U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Nemanjom Simićevićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dragana Lazića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K. br.461/23 od 05.12.2023. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br.55/24 od 27.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2024. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dragana Lazića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K. br.461/23 od 05.12.2023. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br.55/24 od 27.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K. br.461/23 od 05.12.2023. godine okrivljena AA je oglašena krivom da je izvršila krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa joj je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije u trajanju od tri meseca po pravnosnažnosti presude.

Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak, a okrivljena je obavezana da plati sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, te da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 38.698,34 dinara na račun Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu, da nadoknadi troškove Osnovnom sudu u Zrenjaninu u iznosu od 22.298,97 dinara, kao i da nadoknadi troškove punomoćnika oštećenog, čiju visinu će sud utvrditi posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br.55/24 od 27.02.2024. godine odbijene su, kao neosnovane, žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu, žalba okrivljene AA i žalba branioca okrivljene, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.461/23 od 05.12.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA, advokat Dragan Lazić, zbog povrede zakona iz člana 18. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude i utvrdi povredu zakona. Iako formalno ne označava, iz same sadržine zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac suštinski ukzauje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je nakon ispitivanja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljene, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dragana Lazića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje se okrivljena goni nije krivično delo, branilac ističe da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 18. Krivičnog zakonika, odnosno da se radi o delu malog značaja. Branilac navedeno obrazlaže time da sud nije uzeo u obzir utvrđeno činjenično stanje tokom postupka, propuste učesnika, neznatne posledice po oštećenog, te činjenicu da je okrivljena delo izvršila iz nehata, neosuđivanost okrivljene, te činjenice da je za navedeno delo bila propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Isti navodi zahteva, bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljene AA, advokata Dragana Lazića te bili predmet razmatranja Višeg suda u Zrenjaninu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude. Viši sud u Zrenjaninu, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 5, stav 4 svoje odluke Kž1 br.55/24 od 27.02.2024. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nema mesta za primenu instituta delo malog značaja opisanog u članu 18. Krivičnog zakonika, iz razloga što iz izreke presude proizilazi da okrivljena u konkretnoj situaciji nije prilagodila brzinu vozila tako da može bezbedno da propusti pešaka, te da je oštećenog udarila na obeleženom pešačkom prelazu, da je oštećeni tom prilikom zadobio lake telesne povrede, te činjenice da je i sam oštećeni protiv okrivljene podneo imovinskopravni zahtev.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac ističe da od strane veštaka saobraćajne struke nisu data objašnjenja da li je i na strani pešaka bilo propusta i doprinosa nastanku saobraćajne nezgode, a posebno imajući u vidu da je veštak saobraćajne struke u svom nalazu dao vremensku i prostornu analizu i tri opcije u zavisnosti od kretanja vozila na kolovozu, te da upravo situacija pod tačkom 1. ukazuje na pravilno ponašanje okrivljene u saobraćaju i njeno kretanje po kolovozu u skladu sa zakonom i saobraćajnom situacijom i date odbrane da se pešak iznenada pojavio na pešačkom prelazu.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepšenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i to nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Branilac u ostalom delu zahteva ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, smatrajući da je sud povredio i odredbu člana 54. Krivičnog zakonika i opšta pravila o odmeravanju kazne, posebno imajući u vidu propisanu kaznu za ovo krivično delo, kao i činjenicu da na strani okrivljene nije bilo otežavajućih okolnosti, pa su po oceni branioca bili ispunjeni svi uslovi za izricanje sudske opomene u skladu sa članom 77. KZ. Kako navedena povreda odredaba ZKP iz člana 441. stav 1. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud ni u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić-Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković