Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3372/2022
30.08.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Miletić, advokat iz ..., protiv tuženog AGROINDUSTRIJSKO KOMERCIJALNA BANKA - AIK BANKA AD BEOGRAD iz Beograda, čiji je punomoćnik Jovana Aleksić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2932/20 od 25.03.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2932/20 od 25.03.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1635/18 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništavo rešenje pravnog prethodnika tuženog ALFA BANK SRBIJA AD Beograd iz Beograda broj .. od 13.12.2013. godine, te su poništene sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo i obavezan tuženi AGROINDUSTRIJSKO KOMERCIJALNA BANKA AIK BANKA AD BEOGRAD da tužilju vrati na rad i da joj obezbedi sva prava iz radnog odnosa koja joj pripadaju kao da rešenje o otkazu ugovora o radu nije doneto, u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 574.500,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2932/20 od 25.03.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1635/18 od 04.06.2020. godine u delu stava prvog izreke i odbačena tužba po zahtevu tužilje da joj tuženi obezbedi sva prava iz radnog odnosa koja joj pripadaju kao da rešenje o otkazu ugovora o radu nije doneto. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1635/18 od 04.06.2020. godine u ostalom delu stava prvog izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1635/18 od 04.06.2020. godine i obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 364.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, a iznad dosuđenog iznosa odbijen, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova postupka pred prvostepenim sudom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju u odnosu na stav drugi, treći i četvrti izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti druge povrede pravila postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i, po Aneksu 3 ugovora o radu, obavljala poslove rukovodioca Filijale tipa C u ... . U septembru mesecu 2013. godine obaveštena je o Odluci tuženog da zatvori 19 ekspozitura, između ostalih i ekspozituru u ... . Navedenom Odlukom predviđen je višak od ukupno 66 zaposlenih, koji će biti utvrđeni u skladu sa kriterijumima iz Programa rešavanja viška zaposlenih. Tuženi je dana 04.10.2013. godine, u skladu sa čl. 171. i 172. Zakona o radu, tužilji dostavio pisanu ponudu, potpisanu od strane ovlašćenih lica tuženog - Georgios G. Tzilivakisa, menadžera HR division i BB, zaposlene u Sektoru administracije, a radi zaključenja Aneksa 4 ugovora o radu od 04.10.2013. godine, zbog potrebe obavljanja poslova savetnika za rad sa stanovništvom u Filijali ... u Beogradu, počev od 10.10.2013. godine. Tužilja je, odmah po prijemu ponude, usmeno saopštila BB da prihvata ponuđeni Aneks ugovora o radu, nakon čega je, najkasnije 07.10.2013. godine, preporučenom pošiljkom prosledila i potpisani Aneks ugovora o radu. Sedam dana nakon što joj je upućena ponuda, tužilja je telefonskim putem obaveštena da je ponuda povučena. Aneks 4 ugovora o radu nije potpisan od strane ovlašćenih lica tuženog.
Tuženi je 27.11.2013. godine, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatom, doneo Program rešavanja viška zaposlenih, kojim je predvideo kriterijume za utvrđenje viška zaposlenih. Primenom navedenih kriterijuma utvrđeno je da tužilja predstavlja višak, jer radi na poslovima za čijim je obavljanjem prestala potreba, te da, zbog prirode organizacije poslova i postojeće ponude poslova na tržištu, ne može da joj se obezbedi drugi posao, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija niti rad sa nepunim radnim vremenom. Pobijanim rešenjem tuženog broj .. od 13.12.2013. godine, tužilji je, u skladu sa čl. 158, 159. i 179. stav 2. tačka 9) Zakona o radu, sa navedenim danom prestao radni odnos kod tuženog, uz isplatu otpremnine.
Na osnovu navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je tuženi, ponudu učinjenu u propisanoj formi, koja je sadržala potpise ovlašćenih lica kod tuženog, suprotno odredbama čl. 36. i 37. Zakona o obligacionim odnosima, usmeno opozvao pre isteka roka od osam dana za izjašnjenje o ponudi. Naime, po stanovištu nižestepenih sudova, pravne posledice dostavljanja ponude tuženog su nastale u trenutku kada je tužilja ponudu primila i ona obavezuje tuženog do isteka roka za njeno prihvatanje. Kako je ponuda za premeštaj tužilje na druge poslove obavezivala tuženog u vreme kada je tužilji usmeno saopšteno da je od ponude odustao, tuženi nije mogao opozvati ponudu. Ovo tim pre što je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da je tužilja, nakon što joj je predočena ponuda, usmeno saopštila da je saglasna sa ponudom, da je prihvata i po njenom prijemu i potpisivanju, po uobičajenoj proceduri, poštom, preporučenom pošiljkom, najkasnije 07.10.2013. godine, odnosno pre isteka roka za izjašnjenje na ponudu, potpisani aneks dostavila tuženom, pri čemu je u knjigu odlazne pošte upisala broj preporučene pošiljke.
Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 32/13) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje nezakonito.
Revizijom se neosnovano ukazuje da u toku postupka nisu pruženi dokazi da je tužilja dostavila tuženom prihvat ponude pre nego što je učinjen njen opoziv, niti dokaz da je uopšte dostavila prihvat ponude, odnosno potpisani primerak spornog Aneksa ugovora o radu u bilo kom trenutku do podnošenja tužbe. Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da evidencija interne pošte, dostavljena od strane tuženog, nije urađena u skladu sa procedurom vođenja evidencije, budući da u istoj nisu navedena pismena koja su dostavljena, niti sadrži oznaku koja predstavlja delovodnik, nema naznaku lica koje je primilo poštu, kada i od koga je poštu primilo, niti naznaku i potpis lica koje je izvršilo unos podataka. Pored toga, tuženi nije predočio knjigu vezanu za evidenciju pošte koja je vođena u ekspozituri u kojoj je tužilja radila, a koja je po zatvaranju te ekspoziture skladištena u Filijali tuženog u ... .
Kako je usvojen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilna i odluka o vraćanju tužilje na rad, jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Imajući u vidu izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković