Rev 7733/2023 3.1.2.8.3

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7733/2023
09.05.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Aleksandra Anđelković, advokat iz ..., protiv tuženog javnog izvršitelja BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Marko Čejović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4450/22 od 28.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 09.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4450/22 od 28.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 671/20 od 27.01.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 671/20 od 20.07.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se obaveže tuženi BB iz ... da joj na ime naknade štete isplati iznos od 20.149.530,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 18.03.2020. godine pa do isplate, kao neosnovan i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 297.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4450/22 od 28.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 671/20 od 27.01.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 671/20 od 20.07.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Punomoćnik tuženog je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 6079/10 od 24.09.2010. godine, VV je, između ostalog, obavezan da na ime suvlasničkog udela tužilje u zajedničkoj imovini i na ime njenog izdržavanja tužilji doživotno isplaćuje iznos od po 2.500 evra mesečno, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Tuženi je isplaćivao ovu naknadu, da bi tokom 2013. godine prestao to da čini, zbog čega je tužilja 13.11.2014. godine podnela predlog za izvršenje navedene presude Prvom osnovnom sudu u Beogradu u navedenom delu, pa je sud rešenjem Ii 6422/14 od 18.11.2014. godine doneo rešenje o izvršenju i istog dana doneo zaključak kojim je za izvršitelja u ovoj pravnoj stvari odredio tuženog BB. Tuženi je, kao javni izvršitelj, po prijemu spisa predmeta 03.12.2014. godine doneo zaključak o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika, i to na stambenoj zgradi i garaži u obimu idealnog udela od 50/100 u ulici ... br. ..., te su rešenje o izvršenju i zaključak javnog izvršitelja dostavljeni punomoćnicima stranaka, a isti zaključak je 04.12.2014. godine dostavljen Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti ..., radi upisa u javne knjige, koji je ovaj zaključak primio 09.12.2014. godine. Takođe, javni izvršitelj je 03.12.2014. godine, doneo zaključak o sprovođenju izvršenja na udelu izvršnog dužnika u obimu od 33% na privrednom društvu „GG“, doo i ovaj zaključak je dana 05.12.2014. godine dostavio Agenciji za privredne registre, radi zabeležbe zaključka. Dana 09.12.2014. godine javni izvršitelj je doneo zaključak o popisu, proceni i prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika u zgradi u ulici ... broj ..., koji su punomoćnici stranaka primili 09.12.2014. godine. Ovim zaključkom je određeno i sprovođenje izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika u zgradi u ulici ... br. ..., a dana 23.12.2014. godine sačinjen je zapisnik o popisu i proceni vrednosti pokretnih stvari. Zaključkom javnog izvršitelja od 12.12.2014. godine, određeno je izvršenje na računima izvršnog dužnika kod „...“ i kod „...“. Izvršni dužnik je 19.12.2014. godine, podneo prigovor protiv rešenja o izvršenju Ii 6422/14 od 18.11.2014. godine, a rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I 583/15/1 od 26.05.2015. godine delimično je usvojen prigovor izvršnog dužnika i ukinuto navedeno rešenje o izvršenju od 18.11.2014. godine, u delu kojim je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika radi naplate potraživanja na ime rekonstrukcije i dovođenja u ispravno stanje lifta u stambenoj zgradi u ulici ... broj ...-... za iznos od 2.149.212.000,00 dinara i na ime neprenetog putničkog vozila u iznosu od 23.336,64 evra, dok je rešenje istog suda koje se odnosi na isplatu mesečnog iznosa od 2.500 evra na ime suvlasničkog udela na zajedničkoj imovini i na ime izdržavanja tužilje za period od 08.07.2013. godine pa do dana podnošenja predloga za izvršenje u ukupnom iznosu od 23.336,64 evra, potvrđeno. Nakon ukidanja navedenog rešenja o izvršenju prvostepeni sud je rešenjem Ii 6422/14 od 08.06.2017. godine, odbio predlog za izvršenje tužilje kojim je traženo da sud utvrdi izvršenje u delu u kome je ukinuto navedeno rešenje. Tuženi je, kao javni izvršitelj, u ovom predmetu postupao sve do maja 2016. godine, s obzirom da je Prvi osnovni sud u Beogradu, na predlog tužilje, rešenjem Ii 6422/14 od 20.04.2016. godine izmenio prethodni zaključak i umesto tuženog je, kao novi javni izvršitelj, označen DD.

Tuženi je izvršenje sprovodio u predmetu I.Ii 52/14 dok je javni izvršitelj DD, nakon preuzimanja spisa predmeta postupak ovog izvršenja evidentirao kao I. Ips 87/16 i on je postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari sprovodio do 2017. godine, kada je, takođe, na predlog tužene kao izvršnog poverioca zamenjen, te od tada u ovoj pravnoj stvari postupa javni izvršitelj ĐĐ, i to u predmetu Ii 1578/17. Javni izvršitelj DD je obustavio postupak sprovođenja izvršenja, jer je na osnovu dve pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu izmenjena odluka iz stava 9. izreke presude istog suda P2 6079/10 od 24.09.2010. godine, na taj način što je prestalo supružansko izdržavanje. Međutim, navedene presude prvostepenog suda, kao i Apelacionog suda u Beogradu, kojima su potvrđene presude ukinute su rešenjima Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu.

Republički geodetski zavod nije izvršio zabeležbu zaključka javnog izvršitelja od 03.12.2014. godine za upis zabeležbe sprovođenja rešenja o izvršenju od 18.11.2014. godine, već je rešenjem od 19.09.2016. godine, odbacio zahtev tuženog sa obrazloženjem da tuženi nije postupio po nalogu navedenog zavoda za plaćanje takse na zahtev za upis zabeležbe, a rešenjem od 19.06.2017. godine odbijen je zahtev tužilje i tuženog za upis ove zabeležbe, uz navod da je već odlučeno o tom zahtevu.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti od 14.11.2018. godine, poništen je zaključak tog organa od 19.06.2017. godine, nakon čega je dozvoljen upis na zgradi broj ... u ... broj ..., u svojini VV, i to upisom hipoteke na nepokretnosti imenovanog dužnika na osnovu rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu od 18.11.2014. godine.

Izvršni dužnik VV, EE, ŽŽ, kao i privredno društvo „GG“ doo ..., su dana 05.12.2014. godine, podneli zahtev Republičkom geodetskom zavodu kojim je tražen upis hipoteke na nepokretnostima, bliže navedenim u zahtevu u vlasništvu AA, a radi obezbeđenja potraživanja EE i ŽŽ, u iznosu od 80.000 evra i 75.000 evra, te je Republički geodetski zavod izvršio zabeležbu hipoteke rešenjem od 12.12.2014. godine.

Ugovorom o prenosu udela od 26.11.2014. godine, izvršni dužnik AA je kao prenosilac, na ŽŽ, kao sticaoca preneo bez naknade svoj udeo od 33% osnovnog kapitala u privrednom društvu „GG“ doo ..., a zaključkom tuženog, kao javnog izvršitelja, od 25.12.2016. godine, upućenog navedenoj firmi, imenovano pravno lice je obavešteno da se neće stavljati van snage zaključak javnog izvršitelja I.Ii 52/14 od 03.12.2016. godine, koji se odnosi na plenidbu potražvianja AA prema navedenom pravnom licu.

Zaključkom I.Ii 52/14 od 18.03.2016. godine, određena je prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja u ul. ... broj ... u ... . Zaključkom je utvrđena tržišna vrednost navedene nepokretnosti u iznosu od 7.500.000,00 dinara, ali je navedena prodaja otkazana zaključkom javnog izvršitelja od 01.04.2016. godine, jer su dana 31.03.2016. godine treća lica za izvršnog dužnika isplatila pretežni deo preostalog duga, te je vrednost predmetne nepokretnosti bila nesrazmerno veća u odnosu na preostali iznos dospelog duga, koji je u tom momentu iznosio `13.000 evra.

Nakon toga je došlo do preuzimanja predmeta od strane javnog izvršitelja DD, koji je nastavio da postupa u predmetu na način bliže naveden u obrazloženju prvostepene i drugostepene presude.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Suprotno navodima revizije, prvostepeni sud je ocenio sve bitne navode žalbe tužilje kojima se ukazivalo na nepravilnost i nezakonitost presude prvostepenog suda. Činjenica da tuženi nije obavestio tužilju da treba da plati taksu Republičkom geodetskom zavodu povodom upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, da je bez saglasnosti tužilje prihvatio uplatu trećeg lica, koja je u tom trenutku bila manja za oko 13.000 evra od dospelog potraživanja i da je obustavio prodaju nepokretnosti nakon čega je izvršni dužnik otuđio nepokretnosti, ne utiče na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Ovo zato što je drugostepeni sud pravilno zaključio da je Služba za katastar nepokretnosti ... bila dužna da odmah sprovede traženu zabeležbu, a to nije učinila, da bi, nepravilno se pravdajući prvenstvom podnetog zahteva, upisala zabeležbu hipoteke na nepokretnosti na zahtev izvršnog dužnika AA, kako je bliže navedeno u obrazloženju pobijane presude.

Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da je tuženi, kao javni izvršitelj, blagovremeno i u svemu postupao u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da nema odgovornosti u njegovom postupanju kojima bi tužilji bila prouzrokovana šteta koju potražuje u ovoj parnici.

Suprotno navodima revizije, tužilja je prihvatila uplatu duga, koju su treća lica isplatila za izvršnog dužnika dana 31.03.2016. godine, pa nema uticaja činjenica da je tuženi prihvatio ovu uplatu bez saglasnosti tužilje kao izvršnog poverioca.

Uostalom, kako to pravilno ocenjuje drugostepeni sud, tužilja je bila pasivna u zaštiti svojih prava, s obzirom da je mogla da pobija dužnikove pravne radnje, kojima je osujetio ostvarenje njenog potraživanja, a protiv tuženog kao javnog izvršitelja nije ni tražila otklanjanje nepravilnosti u postupanju.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković