Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA advokat Marina Stefanović, zbog povrede Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, zagarantovanih prava okrivljenog (član 6.) i zbog „povrede zakona“, koje u obrazloženju konkretizuje navođenjem kao razloga podnošenja zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. Krivičnog zakonika. Iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti, bez numeričkog označavanja, podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, jer je povređen zakon na štetu okrivljenog AA, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je donošenjem pobijanih presuda, povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, te je sud, po stavu branioca, u konkretnom slučaju morao da primeni institut nužne odbrane iz člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je okrivljeni AA, bio fizički i verbalno napadnut od strane okrivljenog BB, a ne obrnuto, kao i da je okrivljeni BB prvi naneo povredu okrivljenom AA i to u predelu glave, dok je okrivljeni AA, u pokušaju da odbije takav protivpravan napad u samoodbrani, udario okrivljenog BB i naneo mu telesnu povredu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, teško telesno povredio oštećenog BB, tako što mu je nakon kraće verbalne rasprave zadao više udaraca zatvorenim šakama i nogama u predelu glave i tela, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede, opisane u izreci presude.

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti opisanih u izreci presude ne proizlazi da je okrivljeni AA, zadavanjem više udaraca zatvorenim šakama i nogama u predelu glave i tela oštećenom BB, preduzimao neophodno potrebnu odbranu da bi od sebe odbio istovremeni protivpravni napad. Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim po nalaženju ovog suda, proizilazi da je kritičnom prilikom došlo do verbalne rasprave, a zatim i fizičkog sukoba između okrivljenih.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, po nalaženju ovoga suda, postupanje okrivljenog AA nije bilo motivisano svešću da se brani odnosno od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, već su njegova svest i volja bili usmereni na nanošenje teških telesnih povreda oštećenom, pa sledstveno iznetom, ne može biti govora o delovanju okrivljenog AA u nužnoj odbrani u smislu člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika.

Kod izričitog stanja u spisima predmeta, bez ijednog elementa nužne odbrane u postupanju okrivljenog AA, te pravnosnažno isključenog postojanja krivičnog dela na strani okrivljenog BB, konkretno pravnosnažno oslobođenog za radnje za koje je bio optužen, navodi branioca okrivljenog AA kojima nastoji da ukaže na postojanje nužne odbrane u postupanju ovog okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao osporavanje utvrđenih odlučnih činjenica i povredu zakona iz člana 440. ZKP, što nije dozvoljen razlog za zahtev za zaštitu zakonitosti, te stoga ni posebno razmatran u odluci ovog suda.

Vrhovni sud je pri tome imao u vidu optužni akt protiv obojice okrivljenih, ali i pravno stanovište iz pravnosnažne presude nižestepenog suda u pogledu primene zakona i oslobađajuće presude u odnosu na okrivljenog BB, kao i nesumnjivo utvrđena zakonska obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim AA – kako objektivna tako i subjektivna bez ijednog elementa koji bi ukazivao na postojanje ili prekoračenje nužne odbrane u radnjama ovog okrivljenog.

U radnjama okrivljenog AA, stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, to se, kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Kako je, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju od strane prvostepenog suda pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog AA kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, to se stoga neosnovanim ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima se, isticanjem da se u radnjama okrivljenog AA eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. Krivičnog zakonika, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog, u obrazloženju zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali ne konkretizuje u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji niti opredeljuje o kom konkretnom dokazu se radi i zbog čega ga smatra nezakonitim.

Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao. Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog AA, ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost nižestepenih sudova, obzirom da je okrivljeni BB bio ... Okružnog (Višeg) suda u ... i zbog svoje funkcije, sa mnogim sudijama je u prijateljskim odnosima, pa je branilac mišljenja da je odluka u odnosu na njega, doneta zbog „kolegijalnosti“.

Izneti navodi, po oceni Vrhovnog suda, odnosili bi se na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP, koja odredba, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda, nije upuštao.

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanih prava i povrede odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković