U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Milene Rašić, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA i okrivljenog BB – advokata Dragice Brajušković i advokata Sonje Manojlović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 1K 116/23 od 07.12.2023. godine i Višeg suda u Negotinu 4Kž1. 12/2024 od 10.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2024. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA i okrivljenog BB – advokata Dragice Brajušković i advokata Sonje Manojlović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 1K 116/23 od 07.12.2023. godine i Višeg suda u Negotinu 4Kž1. 12/2024 od 10.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu 1K 116/23 od 07.12.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.06.2023. godine do 13.07.2023. godine i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 13.07.2023. godine do 17.12.2023. godine, a okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. u vezi člana 33. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u datom roku novčana kazna biće zamenjena kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Negotinu 4Kž1. 12/2024 od 10.04.2024. godine, delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenih AA i BB i presuda Osnovnog suda u Negotinu 1K 116/23 od 07.12.2023. godine preinačena u stavu prvom i drugom izreke u pogledu pravne ocene dela, tako što je Viši sud u Negotinu protivpravne radnje za koje je okrivljeni AA tom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. u vezi člana 33. KZ, dok su žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnele su branioci okrivljenih AA i BB - advokat Dragica Brajušković i advokat Sonja Manojlović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene AA i BB oslobodi od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. u vezi člana 33. KZ ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Negotinu na ponovno odlučivanje po žalbama koje su izjavljene na presudu Osnovnog suda u Negotinu 1K 116/23 od 07.12.2023. godine.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označavaju povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ, koje obrazlažu navodima da je za postojanje krivičnog dela iz člana 353. KZ nužno da se delatnost koja se preduzima protivno zakonskim propisima preduzima višekratno, odnosno da nije dovoljno preduzimanje jedne nezakonite radnje u okviru određene delatnosti, nego preduzimanje više puta u određenom vremenskom periodu radnji koje su u sklopu delatnosti za koje je potrebno odobrenje nadležnog organa, a koje odobrenje ni dozvolu učinilac nema. U vezi sa iznetim, branioci navode da u odnosu na okrivljenog BB koji je oglašen krivim i osuđen za krivično delo iz člana 353. KZ iz izreke proizlazi da je okrivljeni BB navodno preduzeo samo jednu radnju dana 07.06.2023. godine, a koja se sastoji u upravljanju kombi vozilom u kome su se navodno nalazili neki putnici, iako iz opisa nije moguće utvrditi ni koliko je putnika bilo, ni ko su bili ti putnici, ni gde su se oni od Beča trebali prevesti. Dalje se navodi da u činjeničnom opisu u odnosu na ovo krivično delo se samo navodi da je on postupao sa direktnim umišljajem po prethodnom dogovoru sa AA, a odmah nakon toga se opisuje da je AA ugovorio i organizovao putovanje od Beča dana 07.06.2023. godine za putnike koji su trebali da se prevezu do teritorije opštine Negotin. U navedenom činjeničnom supstratu, u ovom delu u izreci presude, nisu navedene činjenice i okolnosti koje se tiču svesti i volje okrivljenog BB da preduzima nezakonite radnje, niti činjenice koje ukazuju da je između njega i AA, za koga sam sud kaže da je ugovorio i organizovao prevoz putnika, postojao bilo kakav dogovor. U ovom delu, po stavu odbrane, nisu navedene niti opisane višekratne radnje koje navodno preduzima okrivljeni BB, da bi se u njegovim radnjama stekla obeležja krivičnog dela iz člana 353. KZ, zbog čega je u odnosu na okrivljenog BB povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branioci navode da je, u konkretnom slučaju, primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, a kada je u pitanju postojanje saizvršilaštva. Naime, iz opisa koji je dat u izreci prvostepene presude, samo se formalno navodi da se okrivljeni AA sa direktnim umišljajem neovlašćeno bavio određenom delatnošću pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i svestan zabranjenosti svog dela uz navođenje da se bavio delatnošću međunarodnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju ... Branioci navode da prvostepeni sud označava zakonsku formulaciju krivičnog dela i parafrazira zakonsku formulaciju umišljaja bez navođenja bilo koje činjenice i okolnosti koja se tiče kako svesti i volje okrivljenog, tako i podataka koga, kada ili koliko putnika je prevezao. Osuđenom BB se u ovom vremenskom periodu, čak i ne stavlja na teret preduzimanje bilo koje radnje. Međutim, iako se radnje koje su opisane u stavu I izreke pravnosnažne presude uopšte ne odnose na BB, u stavu II izreke je samo jedna radnja stavljena na teret okrivljenom AA i okrivljenom BB, a za koje su oni oglašeni krivim i osuđeni da su kao saizvršioci izvršili krivično delo iz člana 353. KZ. Iz ovako koncipirane i donete pravnosnažne presude ostalo je nejasno u čemu se sastoji saizvršilaštvo ovde okrivljenih, zbog čega je sud, po stavu odbrane, potpuno pogrešno primenio odredbu člana 33. KZ.

Naime, okrivljenom BB nije stavljeno na teret preduzimanje ili učestvovanje u radnji izvršenja ili nekoj drugoj radnji kojom bi bitno doprineo izvršenju krivičnog dela iz člana 353. KZ u periodu od januara do 20.04.2023. godine, a stavlja mu se na teret da je trebao da preveze putnike dana 07.06.2023. godine od Beča do opštine Negotin, pri čemu je, a kako to stoji u presudi, osuđeni AA ugovorio i organizovao ovo putovanje, zbog čega je potpuno jasno da je pravnosnažnom presudom povređen zakon na štetu okrivljenih, u smislu člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 33. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 353. Krivičnog zakonika propisano je da ko se neovlašćeno i za nagradu bavi određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa, odnosno nadležnog subjekta, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da se okrivljeni AA, sa direktnim umišljajem, u uračunljivom stanju, neovlašćeno i za nagradu bavio određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu potrebna dozvola nadležnog organa, na taj način što je, iako je znao da nema svojstvo prevoznika u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 30. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i da nema licencu za prevoz koja je kao obavezna propisana članom 30. istog Zakona, bavio delatnošću međunarodnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju za čije obavljanje je po zakonu potrebna dozvola nadležnog organa, a koju okrivljeni AA nije imao, i to tako što je kombi vozilom tokom januara, februara i marta meseca sve do 20.04.2023. godine preuzimao putnike na adresi na kojoj žive u Beču, a onda ih prevozio do mesta gde žive po selima na teritoriji opštine Negotin, a za navedenu uslugu prevoza je naplaćivao 50 evra po putniku i to prilikom dolaska na određenu adresu, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njeovo izvršenje, svestan zabranjenosti dela, dok su se okrivljeni AA i okrivljeni BB, po prethodnom međusobnom dogovoru, sa direktnim umišljajem, u uračunljivom stanju, neovlašćeno i za nagradu bavili određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu potrebna dozvola nadležnog organa, na taj način što su, iako su znali da ne poseduju svojstvo prevoznika u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 30. Zakona o prevozu putnika u durmskom saobraćaju i da ne poseduju licencu za prevoz putnika koja je kao obavezna propisana članom 30. istog Zakona, bavili delatnošću međunarodnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju za čije obavljanje je po zakonu potrebna dozvola nadležnog organa tako što je okrivljeni AA ugovorio i organizovao putovanje od Beča pa do mesta stanovanja putnika u Republici Srbiji, a okrivljeni BB upravljao kombi vozilom kojim su putnike prevozili, te su tako njih dvojica po prethodnom međusobnom dogovoru kombijem dana 07.06.2023. godine ispred adresa stanovanja putnika u Beču iste ukrcali u kombi sa dogovorom da ih prevezu do njihovih kuća gde stanuju na teritoriji opštine Negotin, a za uslugu prevoza su naplaćivali 60 evra u jednom pravcu po putniku i to prilikom dolaska na određenu adresu, pri čemu je svako od okrivljenih bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, svestan zabranjenosti svoga dela.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane pravnosnažne presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisan je umišljaj, kao nužan subjektivni element krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela - neovlašćeno bavljenje, kao i da se to čini uz nagradu koja može biti u novcu ili u nekim drugim dobrima ili protivuslugama, u konkretnom slučaju u novacu (50, odnosno 60 evra po putniku), a neovlašćeno znači da onaj koji se bavi određenom delatnošću nema potrebnu dozvolu nadležnog organa ili nekog drugog subjekta, a ona se po zakonu ili propisima donetim na osnovu zakona za obavljanje takve delatnosti zahteva.

Takođe, Vrhovni sud ukazuje i da okolnost da je u odnosu na BB opisan detaljnije samo događaj od 07.06.2023. godine, ne isključuje višekratno ponavljanje radnje izvršenja krivičnog dela, naročito imajući u vidu celokupno postupanje obojice okrivljenih i celokupnu izreku pravnosnažne presude.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje koje su okrivljeni preduzeli, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 33. KZ, ako više lice učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo. Da bi postojalo saizvršilaštvo kod krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ nije neophodno da svako od saizvršilaca preduzima sve inkriminisane radnje, već da svako od njih želi izvršenje krivičnog dela kao svoje i da u vreme izvršenja krivičnog dela učini bilo koju radnju kojom se omogućava njegovo izvršenje, a što je, u konkretnom slučaju, okrivljeni BB i učinio preduzimanjem radnje opisane u izreci prvostepene presude.

Prema iznetom, a imajući u vidu da je u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude navedeno da je između okrivljenih AA i BB postojao međusobni dogovor o izvršenju predmetnog krivičnog dela, a što proizilazi iz opisa radnje okrivljenih i po oceni ovoga suda, okrivljenog AA i okrivljenog BB čini saizvršiocima u izvršenju krivičnog dela iz člana 353. KZ.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci numerišu i obrazlažu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iz kojih razloga ista nije bila predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković