Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o nasleđivanju, kao i primenom pravila o teretu dokazivanja, ocenjeno je da su neosnovani primarni i eventualni tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost, odnosno da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen između tuženog, kao davaoca izdržavanja i sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja, koji je tužilji bio brat od tetke po majci. Ovo zbog toga što je predmet ugovora moguć, dopušten i određen, ugovor je pravno valjan i nije protivan prinudnim propisima, zaključen je u pisanom obliku i overen od strane suda na zakonom propisan način, uz upozorenje ugovarača sa pravnim posledicama njegovog zaključenja. Tužilja nije pružila dokaze na okolnost da je pok. VV u trenutku zaključenja ugovora bio nesposoban za zaključenje ugovora, niti da je postojala nedopuštena pobuda kod ugovarača, odnosno da je motiv za zaključenje ugovora protivan načelu savesnosti i poštenja, moralu i pravilnoj primeni zakona. Ocenom izvedenih dokaza je utvrđeno da ugovor nije zaključen pod dejstvom sile, pretnje ili prinude, već upravo kao rezultat slobodne volje primaoca izdržavanja, jer je odnos primaoca izdržavanja sa tuženim i pre zaključenja ugovora bio zasnovan na uzjamanom poverenju i poštovanju, što je bila odlučujuća pobuda za zaključenje ugovora. Tuženi se o primaocu izdržavanja brinuo i pre zaključenja ugovora i ugovor u svemu ispunio u skladu sa željama primaoca izdržavljanja. Stanovao je sa njim u stanu iako nije imao tu obavezu, svakodnevno mu kupovao hranu, sredstva za higijenu i lekove, održavao higijenu u stanu, imao ovlašćenje da podiže njegovu penziju, plaćao račune, vodio ga kod lekara i brinuo se o njemu unazad deset godina, a u vreme privremenog boravka u inostrantvu poslednje dve godine je davanje izdržavanja vršio preko svoje sestre, u dogovoru sa primaocem izdržavanja. Kako primalac izdržavanja za života nije pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, ocenjeno je da je bio zadovoljan obimom i načinom ispunjenja obaveza davaoca izdržavanja, kao i trećeg lica koje je davalac izdržavanja angažovao u njegovom odsutvu. Činjenica da davalac izdržavanja nije platio troškove sahrane primaoca izdržavanja, koje je snosila tužilja, (a ponudio je da plati) nije razlog za raskid ugovora budući da je ugovor u svemu ostalom ispunjen, već da tužilji za taj iznos eventualno stoji na raspolaganju, u posebnoj parnici, obligacionopravni zahtev usmeren prema tuženom.

Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz izvedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 10.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković