Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA, ... iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane, Vojna pošta ... ..., koju zastupa zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo Niš, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 298/23 od 26.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 08.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 298/23 od 26.01.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 298/23 od 26.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 298/23 od 26.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P 2218/22 od 22.09.2022. godine, kojim je odbačena tužba sa zahtevom da se tužena obaveže da tužilji na ime neisplaćene naknade troškova upravnog postupka isplati 33.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i da joj nadoknadi parnične troškove.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odredbom člana 420. stav 6. ZPP propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Prema navodima tužbe, novčani iznos čija isplata je predmet parnice, priznat je tužilji kao punomoćniku advokatu BB, bivšeg pripadnika VP ... ..., rešenjem Vojne pošte ... ... Up-1 22-2 od 14.02.2020. godine, na ime troškova zastupanja u upravnom postupku.

Pobijano rešenje zasnovano je na stanovištu da tužilja nema pravni interes da se vodi parnica i donese presuda, kojom bi se tuženoj državi naložila novčana isplata, pošto je o ovoj obavezi već odlučeno rešenjem upravnog organa, koje je priloženo uz tužbu i po odredbama članova 40. i 41. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predstavlja izvršnu ispravu, na osnovu koje se donosi rešenje o izvršenju. Tužilja nije pružila dokaze da svoje novčano potraživanje nije mogla da ostvari po pravilima izvršnog postupka, a priloženo rešenje podobno je za izvršenje u smislu člana 47. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Navodi revizije da je tužilja pred prvostepenim sudom ishodovala više presuda kojima je tužena obavezivana na novčanu isplatu, na osnovu donetih rešenja upravnog organa kojima su priznati troškovi nagrade advokata za zastupanje u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, po oceni Vrhovnog suda ne opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, u smislu napred citirane zakonske odredbe.

Naime, tužilja nije pružila dokaze da je zakonitost ovih presuda bila predmet ispitivanja po pravnim lekovima, parnični sud u smislu člana 1. Zakona o parničnom postupku ( „Službemi glasnik RS“ br. 72/11...10/23) pruža sudsku zaštitu u građanskim stvarima u kojima postoji spor o postojanju prava, a spora u konkretnom slučaju nema. Naime, pravo na novčanu naknadu na ime troškova upravnog postupka, kao sporednog potraživanja koje se ostvaruje u postupku povodom kog su troškovi nastali, tužilji je već priznato rešenjem upravnog organa. To rešenje predstavlja izvršnu ispravu, na osnovu koje se određuje izvršenje po odredbama članova 47 i 47a Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“br.106/15...10/23), pa parnični postupak nije pravni put za ostvarivanje naplate ovog iznosa.

Izneto pravno stanovište vezano za pravni put ostvarivanja troškova postupka priznatih pravnosnažnim odlukama upravnih organa nije sporno u praksi Vrhovnog suda, a ni ostali navodi revizije ne upućuju na potrebu da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj, u smislu napred navedene zakonske odredbe.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj parnici podneta je 16.05.2022. godine, vrednost predmeta spora je po članu 28 ZPP 33.000,00 dinara, postupak je sproveden po pravilima o sporu male vrednosti, pa je revizija nedozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković