Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokati Goran Petronijević i Marko Peković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužen nije krivično delo.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nema obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Prema navodima zahteva, način na koji je predmetno krivično delo opisano u izreci prvostepene presude po zakonu nije krivično delo, obzirom da je za postojanje dela potrebno da postoji pretnja učinioca da će napasti službeno lice ili da pokuša napad ili napadne službeno lice, a u konkretnom slučaju nijedna od ovih alternativnih radnji izvršenja nije preduzeta niti opisana. Prema stavu branilaca, odlazak okrivljenog sa lica mesta nakon što je legitimisan i utvrđen njegov identitet, ne predstavlja radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, propisano je da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, a stavom 2. da su službena lica organa iz stava 1. tog člana, zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama tog zakona.

Radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, alternativno je propisana i može se sastojati u pretnji napadom, pokušaju napada, napadu ili u ometanju na drugi način službenog lica, nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Pored ovoga, članom 110. stav 4. Zakona o policiji propisano je da se otporom smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se, pored ostalog, može vršiti oglušivanjem i pasivnim otporom.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je u vreme i na mestu označenom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, na drugi način ometao službena lica MUP-a, kao nadležnog organa za održavanje reda i mira, u vršenju službene dužnosti, i to policijskog službenika MUP-a PS Stara Pazova, oštećenog BB, koji je postupao po nalogu za izvršenje službenog zadatka od 21.09.2023. godine i vršio patrolnu delatnost kao šef interventne patrole PS Stara Pazova, na taj način što se, kada je oštećeni oko 01,05 časova zaustavio vozilo kojim je upravljao okrivljeni, te okrivljenom naredio da napusti vozilo radi preduzimanja službene radnje pregleda lica i sredstava, i to okrivljenog i vozila u kojem se nalazio , radi eventualnog pronalaska predmeta koji potiču iz nekog krivičnog dela, okrivljeni oglušio o izdatu naredbu i umesto napuštanja vozila isto ubacio u brzinu i krenuo u pravcu ..., napuštajući mesto kontrole pre izvršenog pregleda, bez odobrenja oštećenog kao postupajućeg službenog lica, nakon čega je oštećeni sa drugim policijskim službenikom pokušavao da ga sustigne službenim vozilom, na kojem je bila uključena svetlosna zvučna signalizacija, izdajući na taj način naredbu okrivljenom da uspori i da se zaustavi, ali je okrivljeni nastavio da se kreće svojim vozilom povećavajući brzinu sve dok ga policijski službenici nisu izgubili iz vida, a zatim je iste noći, ispred svoje kuće u ..., odbio da postupi po naredbi policijskog službenika BB da krene sa njim u policijsku stanicu u Staroj Pazovi radi davanja izjave o istom događaju, već je, oglušivši se o naredbu, ušao u kuću i zaključao ulazna vrata, a potom je istu napustio sa zadnje strane kuće, kroz dvorište i baštu, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sve napred opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo kritičnom prilikom, sadrže sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Celokupno ponašanje okrivljenog, a koje se ogleda u bežanju i nepostupanju po izričitim naredbama ovlašćenih službenih lica, nesumnjivo ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica na drugi način u obavljanju službene dužnosti, a što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se iznosi stav da u radnjama okrivljenog nema zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, ocenjeni neosnovanim.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA neosnovano ukazuje, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković