Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 632/23 od 18.10.2023. godine žalbe okrivljenog Jovice Košutića i branioca okrivljenog, advokata Dušana Dragišića su odbijene kao neosnovane, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K. br. 1551/2013 od 14.02.2023. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Jovice Košutića – advokat Dušan Dragišić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog je naveo da je sud prekoračio optužbu imajući u vidu da je izreci presude obavezao okrivljenog da vrati iznos od 73.294.524,30 dinara na ime pribavljene protivpravne imovinske koristi, iako je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu u svojoj optužnici od 17.04.2013. godine navelo da je osuđeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 84.641.336,69 dinara, da bi dana 18.01.2022. godine Osnovno javno tužilaštvo preciziralo činjenični opis koji je naveden u pomenutoj optužnici, te je izostavio radnje opisane pod tačkama 2, 6, 7, 14, 15, 19, 40, 53. i 54, a protivpravna imovinska korist je opredeljena na iznos od 72.286.686,00 dinara. Po oceni branioca, obavezujući okrivljenog da plati navedeni iznos koji je veći od onog koji je naveden u optužnom aktu, sud je prekoračio predmet optužbe, a okrivljenog doveo u otežan položaj, imajući u vidu da treba da vrati iznos koji je daleko veći od iznosa za koji ga je teretilo tužilaštvo, te još istakao da je sud prekoračio optužbu i na taj način što je u tački 34. presude naveo da je osuđeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 31.380 eura, iako je optužnici navedeno da je u pitanju iznos od 2.300 eura.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo dana 17.04.2013. godine optužni akt broj KT 1551/08 protiv okrivljenog Jovice Košutića zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, a da je dana 23.10.2017. godine Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo optužni predlog KTI br. 138/16 prema okrivljenom Jovici Košutiću zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K. br. 1551/13 od 22.11.2017. godine određeno je spajanje krivičnih postupaka koji su se vodili pred tim sudom pod brojem K. br. 1551/13 i K. br. 1478/17 po napred navedenim optužnim aktima i doneta je odluka da se ubuduće vodi jedinstveni krivični postupak pod brojem K. br. 1551/13.

Podneskom Kto. br. 426/2014 od 18.01.2022. godine, zamenik osnovnog javnog tužioca je precizirao činjenični opis krivičnog dela i izostavio radnje opisane pod tačkama 2, 6, 7, 15, 15, 19, 40, 53. i 54. navedene u optužnom aktu KT br. 1551/08 od 17.04.2013. godine, dok je pravna kvalifikacija ostala neizmenjena.

Prema sadržini presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. br. 1551/2013 od 14.02.2023. godine proizilazi da je produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, opisano u 47. tačaka, odnosno da je okrivljeni izvršio isto toliko radnji i da je za svaku pojedinačnu radnju navedeno koliku je protivpravnu imovinsku korist pribavio. Takođe, u izreci presude je navedeno i da je okrivljeni pribavio ukupnu protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 73.294.524,30 dinara, te je obavezan da navedeni iznos uplati na račun budžeta Republike Srbije, shodno odredbi člana 91. i 92. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude, a u odnosu na optužni akt, postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog Jovice Košutića (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. Krivičnog zakonika (objektivni identitet), a za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim. Pri tome je činjenični opis u potpunosti jednak dispozitivu optužnih akata, te presudom optužba nije prekoračena.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su pojedinačni iznosi protivpravne imovinske koristi koji su navedeni u optužnim aktima identični sa pojedinačnim iznosima koji su navedeni u izreci presude. Takođe, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da je sud obavezujući okrivljenog da vrati iznos od 73.294.524,30 dinara, prekoračio optužni akt jer je u optužnom aktu navedeno da je imovinska korist 72.286.686,00 dinara, iz razloga što navedena razlika predstavlja protivpravnu imovinsku korist koja je navedena u optužnom aktu KTI 138/16 od 23.10.2017. godine i na osnovu koje se vodio postupak K. br. 1478/17, a u kom optužnom aktu je okrivljenom bilo stavljeno na teret da je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od 1.031.628,00 dinara, a koji postupak je spojen sa postupkom K. br. 1551/13, koji se vodio po optužnom aktu KT 1551/08. Dakle, prvostepeni sud je uzeo kao utvrđen iznos ukupne protivpravne imovinske koristi onaj iznos koji je naveden u optužnim aktima KT 1551/08 i KTI 138/16 od 23.10.2017. godine, te na taj način nije prekoračio optužbu.

Vezano za navode branioca da je prekoračena optužba i u pogledu tačke 34. izreke presude, Vrhovni sud je ovakve navode ocenio neosnovanim iz razloga što iako je u optužnom aktu KT 1551/08 navedeno da je protivpravna imovinska korist 2.300 evra, a da je u izreci presude navedeno da je korist 31.380 evra, i u optužnom aktu i u izreci presude je naveden isti novčani iznos izražen u dinarima, a to je 2.580.685,00 dinara, te je očigledna greška u kucanju u iznosima opredeljenim u evrima.

Branilac ukazuje da je učinjena i bitna odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz razloga jer je sud okrivljenog osudio za krivično delo za koje mu je već suđeno i za koje pravnosnažno oslobođen, a radi se o presudi Osnovnog suda u Novom Sadu K. br. 1856/15 od 26.12.2016. godine, kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe za krivično delo, za koje je potom osuđen pobijanom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 1551/2013 i to u tački 15. izreke presude.

Sud je i u ovom delu ocenio kao neosnovane navode branioca, odnosno da je okrivljeni osuđen za krivično delo za koje mu je već suđeno i za koje je pravnosnažno oslobođen. Ovo iz razloga što u izreci presude na koju se branilac poziva i u izreci pobijane presude pod tačkom 15. su opisani različiti oštećeni, vremenski period i protivpravna imovinska korist. Naime, u izreci presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. br. 1856/15 od 26.12.2016. godine, okrivljeni Jovica Košutić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao oštećeni je naveden BB, dok je kao vreme izvršenja krivičnog dela označen 28.02.2006. godine, a kao protivpravna imovinska korist označen iznos od 93.000 eura ili 8.138.989,00 dinara, dok je u izreci presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. br. 1551/2013 od 14.02.2023. godine pod tačkom 15. navedeno da je okrivljeni izvršio krivično delo u vremenskom periodu od 02.11.2006. godine do 05.05.2009. godine, dok su kao oštećeni označeni VV i GG, a kao protivpravna imovinska korist označen iznos od 80.000 eura ili 760.000,00 dinara. Samim tim, u konkretnom slučaju nije došlo do bitne povrede odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno ne radi se o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Pored navedenog, branilac smatra da je sud prilikom presuđenja i odlučivanja o oduzimanju protivpravne imovinske koristi načinio i povredu iz člana 439. tačka 3) ZKP, s obzirom da je obavezao okrivljenog da vrati iznos od 73.294.524,30 dinara, iako zbir svih pojedinačno pribavljenih imovinskih koristi iznosi 70.392.494,3 dinara. Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić-Jokić,s. r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković