Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1.br.255/23 od 05.02.2024. godine, odbijena je žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. br.37/23 od 28.08.2023. godine, pa je navedena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Marijana Lončarić Kaurin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca je osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, imajući u vidu pravno stanovište da je krivično delo nedavanje izdržavanja svršeno samim propuštanjem da se daje izdržavanje, te da svakako za određeni period može da nastupi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Branilac navodi i to da je u izreci presude navedeno da je delo učinjeno 2008. godine, u kom periodu je važio raniji krivični zakonik kojim je bila predviđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine za predmetno krivično delo, pa je primenom istog, koji važi po učinioca za veći vremenski period nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u pogledu vremenskog razmaka od 21.02.2008. do 02.07.2020. godine. Branilac takođe smatra da su sudovi primenili pogrešan zakon i prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, s obzirom da su morali da primene zakon koji je blaži po učinioca, odnosno zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela dana 21.02.2008. godine. Takođe, nije bilo mesta primeni člana 194. stav 4. KZ, jer imovinsko-pravni zahtev ni u ponovljenom postupku nije pravilno opredeljen, pa je sud morao oštećenu da uputi da isti ostvari u parničnom postupku, to posebno imajući u vidu, jer sud zauzima stanovište da delimične i neuredne isplate predstavljaju krivično delo, čime ostavlja mogućnost da okrivljeni jeste izvršavao svoju obavezu, ali ga ipak obavezao na isplatu celokupnog iznosa dospelih uplata između 2008. i 2020. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u odnosu na deo radnji krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, koje su opisane u izreci presude, nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, zbog kojih se u odnosu na deo radnji, krivično gonjenje nije moglo ni preduzeti. Ovo zbog toga što je optužni predlog podnet sudu dana 07.06.2021. godine, pa se u odnosu na krivično delo zastarelost krivičnog gonjenja računa u odnosu na radnje izvršenja započete pre tog datuma, prema kazni zaprećenoj za krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Za krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. KZ, po krivičnom zakoniku koji se primenjivao od 11.09.2009. godine („Sl. Glasnik RS br.72/09“ koji je važio u vreme donošenja odluke) bila je zaprećena novčana kazna ili zatvor do dve godine, a prema članu 103. stav 1. tačka 6. istog Krivičnog zakonika, za ovo krivično delo krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne tri godine od njegovog izvršenja. S toga je potrebno utvrditi za koje radnje krivičnog dela izvršenog do 02.07.2020. godine nije bilo moguće preduzeti krivično gonjenje, i u tom smislu koliki je iznos obaveze izdržavanja koju je okrivljeni izbegavao. Ovo zbog toga što je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela nedavanje izdržavanja koje je prema opisu u prvostepenoj presudi, izvršio u dva odvojena perioda, pa je nakon 02.07.2020. godine došlo do prekida radnje izvršenja. S toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da se radi o trajnom krivičnom delu kojim je stvoreno protivpravno stanje, obzirom da je u radnji krivičnog dela došlo do prekida, pa je kod izvršenja dve odvojene radnje, dovedena u pitanje pravna kvalifikacija ovog dela kao jednog krivičnog dela, ali se u tom pravcu pravna kvalifikacija presudom ne može izmeniti ako bi izmena značila prekoračenje optužbe.

Time što su okrivljeni oglašeni krivim za radnje krivičnog dela u odnosu na koje se krivično gonjenje nije moglo preduzeti shodno odredbama člana 103. i 104. KZ, prvostepeni i drugostepeni sud su učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. ZKP.

Osnovano se ukazuje i to da je pogrešno primenjen krivični zakon, jer je sud nalazeći da se radi o trajnom krivičnom delu u odnosu na ranije izvršene radnje, pre 11.09.2009. godine, od kada važi Krivični zakonik, iako je za isto krivično delo, prema članu 195. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl. Glasnik RS br.85/2005“ od 06.10.2005.godine) koji je važio do 10.09.2009. godine bila zaprećena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, pa je zakon koji je primenjen, stroži u odnosu na zakon koji je važio u vreme izvršenja dela u periodu od 21.05.2008. do 11.09.2009. godine, čime je učinjena povreda člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, jer se na učinioca primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a ako je zakon izmenjen primenjuje se onaj koji je najblaži za učinioca.

Kako su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K br.37/23 od 28.08.2023. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.255/23 od 05.02.2024. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković