Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Beograd, Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2068/22 od 07.07.2022. godine i Gž1 4558/22 od 14.12.2022. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnim revizijama tužene izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2068/22 od 07.07.2022. godine i Gž1 4558/22 od 14.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužene izjavljene protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2068/22 od 07.07.2022. godine i Gž1 4558/22 od 11.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 865/18 od 26.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati: a) na ime dodatka na platu za pripravnost i b) na ime terenskog dodatka, pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 173.769,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2068/22 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod a). Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod b) i u stavu drugom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 710/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime terenskog dodatka pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime troškova parničnog postupka ukupan iznos od 168.634,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4558/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane plate po osnovu pripravnosti i naknade troškova boravka i rada na terenu (terenskog dodatka), a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenih dodataka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 02.07.2018. godine, a podneskom od 28.09.2021. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 540.923,80 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažnih presuda, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da su revizije tužene nedozvoljene, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković