.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31922/2023
10.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade za faktičku eksproprijaciju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2917/23 od 12.10.2023. godine, u sednici održanoj 10.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2917/23 od 12.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2917/23 od 12.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4177/2022 od 05.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilja usvaja. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da isplati tužiljama ukupno 3.388.647,20 dinara i to tužilji AA iznos od 1.694.323,60 dinara, a tužilji BB iznos od 1.694.323,60 dinara, svakoj sa zakonskom zateznom kamatom od 05.09.2023. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiljama solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 484.350,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 2917/23 od 12.10.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 4177/2022 od 05.09.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiljama naknade za parcele koje su u celosti, planskim aktom, predviđene za javnu namenu i prema faktičkom stanju koriste se kao saobraćajne i javne površine – ulice ... i ... u ..., tako što su opremljene infrastrukturom i koristi ih neodređeni broj lica, a postupak eksproprijacije tih parcela nije sproveden. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilja usvojen doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revizijom tuženog se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Nardone banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilje su, kao formalni suparničari na osnovu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku, tužbu radi naknade za oduzeto zemljište podnele 25.05.2022. godine, a tužbu su preinačile povećanjem tužbenog zahteva podneskom od 16.05.2023. godine, tako što njihova potraživanja iznose po 1.694.323,60 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 303. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
