U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Boška Arsenijevića i advokata Dragana Prodanovića i zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Boška Arsenijevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 150/19 od 08.05.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 683/23 od 16.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 14.05.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 150/19 od 08.05.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 683/23 od 16.01.2024. godine i to zajedničkog branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB - advokata Boška Arsenijevića, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Prodanovića ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 150/19 od 18.05.2023. godine okrivljeni AA i okrivljeni BB, pored okrivljenog VV, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dve godine i šest meseci. Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenih VV, AA i BB oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 24.227.640,00 dinara, koji iznos su okrivljeni dužni da solidarno uplate na račun budžeta RS u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude. Prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti direktora i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 683/23 od 16.01.2024. godine, delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenih VV, AA i BB i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 150/19 od 08.05.2023. godine preinačena u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi i troškovima krivičnog postupka, tako što je Apelacioni sud na osnovu člana 91. i 92. stav 3. KZ od „GG“ AD u stečaju Novi Sad oduzeo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom u iznosu od 24.227.640,00 dinara koji je iznos je navedeno privredno društvo dužno da uplati na račun budžeta RS u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni VV oslobođen je obaveze naknade troškova krivičnog postupka u delu koji se odnosi na troškove odbrane po službenoj dužnosti ovog okrivljenog, dok su žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu, kao i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 150/19 od 08.05.2023. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneli su branioci i to:

-okrivljenog AA - advokat Boško Arsenijević, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP;

-okrivljenog AA - advokat Dragan Prodanović, sa predlogom da se usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukinu;

-okrivljenog BB – advokat Boško Arsenijević, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati na odlučivanje shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog AA i okrivljenog BB – advokat Boško Arsenijević, u zahtevima za zaštitu zakonitosti koji su iste sadržine, ističe da je sud okrivljene osudio za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ po odredbama čija je primena stupila na snagu 15.04.2013. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 121/12 od 24.12.2012. godine), dok u odredbama Krivičnog zakonika koji je važio 2010. godine, u godini koja se označava kao vreme izvršenja krivičnog dela, koje se okrivljenima stavlja na teret, nije postojalo krivično delo iz člana 234. KZ. Dalje se navodi da je odbrana upoznata sa odlukama Vrhovnog suda koje se odnose na pravdanje kontinuiteta krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, ali da je zbog poslednjih izmena iz 2016. godine postojala obaveza suda da utvrdi da li su prilikom izvršenja ovog krivičnog dela ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Po stavu odbrane, učinjena je povreda krivičnog zakona pošto nije utvrđeno da li se u radnjama okrivljenih ostvaruju obeležja nekog drugog krivičnog dela, kako se to navodi u članu 227. KZ, a koja odredba se i danas primenjuje nakon izmene iz 2016. godine. Branilac u zahtevima ukazuje i da se biće krivičnog dela iz člana 234. KZ određuje kroz pribavljanje protivpravne imovinske koristi, dok krivičnim delom iz člana 359. Krivičnog zakonika ova odrednica nije postojala, pa samim tim ne može postojati kontituintet između ova dva krivična dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB - advokata Boška Arsenijevića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, okrivljeni VV, AA i BB su, po prethodnom dogovoru i u zajedničkom delovanju u vreme i na mestu bliže opredeljenom u izreci, u stanju kada su mogli da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima i to okrivljeni VV kao odgovorno lice – predsednik upravnog odbora u „GG“ AD Novi Sad i predsednik upravnog odbora u PP „DD“ AD iz ..., okrivljeni AA kao odgovorno lice – direktor u „GG“ AD Novi Sad, te okrivljeni BB kao odgovorno lice – direktor u PP „DD“ AD iz ... iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja pribavili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, te drugom naneli imovinsku štetu, u vezi sa ugovorom o zajedničkoj proizvodnji za proizvodnu 2008/2009 godinu i aneksom tog ugovora, zaključenim dana 02.09.2008. godine između „GG“ AD za proizvodnju i trgovinu iz Novog Sada i Poljoprivrednog preduzeća „DD“ AD iz ... po kojem je predmet ugovora zajednička proizvodnja poljoprivrednih kultura roda 2009. godine na poljoprivrednom zemljištu koje je vlasništvo PP „DD“ AD, prema planu poljoprivredne proizvodnje uz obavezu za organizovanje zajedničke poljoprivredne proizvodnje za „GG“ AD da svojim finansijskim sredstvima obezbedi seme, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva i poljoprivrednu mehanizaciju sa potrebnom količinom dizel goriva, s tim da će sav repromaterijal uredno fakturisati PP „DD“ i isti će ući u ukupan obračun nakon skidanja useva, a najkasnije do 31.12.2009. godine, a za PP „DD“ AD obavezu da obezbedi ljudske resurse osposobljene za pravilno rukovanje poljoprivrednom mehanizacijom i uspešno sprovođenje poljoprivredne proizvodnje i to od oranja do žetve uz konstatovanje da je „GG“ AD Novi Sad nosilac zajedničke proizvodnje po kom je većinu usluga obrade poljoprivrednog zemljišta vršio „GG“ AD Novi Sad direktno – svojom poljoprivrednom mehanizacijom ili indirektno – angažovanjem raznih izvršilaca usluga obrade poljoprivrednog zemljišta, a za koje usluge su u „GG“ AD sačinjavane i ispostavljane fakture korisniku usluga - PP „DD“ AD tako što je okrivljeni VV dao nalog okrivljenom BB da se u PP „DD“ AD sačini faktura u kojoj bi bilo prikazana obrnuta situacija, tj da je PP „DD“ AD vršio usluge obrade poljoprivrednog zemljišta za „GG“ AD, pa je dana 23.02.2010. godine takva faktura sa neistinitom sadržinom sačinjena u PP „DD“ AD pod navodnim delovodnim brojem 05-24-4 na iznos od 158.825.640,00 dinara koji izlazni račun je svojeručno potpisao okrivljeni BB i overio pečatom tog privrednog društva, iako je bio dužan da obezbeđuje zakonitost rada i poslovanje istog, nakon čega je taj račun, koji nije evidentiran u poslovnoj dokumentaciji PP „DD“ AD (u knjigovodstvenoj evidenciji, na kontu kupca, u knjizi izlaznih računa, u PDV evidenciji, niti je obuhvaćena poreskom prijavom), lično odneo u „GG“ AD posle čega je dana 25.02.2010. godine okrivljeni AA svojeručno potpisao sačinjeno obaveštenje za PP „DD“ AD kojim potvrđuje da su radovi po navedenoj fakturi broj 05-24-4 od 23.02.2010. godine izvršeni u skladu sa ugovorom zbog čega prihvata taj račun u celosti, s tim da taj račun nije evidentiran u knjizi primljenih računa u „GG“ AD, ali je proknjižen u poslovnoj dokumentaciji i to u evidenciji o primljenim računima za kupljena dobra i usluge i avansnim plaćanjima (sa pravom na odbitak prethodnog poreza) za februar 2010. godine, pa je po osnovu istog iskazano navodno pravo tog privrednog društva na odbitak poreza na dodatu vrednost po osnovu obračunatog prethodnog poreza u iznosu od 24.227.640,00 dinara koji iznos je i uračunat u ukupan iznos iskazan u poreskoj prijavi – obrascu PP PDV za period od 01.02. do 28.02.2010. godine, koju je, potom, svojeručno potpisao okrivljeni AA, a koja poreska prijava je pri predaji nadležnoj poreskoj upravi, dobila bar kod br. ..., na koji način su svi oni pribavili za „GG“ AD protivpravnu imovinsku korist u vidu iskazanog prethodnog poreza sa pravom na odbitak u iznosu od 24.227.640,00 dinara, kao i na taj način umanjenom poreskom obavezom, pričinili imovinsku štetu u navedenom iznosu budžetu Republike Srbije, pri čemu su svi bili svesni svog dela, hteli njihovo izvršenje i bili svesni da su njihova dela zabranjena.

Odredbama člana 234. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12), koji je u konkretnom slučaju primenjen, propisano je da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u osnovnom obliku iz stava 1. ovog člana čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu kao i da će se učinilac tog dela kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog člana predviđen najteži oblik ovog krivičnog dela, određen prema visini imovinske koristi pribavljene izvršenjem dela i to u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, te je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenima stavljeno na teret da su u periodu od 23. do 25.02.2010. godine izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

U vreme izvršenja krivičnog dela bilo je propisano krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, koje je u stavu 4. izričito predviđalo krivičnu odgovornost odgovornog lica. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br.121/2012, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja je „podeljeno“ u dva krivična dela, pri tome deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja mu pripadaju i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja, kažnjivo po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kažnjivo po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena, izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama, izdvojene su u posebno krivično delo – krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama u Krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica, jer je krivično delo iz člana 359. KZ u potpunosti izjednačavalo službeno i odgovorno lice, iako su imali različita ovlašćenja, u različitim oblastima.

Sledstveno navedenom, po oceni ovoga suda, između odredbe člana 359. KZ, koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela i odredbe člana 234. KZ, koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine, a koja je u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno primenjena, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, s obzirom da krivično delo iz člana 234. KZ i pored navedenih razlika u svom zakonskom opisu, ima ista obeležja kao i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i to pre svega radnju izvršenja. Osim toga, protivpravnost kao obeležje opšteg pojma krivičnog dela se u svakom slučaju odnosila i na prirodu imovinske koristi i pre izmena Krivičnog zakona koje su stupile na snagu 15.04.2013. godine, te su stoga neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da protivpravnost imovinske koristi kao bitan elemenat krivičnog dela nije postojala u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela.

Pored toga, u konkretnom slučaju, zadržan je i jasan pravni kontinuitet inkriminacije krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ sa inkriminacijom krivičnog dela pod identičnim zakonskim nazivom i sa istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. KZ, a koje delo je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 01.03.2018. godine, s obzirom da se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika, a dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. KZ, zakonske formulacije „...ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, a koja nije bila sadržana u članu 234. stav 1. ranije važećeg KZ, po nalaženju Vrhovnog suda, nema bitnog značaja za ocenu postojanja predmetnog krivičnog dela na dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, jer predmetno krivično delo (i njegovi kvalifikovani oblici) za koje su okrivljeni i pravnosnažno oglašeni krivim i dalje postoji kako u svom nazivu, tako i u svim svojim bitnim obeležjima.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje i da okrivljenima nije ni stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog čega nije ni postojala obaveza suda da utvrđuje postojanje obeležja nekog drugog krivičnog dela, u smislu označenog člana.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da radnje koje su stavljene na teret okrivljenima ne predstavljaju krivično delo jer nema štete, s obzirom da je za ostvarenje kvalifikovanog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ dovoljno da vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, za koji oblik izvršenja krivičnog dela su upravo okrivljeni i oglašeni krivim.

Imajući u vidu izloženo i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude proizlaze sva subjektivna i objektivna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/2012),za koje krivično delo su okrivljeni optuženi i pravnosnažno osuđeni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB – advokata Boška Arsenijevića, kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

U preostalom delu navodi zahteva zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB – advokata Boška Arsenijevića, nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda, obzirom da se istima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - povredu zakona iz člana 440. ZKP. Naime, branilac obrazlaže činjenice vezane za postojanje oštećenog, odnosno da li je, u konkretnom slučaju, budžet Republike Srbije oštećen na način kako se to opisuje u optužnom aktu, obzirom da po stavu odbrane ne postoji dokaz za to, jer postojanje štete nije dokazano ni izveštajem nadležnog organa – poreske policije, niti je potvrđeno učestvovanjem navodnog oštećenog u ovom krivčnom postupku, javnog pravobranilaštva, koje navode dodatno obrazlaže time da je tužilaštvo prekoračilo svoje ovlašćenje propisano članom 43. KZ, pošto je za otkrivanje ovih krivičnih dela nadležna poreska policija, a ne javno tužilaštvo, citirajući odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Prodanovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda odredaba tog zakonika iz člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Prodanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona, koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u zahtevu ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da je prvostepeni sud nepravilno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje vezano za izvršenje radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret, te u vezi sa tim iznosi sopstvenu analizu izvedenog dokaza, pre svega veštačenja od strane veštaka ekonomske struke, iznoseći pri tome sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama, polemišući sa izvedenim dokazima i činjeničnim zaključcima sudova iznetim u pobijanim presudama, na kojima zasniva i svoj stav da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokat Dragan Prodanović ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković