.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31700/2023
27.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade za faktičku eksproprijaciju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1437/23 od 27.09.2023. godine, u sednici održanoj 27.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1437/23 od 27.09.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1437/23 od 27.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 13192/2021 od 05.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev usvaja. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo svojine na 65/276 delova parcele broj .. K.O. ..., što je tužilac dužan da prizna i dozvoli da se tuženi upiše sa pravom javne svojine kako je napred navedeno. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu isplati iznos od 667.580,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.04.2023. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 210.611,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1437/23 od 27.09.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 13192/21 od 05.04.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade tužiocu na ime faktički eksproprisanog dela parcele .., vlasništvo tužioca, koja je u površini od 194 m2 ušla u sastav ulice ... u naseljenom mestu ... i kompletno je komunalno opremljena infrastrukturom, dok je saobraćajan površina izgrađena od asfaltnog zakstora pa je neometano koristi neograničeni broj lica, a čija tržišna vrednost je utvrđena veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke i iznosi 10.325,54 din/m2. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje da je tužilac vlasnik predmetne parcele i da je, u površini od 64,66 m2, onemogućen da je koristi. Navodima revizije tuženog ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tom, revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovoma i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate naknade za oduzeto zemljište tužilac je podneo 23.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 667.580,23 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
