Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 14/24 od 28.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletne AA i prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac maloletne AA, advokat Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži podneti zahtev i preinači prvostepeno rešenje koje je potvrđeno rešenjem drugostepenog suda i postupak prema maloletnoj AA obustavi, shodno članu 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca maloletne AA, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletne AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac maloletne AA u podnetom zahtevu ističe da u konkretnom slučaju ne postoji optužba ovlašćenog tužioca. Naime, po stavu odbrane u konkretnom slučaju nisu postojale procesne pretpostavke za vođenje ovog postupka prema maloletnoj AA, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 57. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, imajući u vidu da oštećena preko zakonskog zastupnika nije podnela predlog za pokretanje postupka nadležnom tužiocu za maloletnike, u roku propisanom odredbom člana 53. stav 1. i 2. ZKP, niti krivičnu prijavu, niti bilo šta drugo što bi se smatralo krivičnom prijavom, već je od strane PU Novi Sad, tužilaštvu samo dostavljen izveštaj o događaju, koji se prema stavu branioca, ne može smatrati predlogom za krivično gonjenje.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenje nadležnog organa.

Odredbom člana 57. stav 2. Zakona o maloletnim učinicima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da se za krivična dela za koja se goni po predlogu ili po privatnoj tužbi, postupak može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom u članu 53. ZKP.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da se događaj odigrao 30.05.2020. godine, da je sledećeg dana – 31.05.2020. godine, zakonski zastupnik maloletne oštećene BB, majka VV prijavila događaj u službenim prostorijama PI Klisa, o čemu je sačinjen izveštaj koji je dostavljen VJT u Novom Sadu, u pogledu koga se tužilaštvo izjasnilo da isti tretira kao krivičnu prijavu.

Imajući u vidu napred iznete činjenice i okolnost da je odredbom člana 53. stav 3. ZKP propisano da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje, Vrhovni sud nalazi da je oštećena putem zakonske zastupnice podnela predlog za pokretanje postupka, na taj način što je događaj prijavila u službenim prostorijama policije, o čemu je sastavljen izveštaj, koji je dostavljen javnom tužiocu na dalje postupanje. Pri tome, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, bez uticaja je na donošenje drugačije odluke u konkretnom slučaju, okolnost što je prijava događaja naslovljena kao „izveštaj“, a ne krivična prijava, s obzirom da iz sadržine nedvosmisleno proizilazi da se isti, a kako je to učinio i nadležni javni tužilac, tretira kao krivična prijava.

Kako iz svega iznetog proizilazi zaključak da je prijavljivanjem događaja i sačinjavanjem izveštaja o tome, zakonski zastupnik oštećene zapravo podnela krivičnu prijavu, a samim tim i predlog za pokretanje postupka protiv maloletne AA, to po oceni ovog suda pravnosnažnim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletne AA, advokata Milana Latinovića.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je podneti zahtev branioca maloletne AA odbio kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav.1 ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,
Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković