Istom presudom, okrivljeni je obavezan da privatnim tužiocima VV i BB solidarno nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 136.960,00 dinara, te da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 br 108/23 od 12.03.2024. godine, usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovih branilaca, presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br. 53/22 od 11.04.2023. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom AA za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 3. u vezi stava 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. tačka 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 4 meseca, nakon čega mu je primenom odredaba članova 60, 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalbe okrivljenog i njegovih branilaca u ostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Slobodan Stojanović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA – advokat Dragiša Radovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 172. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 172. stav 1. tačka 1. KZ, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i povrede odredaba člana 441. stav 1. ZKP u vezi člana 54. stav 1. i 3. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 395. i člana 505. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili ga osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Slobodana Stojanovića ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je uslov postojanja i bitan element predmetnog krivičnog dela – da izneto može škoditi časti ili ugledu nekog lica, što mora izričito biti navedeno u izreci osuđujuće presude, pa kako u prvostepenoj presudi to nije navedeno, već je navedeno „što može da šteti njihovoj časti i ugledu“, to u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata predmetnih krivičnih dela, zbog kojih je oglašen krivim. Prema navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud o tome je zauzeo jasan stav u odluci Kzz 1030/2020.

Isti branilac, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ističe da radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne sadrže objektivna obeležja krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika, i da je o tome Vrhovni kasacioni sud takođe zauzeo jasan stav, izražen u presudi Kzz 839/2022, a kojim navodima se ustvari ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a ne iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako to pogrešno ističe branilac u podnetom zahtevu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećih razloga:

Po oceni ovoga suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Slobodana Stojanovića ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi predmetnih krivičnih dela jer je u izreci pravnosnažne presude navedeno „što može da šteti njihovoj časti i ugledu“, umesto zakonskog teksta „može škoditi časti ili ugledu nekog lica“, obzirom da su termini „štetiti“ i „škoditi“ sinonimi, pri čemu sud može obeležje dela da opiše u činjeničnom opisu terminima koji ne moraju doslovno odgovarati zakonskom opisu dela.. Pored toga, presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1030/20 od 07.10.2020. godine, na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu, ne može se primeniti na konkretan slučaj, obzirom da se ne radi o istom činjeničnom i pravnom pitanju.

Krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. KZ čini onaj ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica, što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, pa kako iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je kritičnom prilikom okrivljeni putem elektronskih medija na društvenim mrežama „Facebook“ i „Instagram“, na svom profilu, za privatne tužioce BB i VV pronosio iz ličnog i porodičnog života ono što može da šteti njihovoj časti i ugledu, na način opisan u izreci presude, to je očigledno da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi predmetnih krivičnih dela. Za napomenuti je i da se presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 839/2022 od 01.09.2022. godine, na koju se s tim u vezi branilac Slobodan Stojanović poziva, takođe ne može primeniti na konkretan slučaj, obzirom da se ne radi o istom pravnom i činjeničnom pitanju, jer se odnosi na krivično delo uvrede. Stoga je podneti zahtev i u ovom delu ocenjen neosnovanim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Dragiše Radovanovića, u vezi sa povredom krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodi se da u konkretnom slučaju nisu ostvareni subjektivni elementi krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 3. u vezi stava 1. KZ prema privatnoj tužilji BB i istog krivičnog dela iz člana 172. stav 1. tačka 1. KZ prema privatnom tužiocu VV, obzirom da iz teksta koji je okrivljeni objavio na svojim profilima proizilazi da nije imao bilo kakvu nameru da naškodi časti i ugledu privatnih tužilaca, već je objavio izjavu overenu kod javnog beležnika, koju je dalo i potpisalo lice GG, sve u cilju vršenja službene dužnosti – advokatske službe, kako bi upoznao javnost sa tim, te u odbrani svog prava i opravdanog interesa, a čime se prema stavu branioca isključuje protivpravnost predmetnog krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Dragiše Radovanovića, kao i navodi branioca Slobodana Stojanovića kojima se ističe da je pogrešan stav nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba člana 172. stav 4. i stav 5. KZ, po oceni ovoga suda, nisu osnovani. Naime, isti navodi bili su istaknuti u žalbama branilaca okrivljenog izjavljenim protiv prvostepene presude i bili su predmet razmatranja Višeg suda u Pirotu, kao drugostepenog, pa kako je ovaj sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 4. stav peti i strani 5. stav prvi svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, i upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijeni su kao neosnivani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Dragiše Radovanovića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac Dragiša Radovanović u uvodu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje povrede predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi u čemu se ove povrede konkretno sastoje, pa kako je odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), pri čemu obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji, to je Vrhovni sud ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Dragiše Radovanovića u ovom delu odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Isti branilac u uvodu zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 441. stav 1. ZKP u vezi člana 54. stav 1. i 3. KZ, i s tim u vezi navodi da držanje optuženog, odnosno činjenicu da se nije izvinio, sud ne može ceniti kao otežavajuću okolnost. Kako iz navedenog proizilazi da branilac izloženim navodima zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, polemišući sa razlozima nižestepenih sudova u pogledu ocene otežavajućih okolnosti, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju branilac ukazuje navodima da je drugostepeni sud paušalno cenio navode žalbe koji se tiču podnetog zahteva za izuzeće sudije u prvom stepenu, kao i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 395. ZKP i člana 505. stav 5. ZKP, te u odnosu na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, obzirom da ni ove povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca Dragiše Radovanovića odbačen kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem isti zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković