.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15590/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Kalić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6013/22 od 11.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6013/22 od 11.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6013/22 od 11.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6013/22 od 11.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18870/20 od 12.10.2021. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18870/20 od 15.06.2022. godine, kojom je dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe podneskom tužioca od 21.09.2021. godine (stav prvi izreke prvostepene presude), obavezana tužena da isplati tužiocu na ime neisplaćene mesečne penzije za period od 01.05.2017. godine do 31.08.2018. godine, pojedinačne iznose mesečnih penzije sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno u izreci (stav drugi izreke prvostepene presude) i obavezana tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 182.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate (stav treći izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime naknade štete zbog neisplaćene penzije (lične invalidnine) za period od 01.05.2017. godine do 31.08.2018. godine, usled obustave isplate.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnim činjenično pravnim situacijama.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj i na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 28.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi 1.467.310,45 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
