Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, i da je osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Odredbom člana 394. istog zakona, propisano je da će drugostepeni sud presudom preinačiti prvostepenu presudu ako: je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1.); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2.); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3.); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalnog pravo (stav 4.).

Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze za koje smatra da nisu pravilno ocenjeni. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je odluku zasnovao na iskazima svedoka, kao i samog tužioca, dok je drugostepeni sud bez otvaranja rasprave zaključio da je prvostepeni izveo nepravilan zaključak o postojanju uzročno-posledične veze između radnje tuženog – izgradnje puta i štete i izveo suprotan zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva u odnosu na zaključak prvostepenog suda, pa je tako nepravilno primenio gore navedene odredbe Zakona o parničnom postupku, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u postupku pred prvostepenim sudom, tužilac je vlasnik nepokretnosti i to katastarskih parcela ..., ... i ... u KO ... van varoš iz Lista nepokretnosti broj ... sa obimom udela 1/1. Na ovim parcelama tužilac je gajio vinovu lozu i voće do 2014. godine, kada je presečen pristupni put do parcela zbog radova na Koridoru 10. i time tužiocu onemogućen pristup do navedenih parcela. Ovakav zaključak prvostepeni sud je izveo ocenivši iskaze svedoka i tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, uviđaj suda u postupku obezbeđenja dokaza, kada se sud neposredno uverio da odgovarajući pristup predmetnim parcelama nije moguć, nalaz veštaka od 22.10.2018. godine, na koji stranke nisu imale primedbe i nisu predlagali nove dokaze, a visinu štete na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio i obavezao tuženog na naknadu tražene materijalne štete.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete, nalazeći da je stanje postojećeg prilaznog puta prvostepeni sud utvrdio na osnovu uviđaja suda i iskaza svedoka koji ne poseduju stručna znanja saobraćajne struke, a u toku postupka nije predložio veštačenje odgovarajuće struke, te da je nepravilan zaključak da je tužiocu onemogućeno korišćenje parcela izgradnjom auto-puta od strane tuženog, odnosno da postoji uzročno-posledična veza između nastale štete i radnje tuženog.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud nije imao mogućnost da izvede drugačiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud u pogledu stanja postojećeg prilaznog puta i mogućnosti tužioca da pristupi i upotrebi mehanizaciju na svojim parcelama, jer je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, iskaza svedoka, tužioca saslušanog u svojstvu stranke i uviđajem na licu mesta, pa je drugostepeni sud neprihvatanjem ocene izvedenih dokaza i zaključka prvostepenog suda izvedenog na osnovu ocene ovih dokaza, bez otvaranja rasprave faktički izmenio činjenično stanje. Naime, ako je drugostepeni sud našao da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze pojedinih svedoka i iskaz parnične stranke, na čijim iskazima je zasnovao utvrđenje o kakvoj bitnoj činjenici, drugostepeni sud je bio dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka i tužioca kao parnične stranke da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio zaključak o odsustvu uzročno-posledične veze između štete i radnje tuženog.

Iz navedenih razloga, osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da je preinačujući prvostepenu presudu drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, što je revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je ta povreda postupka bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, oceni bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koju je ukazano ovim rešenjem kako bi imao mogućnost da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković