Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11.. 10/23) - u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da su revizije tužene osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na poslovima ..., na osnovu ugovora o radu od 13.07.2016. godine. Tužiocu je sa danom 25.07.2016. godine otkazan ugovor o radu rešenjem, bez delovodnog broja i datuma, a na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa. Navedeno rešenje je kao nezakonito poništeno presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3851/17 od 19.03.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P1 3851/17 od 07.06.2019. godine, pravnosnažnom dana 16.07.2020. godine. Predmet spora u konkretnom slučaju je preostali deo tužbenog zahteva o kome nije pravnosnažno odlučeno, a kojim tužilac traži da se obaveže tužena da mu prizna sva prava iz rada i po osnovu rada nastala zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, počev od 25.07.2016. godine pa do 25.01.2019. godine. Rešenjem Agencije za privredne registre BP 124130/2016 od 30.11.2016. godine usvojena je registraciona prijava, pa je u Registru privrednih subjekata registrovana promena podataka kod BB PR radnja za taksi prevoz putnika Niš, i to prekid obavljanja delatnosti sa 28.11.2016. godine, a rešenjem iste agencije BB 8824/19 od 29.01.2019. godine je usvojena registraciona prijava brisanja, tako da je sa danom 25.01.2019. godine iz registra privrednih subjekata brisana BB PR radnja za taksi prevoz putnika Niš.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je saglasno propisanom odredbama čl. 85. i 91. Zakona o privrednim društvima, člana 26. Zakona o privatnim preduzetnicima („Službeni glansik RS“, broj 54/89 ... 35/02, 101/05 – drugi zakona) i člana 176. stav 1. tačka 5) Zakona o radu, imajući u vidu da je tužena iz registra Agencije za privredne registre brisana dana 25.01.2019. godine, a da privremeni prekid delatnosti kod Agencije za privredne registre nije isto što i brisanje iz registra, obavezao tuženu da tužiocu prizna sva prava iz rada i po osnovu rada nastala zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25.07.2016. godine, kao dana prestanka radnog odnosa, do 25.01.2019. godine, kao dana prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika.

Ovakav zaključak prvostepenog suda kao pravilan i na zakonu zasnovan prihvata i drugostepeni sud u pobijanoj presudi, uz ocenu da se prekid delatnosti, kada preduzetnik još uvek ima aktivan status kod Agencije za privredne registre, ne može upodobiti brisanju preduzetnika iz registra, a radno-pravni status zaposlenog za vreme privremenog prekida poslodavac može regulisati na način predviđen odredbom člana 116. Zakona o radu. Stoga, u situaciji kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito, to je zahtev tužioca da mu tužena, zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, prizna sva prava iz rada i po osnovu rada nastala počev od 25.07.2016. godine, kao dana prestanka radnog odnosa, do 25.01.2019. godine, kao dana prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika, osnovan u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Prema oceni Vrhovnog suda, izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao zakonito.

Odredbom člana 203. stav 5. ZPP, propisano je da će sud u toku celog postupka da pazi da li je u toku druga parnica o istom zahtevu među istim strankama.

Prema stanju u spisima, tužilac je protiv iste tužene, pre podnošenja tužbe u ovom postupku, podneo Osnovnom sudu u Nišu dana 22.08.2016. godine drugu tužbu koja je zavedena pod poslovnim brojem P1 2562/16, sa tužbenim zahtevom da se utvrdi da se tužilac nalazi i dalje u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i da se obaveže tužena da ga vrati na rad na poslove radnog mesta koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, te da mu prizna sva prava iz rada i po osnovu rada počev od 25.07.2016. godine, kao dana nezakonite odjave sa osiguranja i nezakonitog prestanka radnog odnosa pa do vraćanja na rad. Tužilac je podneskom od 20.01.2017. godine predložio spajanje postupaka po navedenim tužbama, dok je podnescima od 07.02.2017. godine i od 13.02.2018. godine tužena istakla prigovor litispendencije. Do spajanja parnica u ova dva predmeta radi zajedničkog raspravljanja nije došlo, a odluka o tužbenom zahtevu tužioca u konkretnom slučaju je doneta bez prethodnog utvrđenja da li je parnica u predmetu Osnovnog suda u Nišu P1 2562/16 u toku.

Sledom iznetog, imajući u vidu da obaveza suda iz člana 203. stav 5. ZPP, pobijana presuda je doneta uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

S obzirom na utvrđeno, Vrhovni sud je ukinuo pobijane presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, koji će u ponovnom postupku utvrditi da li je parnica u predmetu Osnovnog suda u Nišu P1 2562/16 u toku, a zatim doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković