana. Nakon smrti lica sa kojim je ostavilja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, tužena je 2015. godine počela da se brine o njoj (iako je ona bila u stanju da se sama brine o sebi), tako što je obilazila u proseku svakih 10 dana. Nekih godinu i po dana pre smrti, GG je držala pored kreveta ceduljicu sa brojem telefona tužene i porukom da u slučaju njene smrti tužena bude pozvana.

Dana 20.07.2016. godine, GG je sačinila predmetno svojeručno zaveštanje na parčetu papira (na linije sa utisnutim logom u dnu papira „RGL“), istrgnutom iz rokovnika, latiničnim pismom, hemijskom olovkom. Zaveštanje počinje sa reči: „Testament“, sa sledećom sadržinom: „Ja, GG 20. jul 2016. ostavljam stan i sve što je u njemu nekretnina i pokretnina VV (ovde tuženoj), zato što me čuva i neguje i hrani, ostavljam sve njoj ... razlog VV1 će me sahraniti kod mog Bože, ostavljam joj štednu knjižicu, tražim od VV1 da ne sme da nosi crno, tako isto ne sme da objavi da sam umrla, ne sme da daje daću, sve ovo ostavljam posle svoje smrti“. Završava se potpisom GG i tekstom „VV1 potpiši se da pristaješ na moje želje da ćeš sve ispuniti, hvala ti“. U donjem levom uglu papira na kojem je sačinjen tekst zaveštanja nalazi se potpis VV1 tužene i ispod potpisa broj njene lične karte, reg. br. ..., u donjem desnom uglu papira se nalazi potpis GG i ispod potpisa reg. br. ..., a na sredini donjeg dela papira, odmah iznad utisnutog loga, nalazi se potpis DD. Iako tužena nije bila prisutna prilikom sačinjavanja predmetnog zaveštanja, do stavljanja njenog potpisa na delu teksta zaveštanja došlo je na molbu GG kada je jednom prilikom tužena otišla sa suprugom kod nje u posetu. Tada joj GG rekla da kada umre, ne želi da bilo ko dođe na njenu sahranu, niti da tužena bilo koga obaveštava o tome, što se odnosilo i na njene bratanice, ovde tužilje i izvadila papir na kojem je bio tekst zaveštanja, ali ga je prekrila rukom. Rekla je tuženoj da se potpiše na taj papir kao dokaz da neće nikog zvati na sahranu. Tužena se tada potpisala na taj papir i ispod upisala broj svoje lične karte, a nakon nje se potpisala i sada pok. GG i stavila broj svoje lične karte.

Početkom avgusta 2016. godine, GG je predala tako sačinjeno zaveštanje u koverti svojoj susetki DD, ne govoreći joj šta se nalazi u koverti, rekavši joj da, nakon njene smrti, preda tuženoj tu kovertu . GG je preminula 28.08.2016. godine (u 84. godini života). Sledećeg dana, susetka DD je predala tuženoj kovertu sa zaveštanjem. Tužena je otvorila kovertu i pročitala sadržinu zaveštanja, nakon čega je počela da plače i otišla u kuhinju. Dok se tužena nalazila u kuhinji, DD (saslušana pred prvostepnim sudom u svojstvu svedoka) je hemijskom olovkom, ispod teksta zaveštanja, na sredini donjeg dela papira, odmah iznad utisnutog loga, ispisala svoj potpis. Javni beležnik Igor Vranješ je proglasio predmetno zaveštanje, izdavši potvrdu br. UPP 104-2016 kojom je potvrdio da je zaveštanje sada pokojne GG sasastavljeno u vidu pismenog zaveštanja pred svedocima dana 20.07.2016. godine, u jednom primerku. Tužilje su na ročištu pred Javnim beležnikom osporile pravnu valjanost testamenta, pa je postupak raspravljanja zaostavštine prekinut i one su upućene na pokretanje parničnog postupka radi utvrđivanja punovažnosti zaveštanja, što je predmet ovog postupka. Grafološkim veštačenjem utvrđeno je da je sporno zaveštanje potpisala sada pok. GG, kao i da je svojeručno napisala predmetno zaveštanje. Medecinskim veštačenjem utvrđeno je da je ostavilja u vreme sačinjavanja zaveštanja bila sposobna za rasuđivanje i izražavanje svoje volje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovane glavni tužbeni zahtev za utvrđivanje ništavosti predmetnog zaveštanja, tako i eventualni tužbeni zahtev za poništaj predmetnog zaveštanja zbog rušljivosti. Zaključili su da je predmetno zaveštanje kojim je GG svu svoju imovinu ostavila tuženoj kao svojoj rođaci (ćerki pok. sestre od strica), uz nalog da ne nosi crninu, ne objavljuje njenu smrt i ne drži daću, iako je proglašeno kao pismeno zaveštanje pred svedocima, po svojoj formi svojeručno zaveštanje iz člana 84. Zakona o nasleđivanju, bez obzira što se na njemu nalaze potpisi tužene i susetke DD, pa nema razloga za utvrđivanje njegove ništavosti iz člana 160. stav 2. Zakona o nasleđivanju. Do stavljanja potpisa tužene došlo je na molbu ostavilje koja je, nakon sačinjavanja zaveštanja, pozvala tuženu jednom prilikom i prekrivši deo teksta zaveštanja tražila od tužene da potvrdi da će ispuniti njenu volju nakon njene smrti, nakon čega je zaveštanje potpisala i ostavilja. Do stavljanja potpisa susetke DD (kojoj je GG predala na čuvanje zatvorenu kovertu sa zaveštanjem) došlo je nakon sačinjavanja zaveštanja i nakon smrti GG, tako što je samoinicijativno stavila svoj potpis u nameri da se na taj način konstatuje da je ona to zaveštanje predala tuženoj. Nisu ispunjeni uslovi ni za rušljivost predmetnog zaveštanja u smislu odredbe člana 164. u vezi odredaba članova 168. i 170. Zakona o nasleđivanju jer izvedenim dokazima tužilje nisu dokazale da ostavilja nije imala zaveštajnu sposobnost, da je bilo mana njene volje, kao i da pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom, jer je grafološki veštačenjem utvrđeno nesumnjivo da je celokupno zaveštanje sačinjeno od strane ostavilje, a medicinskim veštačenjem da je ona bila sposobna za rasuđivanje.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog zaveštanja (glavni tužbeni zahtev) i za poništaj predmtnog zaveštanja zbog rušljivosti (evetualni tužbeni zahtev), dajući za svoje odluke pravilne razloge.

Prema članu 84. Zakona o nasleđivanju, zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati, a za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno. Prema članu 85. istog zakona, zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Svedoci su istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Prema članu 113. ovog zakona, ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik i bivši štićenik. Prema članu 132. ovog zakona, zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto učini ili se uzdrži od nečeg što bi inače bio ovlašćen da učini, ali tako da između obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos.

Zakon o nasleđivanju, u članu 135. stav 1. propisuje da zaveštanje treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj. Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka (član 160. stav 2.). Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice (član 161.). Pravo na isticanje ništavosti se ne gasi (član 162. stav 1.). Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako u vreme zaveštanja bilo mane zaveštaočeve volje iako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom (član 164. stav 1.), a pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka (stav 2.). Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom (član 168.). Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanju uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja zaveštanja. rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja (član 170.).

I po oceni Vrhovnog suda, predmetno zaveštanje je po svojoj formi svojeručno zaveštanje u smislu člana 84. Zakona o nasleđivanju, bez obzira na to što se na njemu nalaze potpisi dva lica (tužene kao zaveštajnog naslednika i susetke). Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju, ti potpisi na zaveštanju nisu potpisi zaveštajnih svedoka u smislu pismenog zavešatnja pred svedocima. Do stavljanja potpisa tužene kao zaveštajnog naslednika došlo je na molbu zaveštaoca, nakon sačinjavanja zaveštanja, bez upoznavanja tužene šta predstavlja sadržinu pismena na kojem stavlja svoj potpis, i to kao znak da će postupiti po nalogu zaveštaoca nakon njene smrti, a do stavljanja potpisa susetke, koju je zaveštalac zadužila za čuvanje koverte sa zaveštanjem, je došlo nakon smrti zaveštaoca kao znak da je zaveštanje predala zaveštajnom nasledniku. Suprotno navodima revizije, prema zapisniku o proglašenju predmetno zaveštanje je proglašeno samo kao zaveštanje, bez naznačenja bilo kakve forme. Sve i da je proglašeno kao pismeno zaveštanje pred svedocima (prema potvrdi koju je izdao javni beležnik), to ne bi bilo od uticaja jer je zaključak o formi zaveštanja bilo moguće izvesti tek nakon izvedenih dokaza i utvrđenih činjenica u ovoj parnici odnosno da nije reč o pismenom zaveštanju pred svedocima, već svojeručnom zaveštanju.

Kako nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje ne može biti razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, ostali navodi revizije nisu razmatrani.

Na osnovu izloženog i člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan jer nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković