Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom postupku nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi apsolutna ništavost odredbe člana 6. Sporazuma o registraciji privremenog korisnika zaključenog između parničnih stranaka 17.12.2009. godine. Imajući u vidu razloge iz kojih je odbijen tužbeni zahtev, da je osporena odredba u svemu u skladu sa pozitivnim propisima i nije u suprotnosti sa načelima jednakosti i zabrani zloupotrebe prava, a problem u plaćanju potrošnje vode za domaćinstva koja se vodom snabdevaju preko centralnog i kontrolnog vodomera i koja ne plaćaju njen utrošak je pitanje izvršenja ugovora a ne ništavosti. Pored toga s obzirom na to da tužilac uz reviziju nije dostavio sudske odluke kojima je u ovoj vrsti spora odlučeno drugačije to nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađeni su sa vežećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjima u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu iznetog primenom člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. i 03. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vzei sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. dok se prema stavu 4. sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1.) dok je odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu podneta je 19.12.2016. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena iznosom od 10.000,00 dinara. Imajuću u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora opredeljen iznosom koji na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS, to znači da je pobijana odluka doneta u sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena shodno članu 479. stav 6. ZPP.

Stoga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković