Istom presudom, okrivljeni AA je obavezan da Apelacionom sudu u Nišu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, kao i da plati troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom, o čijoj visini će odlučiti taj sud posebnim rešenjem. Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskog pravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.19/23 od 08.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Božidara Vukašinovića, pa je potvrđena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.238/23 od 17.05.2023. godine.

Protiv pravosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.238/23 od 17.05.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.19/23 od 08.12.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Božidar Vukašinović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači drugostepenu presudu, potvrdi presudu Osnovnog suda u Zaječaru K. br.361/19 ode 04.11.2022. godine i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da ukine drugostepenu i trećestepenu presudu i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi da u radnjama okrivljenog nisu ostvareni ni objektivni ni subjektivni elementi predmetnog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Branilac navedeno obrazlaže time da, ako je presudom okrivljeni osuđen da je kao fizičko lice izvršio predmetno krivično delo, onda su optužni akt i presuda stvorili zabunu da li je organizator rada bio AA kao fizičko lice ili kao odgovorno lice u pravnom licu. Branilac smatra da nije ispunjen ni subjektivni element krivičnog dela, jer se iz optužnog akta ne vidi svojstvo okrivljenog, te da okrivljeni u izreci presude ima dvostruko svojstvo, a što je nedopustivo.

Odredbom člana 280. stav 2. KZ propisano je da će se kaznom od šest meseci do pet godina zatvora kazniti odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitni uređaj ili ih ne održava u ispravnom stanju, ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Stavom 3. istog člana je propisano da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 288. stav 4. KZ je propisano da ako je usled dela iz člana 280. stav 3. KZ nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.238/23 od 17.05.2023. godine je navedeno da okrivljeni, u uračunljivom stanju, kao odgovorno lice na mestu rada, uopšte nije postupio po propisima i merama zaštite na radu i time izazvao opasnost za život ljudi, na taj način što je u svojstvu poslodavca, fizičkog lica, koji ima svojstvo poslodavca u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, organizovao radove na otvorenom prostoru i šumarstvu, tačnije seču stabala, pri čemu nije preduzeo mere za bezbedan i zdrav rad pri seči i obaranju stabala u skladu sa odredbama člana 9. stav 1. član 15. stav 1. tačka 2, 4, 5 i 10. i član 27. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, svestan da takvim svojim nečinjenjem može doći do povređivanja radno angažovanih lica i izazivanja opasnosti za njihove živote, ali olako držao da do toga i nastupanja smrtne posledice oštećenog VV, sada pokojnog neće doći ili da će to moći sprečiti, a koje činjenicu su mu morale biti poznate kao osnivaču radnje za pružanje usluga u saobraćaju i iskorišćavanja šuma i građevinarstva „GG“. Kako u izreci između ostalog stoji da je okrivljeni postupao kao odgovorno lice na mestu rada i to u svojstvu poslodavca, fizičkog lica, time su navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koji je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Činjenica da je u izreci navedeno da je okrivljeni postupao i kao odgovorno lice i kao fizičko lice, nije od značaja za drugačiju odluku suda, iz razloga što iz celokupnog činjeničnog opisa, preduzetih i opisanih radnji, te svojstva koje je imao, proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao kao odgovorno lice, poslodavac, koji , prema odredbama zakona koji je naveden u izreci presude može biti i fizičko lice, kao u konkretnom slučaju, u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu pa nije dovedena u sumnju njegova krivična odgovornost u svojstvu odgovornog lica.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Kako navedena povreda odredaba ZKP ne predstavlja razlog zbog koga je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud ni u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković