Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 246/23 od 24.10.2023. godine, u stavu prvom, delimičnim usvajanjem žalbi VJT u Nišu, okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, preinačena je prvostepena presuda, pa su okrivljeni AA i BB glašeni krivim zbog krivičnog dela iznuda u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika i osuđeni, svaki ponaosob, na kaznu zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju im se uračunava vreme provedeno u pritvoru, i to u odnosu na okrivljenog AA od 11.02.2014. godine do 12.02.2014. godine, a u odnosu na okrivljenog BB od 11.02.2014. godine do 27.03.2014. godine i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih, s tim što će o njihovoj visini biti odlučeno posebnim rešenjem, a okrivljeni su obavezani da Apelacionom sudu u Nišu na ime paušala plate iznose od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu, a stavom drugim, žalba branioca okrivljenog AA, odbijena je kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jevtić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

- branilac okrivljenog BB, advokat Minja Pantić Cvetković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 9) i 11) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu u odnosu na okrivljenog BB.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jevtić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da se u radnjama ovog okrivljenog, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen, ne stiču obeležja bića krivičnog dela iznuda u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, već te radnje okrivljenog mogu biti pravno kvalifikovane eventualno kao krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika ili kao krivično delo prinuda iz člana 135. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Prema stavu odbrane, u radnjama okrivljenog AA nema sile niti pretnje, niti je to zahtevao od okrivljenog BB, a prema oštećenom VV nije potraživao protivpravnu imovinsku korist, već stvarni dug koji je oštećeni prema njemu imao, zbog čega ne može biti reči o postojanju namere za pribavljanjem protivpravne imovinske koristi. Takođe, i branilac okrivljenog BB, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističući da, obzirom da je u konkretnom slučaju postojao dug oštećenog prema okrivljenom AA, to ni u radnjama okrivljenog BB nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, vrši onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

U izreci pravnosnažne presude drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela koje je predmet optužbe, jasno je navedeno da su okrivljeni AA i BB, u vreme i mestu navedenom u izreci, u uračunljivom stanju, učestvovanjem u radnji izvršenja, zajednički sa umišljajem započeli izvršenje predmetnog krivičnog dela, ali isto nisu dovršili, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što su pokušali da prinude oštećenog VV da im na štetu svoje imovine preda iznos od 19.000 evra, pretnjom da će ugroziti njegov život i telo, kao i članove njegove porodice, na taj način što je okrivljeni AA dao okrivljenom BB broj telefona oštećenog i njegove podatke, kako bi ga pretnjama prinudili da im preda traženi novac na ime navodnog duga okrivljenom AA, obećavši mu na ime izvršene usluge, deo naplaćenog iznosa, a okrivljeni BB je potom pretio oštećenom tako što ga je pozivao na broj telefona 064/....u više navrata i to dana 01.02.2014. godine, 02.02.2014. godine, 04.02.2014. godine, 06.02.2014. godine, 09.02.2014. godine, 10.02.2014. godine, govoreći mu da on duguje AA iznos od 19.000 evra, a AA njemu isti iznos, tako da oštećeni sada duguje njemu, a ne AA, da ne treba više da zove AA, predočavajući mu da će mu ukoliko ga bude zvao skratiti rok za plaćanje i šta će da mu se dogodi ukoliko ne plati navedeni iznos – da će doći sa momcima da ga rasture, otkinu i njega i porodicu, da će mu uzeti sve, razbiti ih, otkinuti glave, da će pištati i on i njegova porodica, te upozoravajući ga da ne dovodi sebe u takvu situaciju jer je porodičan čovek i ima dva deteta i slično, kao i o roku za plaćanje koji je isticao, nakon čega je počeo da mu daje instrukcije o načinu predaje novca i slao mu SMS poruke preteće sadržine u kojima je navodio da mora da požuri, da i njega pritiskaju, a kako oštećeni nije doneo novac, nastavio je sa pretnjama govoreći mu da ga je zaje..o, da će da krene i da će ga naći, pa kada je oštećeni po instrukcijama OSL PU Niš rekao okrivljenima da dođu u Niš u kafe „GG“, kako bi im predao deo traženog novca, okrivljeni su zajedno došli radi preuzimanja novca, pa je nakon što je parkirao vozilo u blizini navedenog kafea, okrivljeni AA ostao u vozilu, a okrivljeni BB je otišao do kafea, prišao oštećenom i rekao da pođe sa njim radi predaje novca, nakon čega su okrivljeni u posebno organizovanoj akciji policije, lišeni slobode, a bili su svesni svoga dela, njegove protivpravnosti i zabranjenosti i hteli su njegovo izvršenje.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i citiranu zakonsku odredbu, po oceni ovog suda iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika za koje su okrivljeni AA i BB i oglašeni krivim.

U tom smislu u izreci pravnosnažne presude je opisana krivica okrivljenih (uračunljivost, umišljaj i svest o protivpravnosti), konkretizovane radnje saizvršilaštva, koje su preduzeli kritičnom prilikom započinjući izvršenje krivičnog dela, koje nisu dovršili (da su izvršili podelu posla definišući šta će ko da radi u budućim aktivnostima, odnosno da u neposredne kontakte sa oštećenim stupa okrivljeni BB, dok mu je okrivljeni AA dao podatke o oštećenom, te da su zajedno došli radi preduzimanja novca, pri čemu su i tada imali podeljene poslove), pa su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Samim tim, po stavu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, u konkretnom slučaju, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenih opisane u izreci pravnosnažne presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, pa su i navodi branioca okrivljenog AA o povredi krivičnog zakona u smislu odredbe člana 439 tačka 2) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima podnetih zahteva, branioci okrivljenih, ukazuju na povredu odredbe člana 440. ZKP, obzirom da, po nalaženju ovoga suda, daju sopstvene ocene dokaza izvedenih tokom postupka i iznose svoje činjenične zaključke vezano za preduzimanje inkriminisanih radnji od strane okrivljenih i njihov subjektivni odnos prema izvršenom delu, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Pored toga, branilac okrivljenog BB u zahtevu ističe i to da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i da je njihovim donošenjem, vezano za svrhu kažnjavanja, učinjena povreda člana 4. stav 2. Krivičnog zakonika.

Kako je članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog navedenih razloga, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu zahteva branioca okrivljenog BB, u ovom delu nije upuštao.

Isti branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u obrazloženju ne navodi u čemu se navedene povrede zakona sastoje, pa po oceni ovog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP i od strane Vrhovnog suda, nije razmatran.

S obzirom na to da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog BB nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanog prava iz člana 33. Ustava Republike Srbije koje se odnosi na to da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković